Vodič kroz svet biznisa i ekonomije – osnovno je načelo koje već dve godine sa uspehom ostvaruju Magazin Biznis i Ekonometar
Ovog februara navršile su se dve godine izlaženja naših časopisa Magazin Biznis i Ekonometar. Tim povodom svečanost je održana, već tradicionalno, u beogradskom Aeroklubu 21. februara, u prisustvu uglednih ličnosti iz sveta biznisa i ekonomije, poslovnih partnera i predstavnika medija. Uspešne dve godine rada Ekonometru i Magazinu Biznis na svečanosti su čestitali Slobodan Vučićević (Grand Prom i Droga Kolinska), Toplica Spasojević (ITM), Milan Petrović (Donkafe), Miroslav Miletić (Bambi–Banat), Goran Milićević (Komercijalna banka), Branislava Milunov (Delta holding), Mila Litvinjenko (Aura), Dimitrije Stamenović (Smeca), Dejan Nedić (Afirma), Ljubomir Madžar, Miodrag Zec, Danijel Cvjetićanin, Zoran Jeremić, kao i brojni drugi gosti.
Nastavljajući svoju uspešnu misiju u kojoj predstavljaju istinske vodiče kroz svet ekonomije i biznisa, Magazin Biznis i Ekonometar, kako je najavila Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica ovih izdanja, od ove godine uvode priznanje “Planeta Biznis”. Ovo priznanje se dodeljuje najuspešnijima u tri kategorije: menadžeru za uspešno višegodišnje upravljanje kompanijom, finansijskoj instituciji koja daje najviše donacija lokalnoj zajednici i preduzetniku za izuzetnu inicijativu.
Kako dalje u reforme
O nezavidnom stanju srpske ekonomije govorio je prof. dr Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije. On je naglasio da je Srbija posustala u tranzicionim reformama i da se to može sagledati u nizu pokazatelja: visokoj zaduženosti privrede i građana, pretećoj inflaciji, zaostajanju u mnogim privrednim sektorima, visokom spoljnotrgovinskom deficitu, niskoj konkurentnosti proizvoda na stranom tržištu. To znači da nam preti tranziciona recesija i zato je Srbiji, kako je naglasio dr Đuričin, potrebna nova koheziona snaga koja će ekonomiju staviti ispred politike, što je, inače, i glavna tema o kojoj je dr Đuričin govorio u intervjuu za februarski broj Magazina Biznis.
Laureati priznanja “Planeta Biznis” ove godine su:
Miroslav Miletić, generalni direktor Koncerna Bambi–Banat, za višegodišnje uspešno upravljanje kompanijom Bambi. U koncernu radi 25 godina, na mestu generalnog direktora izabran je pre 13 godina (pet puta biran za generalnog direktora), a pod njegovom upravom svaka sledeća godina poslovanja Bambija bila je uspešnija od prethodne. Brend „plazma“ je postao i ostao najomiljenija domaća robna marka, uz stalni uspon i rast na tržištu Srbije i u regionu.
U kategoriji finansijskih institucija dobitnik priznanja „Planeta Biznis“ je Stavros Joanu, predsednik Izvršnog odbora Eurobank EFG Štedionica, za uspešno sprovođenje programa korporativne društvene odgovornosti, za najveću donaciju, u vrednosti od tri miliona evra, koju je jedna finansijska institucija namenila Srbiji za oblast zdravstva, edukacije i zaštite životne sredine. Samo neki od projekata su: Eurobank EFG školarina, Botanička bašta Beograd, parkovi u Pančevu, Nišu, Jagodini, na Bežanijskoj kosi, kao i najsavremeniji centar za dijagnostifikovanje i lečenje malignih bolesti, poklon Kliničkom centru Srbije.
Dobitnik priznanja „Planeta Biznis“ za preduzetništvo je Ivan Đuknić, predsednik Udruženja kultivisane borovnice iz Belanovice, vlasnik najstarije srpske plantaže borovnica koju je formirao pre dve i po decenije. Svoje poštovanje prema ovoj dragocenoj, traženoj, skupoj, a iznad svega zdravoj voćki Ivan Đuknić izražava željom da kultivisana borovnica dobije posebno i važno mesto u poljoprivredi Srbije, da bude naš izvozni adut i brend. Zato je pre dve godine inicirao formiranje Udruženja uzgajivača kultivisane borovnice. Svojom misijom smatra širenje prave priče o borovnici, atraktivnoj i traženoj voćki koja se u svetu i te kako ceni i dobro plaća.
Specijalno priznanje „Planeta Biznis“ dobio je Miroslav Mišković, predsednik Delta holdinga, za stvaranje najveće i najuspešnije srpske privatne kompanije. Kompanija Delta osnovana je pre 17 godina, zapošljava više od 20.000 ljudi, a u 2007. godini ostvarila je ukupan obrt od jedne milijarde i 720 miliona evra. Delta holding je najveća srpska privatna kompanija sa značajnim širenjem u regionu.
Na svečanosti u Aeroklubu uručene su i zahvalnice predstavnicima kompanija sa kojima su časopisi Ekonometar i Magazin Biznis uspešno sarađivali na planu pi-ar i marketinga u prethodnom periodu.
E. R.Miroslav Miletić, generalni direktor Koncerna Bambi–Banat
Na čelu tima koji dobija
Više je razloga zbog kojih ovo priznanje smatram najvećom nagradom koju sam dobio u svojoj karijeri. Svima koji ste se pridružili ovim ocenama zahvaljujem na hrabrosti da izdvojite jednoga među najboljima. Sigurno ste svesni naše genetske greške da će vam biti zamereno. A kada ostane zabeleženo da i ja smatram da ovo priznanje dobijam nezasluženo (jer ima daleko vrednijih po dostignućima, ličnoj umešnosti i pečatu koji ostavljaju iza sebe) onda mi ostaje samo da se nadam da ćete sledećih godina imati srećniji izbor.
(Iz govora na primanju priznanja „Planeta Biznis“, 21. februara u Aeroklubu)
Nema sumnje da ne mogu da vratim vreme i umanjim značaj 13 godina upravljanja korporacijom u mom životu, zajedničkim iskušenjima sa mojom porodicom (čiji je najvredniji predstavnik ovde večeras sa mnom i čija duša samo zna šta znači imati direktora u kući). Niko još nije smislio priznanja za porodice laureata nagrada! A ni moja malenkost se po tome ne može izdvojiti, jer ne bi bilo ovog predugačkog perioda da nije bilo njihove podrške i ljubavi.
Kada sam na Svetu Petku 1995. godine, gotovo nevoljno (i čak istovremeno sa funkcijom sudije) izabran za vršioca direktora Bambija nisu mi davali ni šest meseci na dužnosti na kojoj je moj prethodnik proveo punih 20 godina! Umni Seneka je rekao, a moj profesor Trkulja podsetio da „Čovek ne bira profesiju, već profesija bira njega“! Kad su me 2. februara 1996. godine izabrali na prvi mandat, i tako još pet puta do danas, uvek sam imao najviše još jednu godinu mandata. I tako svake godine, mnogo pre korporativnog upravljanja i neizbežne privatizacije, podnosio sam godišnji izveštaj i tražio podršku kolektiva. Svake naredne godine, iako nisam morao, postizao sam zajedno sa najboljim menadžmentom i zaposlenima u Srbiji, novu rekordnu poslovnu godinu. I tako sam, u stvari, opstajao, sve do danas, kada su sadašnji vlasnici, u dogovoru sa mnom, ovaj period potvrde, samo još skratili na svaki kvartal.
Koncern za proizvodnju konditorskih proizvoda Bambi–Banat, sa sedištem u Beogradu, obeležio je prošle godine 40 godina uspešnog rada i liderske pozicije u najuspešnijoj prerađivačkoj grani srpske ekonomije. Bilo bi neukusno da vas uveravam u manjkavosti sopstvenog doprinosa tome. Ali, Bambi–Banat je primer izuzetnog timskog rada srpskih menadžera i njihovih stranih i domaćih konsultanata i vlasnika. Svi smo imali obavezu da uradimo ono što je nama Srbima svojstveno kao najteže: da se prilagodimo situaciji i tržištu, da shvatimo da ne postojimo zbog nas samih već zbog onih zbog kojih je nastao i sam Magazin Biznis. Možda je samo u tome, pored sjajnih brendova, vrhunskog kvaliteta, jasne poslovne filozofije i strategije, sistema upravljanja vrednostima, tajna našeg uspeha. Ako tome dodamo i Božju pomoć, neverovatnu afekciju potrošača i našu interakciju sa njihovim potrebama, mnogo rada (atipično ponovo), osećaja pripadnosti kompaniji svojstvenog samo za porodice, tradiciju i poštovanje nasleđa, onda su to moguće sintagme poslovnog uspeha i postulati poslovne filozofije koje volimo da ističemo u mnogim prilikama.
I danas, sa samim sobom, imam mnoge nepisane dogovore, od kojih su najčasniji da neću služiti goreg od sebe, da ću priznati da ne mogu više i bolje od onoga što sam postigao do sada i da ću se povući, bez da sa sobom ponesem tu iskrzanu, klimavu direktorsku stolicu, na koju mnogi i danas jedva čekaju da sednu, dok ih ne oprlji, gore od električne stolice, najveća srpska mana, u vidu opomene, da ovde nije ništa manje cenjeno od uspeha, mirnog sna i čiste savesti.
Ni sam nisam svestan, do ovako retkih zadovoljstava, šta me nagoni da i sebe i druge primoravam na trošenje poslednjih atoma snage u dokazivanju da sam još daleko od jednom već izrečene floskule da mi je potrebno tri života za sve što sam zamislio, dva da bih realizovao a ovaj jedan da bih učestvovao u radostima i uspesima svojih najbližih, istovremeno sa uspesima i ugledom kompanije koju vodim i stvaranju novih vrednosti za sve nas koji živimo od nje.
