Несвакидашња вест обележила је крај прошле и почетак ове године: на листи Глобалног индекса иновативности за 2017. годину, Србија је заузела 62. место од 127 земаља, али је зато по само једном критеријуму – на првом месту у свету. А то је по броју едитованих страна у Википедији, у односу на број становника.
Додуше, српска јавност се није много тиме бавила, иако је информација званично саопштена 18. децембра, а цело истраживање представљено у београдском ИЦТ Хабу. О чему је реч и како изгледају детаљи истраживања?
Глобални индекс иновативности (ГИИ) је систем оцењивања иновативности једног друштва кроз неколико критеријума: институције (политичка клима, законодавство, бизнис клима), људски капитал и истраживања, инфраструктура, софистицираност тржишта, креативни и технолошки допринос, као и квалитет образовања. За сваки од критеријума земља се оцењује посебно, и глобални индекс је пресек успешности земље у свим тим областима. Мерење ГИИ је покренула пословна школа INSEAD (Business School for the Word) 2007. године и ово је било десето годишње издање мерења тог индекса.
Према ГИИ за 2017., редослед најиновативнијих земаља на свету је следећи: Швајцарска, Шведска, Холандија и САД. Испред Србије су на листи: Словенија (32), Бугарска (36), Мађарска (39), Хрватска (41), Румунија (42), Црна Гора (48) и Македонија (61), а иза нас су по иновативности БиХ и Албанија. Драшко Драшковић, стручњак за иновационе екосистеме у Београду, представио је детаље овог истраживања и напоменуо од кога бисмо могли да учимо.
– Од земаља региона Словенија је на високом 32. месту и на том примеру треба учити. Економија Словеније је оријентисана ка иновацијама, улажу много више од Србије у истраживање и развој, а њихов јавни и приватни сектор добро разуме значај инвестирања у иновативност. Словенци имају добру подршку за стартапе и развијене кластере у многим индустријама, рекао је Драшковић.
Како је Србија оцењена у појединим категоријама? Најбоље смо оцењени у области институција (50. место од 127), инфраструктуре (52), људског капитала и истраживања (54), коришћењу технологије и знања (53). Међутим, лоше смо оцењени у тржишној софистицираности (99. место у свету) што значи да нема довољно повољних кредита за предузетничке иницијативе и микрофинансирање. Лоше, 79. место заузимамо и по економској софистицираности (радници у индустрији знања, стање кластера, препознавање талента у бизнис окружењу). У истраживању се наводи и да у Србији нема довољно предузетничке иницијативе, да је мало тржиште, да су домаће компаније недовољно оријентисане на извоз и да у економији имамо доминацију страних, извозно оријентисаних компанија.
Све је то тачно, али је и сам др Драшковић био изненађен – како то да смо се нашли на првом месту у свету по једном креативном индикатору – по броју едитованих страна у слободној енциклопедији Википедија:
– Тај индикатор, додуше, није толико важан за оцену целокупног иновационог екосистема, али показује да је онлајн „Вики заједница“ у Србији врло активна, прокоментарисао је др Драшковић и подсетио да је Србија добро оцењена и у неким важним индикаторима као што је извоз ИЦТ сервиса као проценат укупног извоза (23. место), онлајн сервиси државне управе (24. место), број истраживача на милион становника (35. место), број дипломаца у научним, технолошким и инжењерским дисциплинама као проценат укупног броја дипломаца (22. место).
Но, и даље остаје енигма како то да смо први по броју едитованих страна у Википедији. Ко зна, можда је активност наше „Вики заједнице“ само потврда српског менталитета који хоће у све да се умеша, свима да „досоли“, све да прокоментарише… Дописивање и уређивање Википедије је права прилика да се такав менталитет покаже и ето нас – у нечему смо, ипак, први на свету!
Р. Николић
У овом броју још и …
- „mBiznis“ aпликaциjа зa мaлa и срeдњa прeдузeћa
- Сeртификaти зa 17 мeнтoрa пo стaндaрдимa JИЦA
- НАЛЕД уручио годишња признања
- Филип Котлер и Брус Рен: Разумевање маркетинга Како потрошачи размишљају
- Следећи број Економетра излази 6. марта 2018.
