Globalna ekonomija opala za 3,5 odsto

Godinu 2020. obeležila je kriza “kao nijedna druga” koja je počela kao zdravstvena kriza, a ubrzo se pretvorila u veliku ekonomsku krizu sa ozbiljnim posledicama.

Marija Savić

Autor: Marija Savić

Vlade širom sveta reagovale su vanserijskim paketima mera za ublažavanje ekonomskog udara pandemije u iznosu od čak 12 triliona dolara, dok su istovremeno centralne banke intervenisale sa 7,5 triliona dolara i dodatno podstakle kreditiranje privrede smanjenjem kamatnih stopa do rekordno niskih nivoa.

Udar na tržište rada bio je oštar pa su tako, prema podacima OECD-a, negativni efekti pandemije na samom početku bili čak deset puta veći od onih zabeleženih u prvim mesecima globalne finansijske krize u mnogim zemljama. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), globalni pad ekonomske aktivnosti iznosio je 3,5 odsto u 2020. godini, što je ujedno i najveći negativni ekonomski rast od Drugog svetskog rata, dok Svetska banka procenjuje da je čak petina ekonomija u svetu izgubila pet ili više godina ekonomskog rasta po stanovniku.

Srbija je prošlu godinu završila sa padom bruto domaćeg proizvoda od oko samo jedan odsto, što je ujedno i najbolji rezultat u Evropi. Razloga za tako mali pad ekonomske aktivnosti, uprkos pandemiji, ima nekoliko. Kao prvo, prethodno postignuta makroekonomska stabilnost, uravnotežena fiskalna pozicija i pravovremeni paket mera od čak 12,7 odsto BDP-a, koji je bio najveći u regionu, potpomogli su ublažavanje posledica pandemije na našu ekonomiju. Drugo, u strukturi privrede dominiraju grane niske tehnološke intenzivnosti čiji proizvodi imaju manju dodatnu vrednost, egzistencijalni proizvodi poput hrane i kućne hemije, za kojima tražnja nije opala tokom pandemije, čak je porasla. Dodatno, poljoprivredna proizvodnja, čije je učešće u BDP-u Srbije oko šest procenata, drugu godinu zaredom ostvarila je iznad-prosečni rezultat, dok je izvoz primarnih poljoprivrednih proizvoda zabeležio rast od čak 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Opširnije u štampanom izdanju


U ovom broju još i …

  • BRANKA PUDRLJA DURBABA, GLAVNI DIREKTOR ZA TRŽIŠTE VIP MOBILE: Vreme je da otvorimo novo poglavlje u našem poslovanju
  • ŠTA DONOSE IZMENE I DOPUNE ZAKONA O PDV-u KOJE SU STUPILE NA SNAGU 1. JANUARA 2021.: Nova pravila u prometu – od građevinarstva do virtuelnih valuta
  • ŠTA MOŽEMO DA OČEKUJEMO OD NIS-a U 2021. GODINI?: Ulaganja vredna skoro 21 milijardu dinara
  • VOJIN ĐORĐEVIĆ, KREATOR I OSNIVAČ BRENDOVA VODAVODA I GORKI LIST: Dobrobit zajednice mora da ima prednost u odnosu na kratkoročni profit
  • PROJEKAT “STVARANO U SRBIJI”, POKRENUT PRE VIŠE OD POLA GODINE, BELEŽI ODLIČNE REZULTATE: Porodica čuvarkuća ima više od 500 proizvoda
  • KAKO ĆE COVID-19 UTICATI NA PROMENE U RITEJL SEKTORU: Ritejl parkovi u kovid krizi imaju prednost
  • NOVA KNJIGA LAZARA DŽAMIĆA „PUTEVI OKO ZNAKOVA“: Kako čitamo znakove kojima je naš put oivičen
  • PISMO IZ KANADE NA PRAGU NOVE 2021.: Kad kriza zakuca na vrata
  • Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. marta 2021.
Podelite ovaj tekst: