Велика шанса Србије је у прехрамбеној фармацији, светском хиту – тврди дипломирани биолог Ђурица Поповић који у свом Институту за печурке производи препарате на бази гљива, намењене превенцији и лечењу многих обољења

Маја 2006. године у Економетру смо објавили текст о дипломираном биологу Ђурици Поповићу, великом поборнику узгајања гљива, који је своју огромну истраживачку енергију усмерио на проучавање и производњу необичних природних „творевина“ које вековима опстају у свом посебном свету – ни флоре, ни фауне.

Повод због којег смо се обрели у невероватним “погонима“ у селу Винча, надомак Београда, биле су шитаке, печурке пореклом са Далеког истока, које Поповић назива “царицама“ међу егзотичним гљивама лековитих својстава, а о којима најстарија сведочанства датирају из 199. године нове ере.

Поповић нам је тада испричао како је свој сигуран “државни“ посао још пре две деценије заменио истраживањем и производњом гљива, у првом реду шампињона и буковача, а потом шитаке, односно мицелија из којих се, под одређеним условима, рађају печурке изузетно цењене у свету, а код нас мало познате и још ређе коришћене у исхрани или фармакологији.

Шитаке

Онима који желе да се баве производњом шитаке у комерцијалне сврхе, стручњаци саветују да се пре набавке опреме одлуче за капацитет узгајалишта. Препоручује се да се за један квадратни метар набави 12 врећа супстрата, а просторије подразумевају полице, вентилацију и овлаживаче ваздуха. Засејани супстрат рађа најкасније за 15 дана, у широком дијапазону температуре. Принос зависи од количине хране у супстрату, при чему се под храном подразумева брашно, мекиње, сојино брашно, љуске од какаа, репини резанци. Врећа од шест килограма супстрата даје по три килограма шитаке у пет брања. Годишње се у свету произведе 320.000 тона шитаке, а половина од тога (51 одсто) у Јапану.

Квалитет

Шаренило цена, а тиме и квалитета, шитаке печурака на домаћем тржишту Ђурица Поповић објашњава начином гајења. Кинеске, чија је цена око осам евра, гаје се на меканом дрвету и немају лековито дејство јер не садрже два врло важна полисахарида. Квалитетније, за које се плаћа и сто евра за килограм, расту на супстрату храста и садрже све елементе лековитости.

Напоменуо је тада, између осталог, да Светска здравствена организација препоручује конзумирање 50 грама шитаке дневно, било да је реч о сушеним или свежим плодовима, чији је однос један према десет. Драгоценост гљиве која је најраспрострањенија у Јапану, Кини, Тајвану и Кореји, јесте што јача имунитет, чисти крвне судове, имобилише ћелије рака, подстиче физичку и менталну кондицију, а има и антивирусни и антибиотички учинак.

Опширније у штампаном издању