Гравирање на вашарима је истовремено занимљив, изазован и уносан посао, каже Миленко Максимовић

Још 1979. године Миленко Максимовић, познатији као Макс, са другарима из свог родног Ваљева основао је хард-рок групу звучног и лако памтљивог имена “Долар”. Дуго је свирао, компоновао, снимио и прву плочу, али осим љубави, забаве, путовања и дружења од тог посла није имао значајније материјалне добити. Заправо, и поред најбоље воље “Долар” није могао да направи ни један цент. То “курсно” мимоилажење посебно је било изражено када је наше друштво угазило у лавиринте транзиције.

Немирног духа, четрдесеттрогодишњи Миленко је соло гитару привремено обесио о клин и почео да трага за послом, односно “нотама” од којих ће моћи да живи. У почетку је то било отварање салона за забаву, али је мало ко имао новца да троши на провод.

Почетак са 1.000 евра

– Нови лист сам окренуо када сам пре три године срео Ваљевца Мићу Јовановића, једног од водећих мајстора за граверске послове у Београду. Кроз причу са тим врсним и искусним мајстором, дошао сам на идеју да упловим у граверске воде. Када сам прикупио 1.000 евра, од Јовановића сам купио граверски уређај ”пантограф-3”. Реч је о крајње једноставном уређају за руковање. Иако је осмишљен још у 18. веку, принцип рада је остао до данас исти. Једино што су произвођачи временом иновирали његов дизајн. Уз набавку још неких пратећих алата, схватио сам да моћна дијамантска игла само чека да је “запослим”. Такође сам брзо схватио да ће обим посла првенствено зависити од тога како се будем организовао, али и од моје предузимљивости, креативности и маште – прича Максимовић.

Нема бирања

– Сезона за мој посао почиње у априлу и траје до касне јесени. Ко је спреман за овај “маратон” он ће га истрчати и осетити задовољство. Свима који се евентуално двоуме или стиде, спреман сам саветима и искуством да помогнем, уз поруку да су сви послови – од поткивања коња, копања бунара, прављења софтвера, до вашара – за људе. То значи да се не треба мрштити што ружин грм носи трње, већ се треба радовати што трнов грм носи руже. Ја нисам ни сањао да ћу се бавити овим послом, али десило се. И добро је што је тако, јер ћу коначно зарадити довољно новца да снимим свој дуго прижељкивани CD – каже Миленко Максимовић.

Он истиче да су могућности ове мале машине заиста велике: од урезивања разних текстова, посвета, шифри, вињета ликова и других креација на свим украсним и употребним предметима израђеним од метала, пластике, племенитих метала до стакла и кристала.

– Схватио сам да је ово време када људи имају потребу да се “шарају” где год стигну, и по свему што им доспе у руке – каже Макс.

Истраживање тржишта

Чим је за кратко време обуке савладао технологију “пантографа” Миленко је почео да истражује тржиште. Наравно, уредно је пријавио бизнис и добио потребну дозволу. Уместо да изнајми простор за радњу купио је руксак у којем је могао да спакује овај уређај величине метар са пола метра. Решио је да уместо статичне направи покретну радионицу и иде клијентима „на ноге“.

Дражу смењују рокери

Прошлог лета, док је био на вашару у Гучи, Миленко је на пулту своје мини граверске радње имао неколико стотина привезака са ликом Драже Михајловића. Када је наишла група гостију из Словеније, за трен су све разграбили не питајући за цену.
– Пошто сам по вокацији музичар, већ од ове сезоне наметнућу купцима неке нове идоле. Наравно, то ће уместо историјских личности и политичара бити легендарни музичари од Џимија Морисoна, преко Прислија до Џона Ленона и других. Млади то траже, јер је рок култура нешто што не бледи, ни на Балкану ни у Србији.

– Схватио сам да клијенте не могу наћи на местима као што су београдске Теразије, већ сам кренуо тамо где нема журбе, где се много застајкује и разгледа и где влада опуштенија атмосфера. Свима је добро знано да су то чувени српски вашари и друге пригодне манифестације. Оријентисао сам се по календару – водичу Туристичке организације Србије, и онда заређао: од Гуче, преко Шапца, Равне горе, Смедеревске јесени, Тополе до других дестинација. То је било успешно и већ после годину дана рада купио сам половни комби у који сам спаковао граверску радионицу. На свим овим манифестацијама где се окупља по неколико стотина хиљада људи разног узраста, социјалног статуса и образовања, нећете веровати, једино сам ја пружао граверске услуге. Сви остали вашарски „бизнисмени“ долазе са готовом робом и практично се баве трговином, изузев, кафеџија који на лицу места припремају храну.

За успомену и сећање

Према речима нашег саговорника, већина људи на вашарима тражи гравирање посвета на купљеним предметима – од разних сувенира до употребних и украсних предмета. Код људи у таквој атмосфери проради некакав чудан осећај који желе да дуго памте и овековече. Примера ради, вели Миленко, купи момак девојци лицидерско срце и тражи да на парчету стакла, на ободу срца, упише поруку: “Милици, с љубављу од…”. Поред посвета траже се и све друге врсте текстова и порука на ручним сатовима, прстенима, наруквицама, али и на оковратницима за кућне љубимце. Истовремено, вели, све већи број млађих вашарских гостију тражи да им се на полеђини мобилног телефона изгравира име или, колико је успео да упамти, неке од краћих српских пословица као што су оне: “Човек има само оно што даје” или ”Пријатеље срећа ствара, а невоља проверава”, или ”Човек има само једно пролеће”.

Испуњене жеље

Наравно, на минипулту своје покретне радионице, Миленко нуди и унапред припремљене, односно изгравиране огрлице, хороскопске знаке, који су јако тражени, као и квалитетно урађене вињете ликова знаменитих или у народу омиљених и поштованих људи.

Процес гравирања једне поруке, посвете и сличних текстова, траје од три до пет минута. Услугу наплаћује по броју речи, зависно од материјала, од 20 до 30 динара за реч. Када радни дан почне од девет пре подне до пола ноћи истог дана, није тешко израчунати зараду и исплативост овог посла.

– За две пуне сезоне колико радим овај теренски граверски посао, веома сам задовољан. Иако сам предуго “одморио” гитару – идем даље. Исплати се, а уз све напоре посао је занимљив, креативан а неретко и изазован, јер људи који долазе на вашарске скупове имају чудесно занимљиве идеје. Највећи број њихових жеља успем да испуним, што на крају представља обострано задовољство.

Драган Бошков