Srbiji je potreban bolje izbalansiran model rasta na duže staze. To znači: rast domaće štednje, pomeranje domaće potražnje sa potrošnje ka investiranju, veća usredsređenost na izvozna tržišta, podsticanje konkurentnosti i ukupne produktivnosti
Gikas Hardouvelis
Za srpsku ekonomiju je počeo izlazak iz krize, ali će oporavak biti spor. Bankarski sektor u Srbiji je stabilan, ali u sektoru privrede još mnogo šta treba uraditi – sažeta je ocena profesora Gikasa Hardouvelisa, glavnog ekonomiste Eurobank EFG Grupe. U intervjuu za Magazin Biznis prof. Hardouvelis, poznat kao vrsni ekonomsko-finansijski analitičar sa zavidnom međunarodnom reputacijom, govori o posledicama ekonomske krize na zemlje jugoistočne Evrope, o zaduženosti privrede, o stanju u bankarskom sektoru i perspektivama razvoja.
• Kakve su procene privrednog razvoja Srbije 2010. godine? Kada se može očekivati stvaran ekonomski oporavak i šta je potrebno da bi se on postigao?
– Za srpsku ekonomiju najgore je prošlo, ali kriza nije u potpunosti okončana. Pad proizvodnje nastavio se i u trećem kvartalu 2009. godine, mada sporijim tempom (-3,5 odsto na međugodišnjem nivou, u poređenju sa -4 odsto na međugodišnjem nivou u drugom kvartalu 2009. godine), pri čemu se Srbija još uvek bori sa svojim ugroženim fiskalnim sektorom. Ipak, nije sve tako crno. Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da Srbija ispunjava sve uslove stend-baj aranžmana (uz izuzetak budžetskog deficita), i odobren joj je pristup drugoj i trećoj MMF tranši (2,2 milijarde evra). Uz to, u svom poslednjem „Izveštaju o napretku“, Evropska komisija pohvalila je Srbiju za preduzete korake ka ispunjenju kriterijuma za pristupanje Evropskoj uniji, dok je nedavni izveštaj Haškog tribunala pohvalio poboljšanu saradnju sa vlastima. Inflacija je ostala u okviru zacrtanog cilja tokom 2009. godine, a rast industrijske proizvodnje u septembru je bio pozitivan, prvi put od izbijanja krize.
Strah tržišta od kolapsa u regionu sada je davna prošlost, što se jasno ogleda u premijama za rizik. Od početka godine, rejting Srbije opao je za 816 baznih poena, dostižući nizak nivo od 418 baznih poena krajem novembra. Nedavno je i Standard & Poor rejting agencija unapredila kreditni rejting Srbije na stabilan.
Očekuje se da će Srbija početi da izlazi iz recesije 2010. godine, brže od mnogih drugih zemalja JIE. Rast će, međutim, biti spor i verovatno neće premašiti 1,5 odsto BDP-a. Postepeni oporavak Srbije i drugih zemalja JIE se ne očekuje pre 2011. godine. Počeli su da se primećuju izgledi za poboljšanje, ali, ako Srbija želi da osigura svoju ekonomsku stabilnost i ostvari snažan rast, treba preduzeti korake ka novom modelu rasta koji je okrenut izvozu.
Opširnije u štampanom izdanju
