ПОЉОПРИВРЕДНО ГАЗДИНСТВO ЂУКИЋ: Највећи произвођачи црног лука у Србији, из срца Бачке

Друга генерација породице Ђукић успешно наставља повртарску производњу уводећи савремене пољопривредне методе у узгој лука, паприке, шаргарепе на око 400 хектара, од безмало хиљаду хектара које обрађују. Око 70 одсто производње извозе у земље региона – Северну Македонију, Црну Гору, Албанију, Босну и Херцеговину али и државе ЕУ: Румунију, Бугарску, Хрватску, Словенију, Италију…

Љиљана и Ђорђе: Са осталим члановима породице Ђукић обрађују импозантних 960 хектара земље – чак 550 хектара је у њиховом власништву док 400 хектара узимају у закуп

Соларни панели на три мобилне приколице, на ораницама под засадом црног лука породице Ђукић у ковиљском атару, стигли су пре два месеца. Иако ће се лаику учинити да сличе хај-тек уређајима потребним за савремене радарске системе, међу уредне, без корова, непрегледне зелене леје обезбеђују струју за рад пумпи за воду у систему наводњавања „кап по кап”.

Вредни чланови фамилије Ђукић из Госпођинаца, села у општини Жабаљ, у југоисточној Бачкој, одавно су напустили методе у пољопривреди који се заснивају на гледање у небо.

– Ми се овим послом бавимо на мало другачији начин, каже Ђорђе (37) који са супругом Љиљаном (35) и млађим братом Иваном (31), успешно наставља и унапређује оно што су осамдесетих година преузели отац Лазар и мајка Анђелка од својих очева, дедова и даљих предака.

Данас обрађују импозантних 960 хектара земље, чак 550 хектара је у њиховом власништву док 400 хектара узимају у закуп, под аренду. У атару Госпођинаца обрађују 500 хектара, у ковиљском око 250, међу којима су и оранице истоименог манастира, а у Шајкашу обрађују 220 хектара.

На скоро половини – на 400 хектара гаје поврће и то највише црни лук, на 160 хектара што им обезбеђује позицију највећег произвођача овог поврћа у нашој земљи.

Шаргарепу гаје на око 100 хектара, црвену конзумну паприку на 50 до 60 хектара. Осим ових повртарских култура, којима придају посебну пажњу и примењују све савремене научне методе, имају воћњак с јабукама, гаје лубенице, као и купусњаче – купус, кељ, карфиол… У Госпођинцима је хладњача капацитета 3.200 тона и пластеници на три хектара у којима расте парадајз у систему хидропоније и љута црвена папричица.

Чак 70 процената произведене хране на плодној бачкој земљи извозе и то у земље региона –Северну Македонију, Црну Гору, Албанију, Босну и Херцеговину али и државе ЕУ: Румунију, Бугарску, Хрватску, Словенију, Италију. Редовни су добављачи поврћем највећих домаћих и интернационалних трговинских ланаца у нашој земљи: Метро, Гомекс, Делезе, Меркатор…

Регистровани су у оквиру пет пољопривредних газдинстава, али их то не спречава да буду успешна, сложна породична „фабрика под отвореним небом” која је у прошлој години остварила обрт од четири милиона евра. И тврде да у нашој земљи може успешно да се бави пољопривредом –свако ко хоће да ради.

– На 550 хектара гајимо ратарске културе: јечам, кукуруз, пшеницу и то нам служи, како волим да кажем, за акумулацију капитала. Не тражимо бољу цену. Када склонимо са њиве одмах продајемо. На пример, сада је цена јечма 20 динара и ево, већ смо утоварили прве камионе, започиње причу Ђорђе када је екипа Економетра посетила вредне Бачване средином јуна. Уз то, Ђорђе додаје да им ратарство није на првом месту. Тај ресурс користе за текуће обавезе.

– Од повртарских култура стварамо свој премијум производ за који тражимо и добијамо, на основу квалитета, вишу цену, појашњава он.

И то с разлогом, јер годинама уназад узорке лука и паприке на сваке две недеље носи на анализу у две лабораторије: у Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду и једну приватну у Врчину, код Београда.

– Испитујемо да видимо тачно шта биљци недостаје. Да ли има довољно фосфора, калијума или нешто од микроелемената, попут магнезијума. Пратимо петнаестак елемената у биљци и онда ђубривима додајемо оно што недостаје. Тако постижемо бољи принос и квалитет, појашњава Ђорђе, о чијем се знању о заштити биља прочуло изван овог дела Војводине.

Опширније у штампаном издању


У овом броју још и …

  • ПРЕМА АНКЕТИ УНИЈЕ ПОСЛОДАВАЦА СРБИЈЕ: Од корона-удара највише страдала мала предузећа
  • АПР ПРЕДСТАВИО ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ: Јавна предузећа губитници, прерађивачка индустрија у плусу
  • ВЕЉКО ЈОВАНОВИЋ, САВЕТНИК ПРЕДСЕДНИКА ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ ЗА СЕКТОР ПОЉОПРИВРЕДЕ: Домаћи произвођачи су нам у фокусу
  • НОВА ПОНУДА ДДОР ОСИГУРАЊА – ОДГОВОР НА КОРОНА КРИЗУ: Осигурање од ковида-19, на одмору у земљи и иностранству
  • KОМПАНИЈА „ЈАДРАН“ ОБЕЛЕЖАВА 70 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА: Градитељи нових димензија
  • Следећи број Економетра излази 8. септембра 2020.
Podelite ovaj tekst: