“Biblija kapitalizma”, najpoznatiji poslovni magazin sveta, dobio “strateške partnere”

Pred čitaocima se, kao podebela knjiga, pojavljuje dva puta mesečno. Tradicija duga 89 godina i dosledno zalaganje za liberalnu ekonomiju i gvozdenu ruku tržišta, dali su mu nadimak “kapitalistička biblija”, a njegove čuvene godišnje liste najbogatijih građana planete Zemlja objavljuje gotovo svaki dnevni list sveta. Na glavnom terenu, u Americi, štampa se u 900.000 primeraka, a posebna izdanja ima za Japan, Kinu, Koreju, Rusiju, Izrael, Poljsku, Tursku i azijski kontinent u celini. Godišnje objavi 4.500 oglasnih strana – više nego ijedan drugi novinski magazin bilo koje kategorije. Njegovo internet izdanje, sa 15 miliona posetilaca mesečno, takođe je globalni lider.

Po svim kriterijumima, reč je o medijskoj imperiji i prvorazrednom biznisu.

Ta imperija i taj biznis – a reč je o “Forbs” magazinu i čuvenoj porodici koja ga vodi – tokom avgusta su posebnim povodom došli u izoštreni fokus globalne pažnje. Povod je bila činjenica da su Forbsovi, prvi put u bezmalo 90 godina, odlučili da prodaju značajan udeo svog poslovnog carstva, i time, prvi put, steknu “strateškog partnera”. Taj partner je jedan investicioni fond sa kapitalom od 1,9 milijardi dolara, koji su osnovala šestorica ortaka, među kojima je najpoznatija “faca” čovek čije je pravo ime Pol Hjuson, ali koji je širom sveta poznatiji kao Bono, superzvezda rokenrola, pevač i vođa grupe U2, poslednjih godina u žiži publiciteta i zbog svoje kampanje da dobrotvornim koncertima pomogne globalnoj sirotinji, pre svega onoj u Africi.

Bono u biznisu

Bono i kompanjoni, čiji je investicioni fond zvanično registrovan kao “Elevation partners” (u slobodnom prevodu “ortaci za uzdizanje”), odvojili su oko 300 miliona dolara (precizna svota nije zvanično objavljena) za 40 odsto vlasništva u novoosnovanoj firmi “Forbs medija”, u koju je slavna porodica unela svoj magazin i njegov internet sajt, dakle, srce svog biznisa. Dve trećine kapitala koji su uneli ortaci biće, kako je obrazloženo, iskorišćeno kao podrška strateškoj transformaciji “Forbs” magazina na njegovom putu u digitalnu eru, dok će trećinu međusobno podeliti članovi porodice, kojima su poslednjih godina potrebne dodatne pare kako bi pokrili troškove životnog stila na koji su navikli.

Ova transakcija bila je povod da se naširoko piše kako o glavnim akterima, Forbsovima (pre svega Stivu Forbsu, koji je kao glavni urednik na čelu magazina), Bonu, ali i sudbini štampanih medija u eri sveopšte digitalizacije.

Prvo pitanje koje je postavljeno bilo je da li je čuveni magazin u krizi i da li su 300 miliona dolara koji su mu upumpani prodajom 40 odsto udela, u stvari, pojas za spasavanje.

Odgovor koji je dao sam Stiv Forbs bio je odrečan. Ne, sve je pod kontrolom, “Forbs” nije na samrtničkoj postelji, ali treba da učini više da se prilagodi digitalnoj eri. “Medijski biznis je u vrtlogu transformacije, medijsko tržište će se dramatično promeniti za deset ili 15 godina, što znači da i mi treba da se značajno promenimo, kako bismo zadržali čitaoce u našem prostoru”, ocenio je Stiv Forbs, napominjući “da niko nije na komandnoj poziciji – svako može da uđe u igru i svako može da dobije”. “O medijima treba razmišljati kao o svemiru koji se veoma brzo širi”, dodao je.

Ali, kakvu pomoć carstvu poslovnog magazina može da pruži jedna rok zvezda? Odgovor je u ovom slučaju nešto složeniji. Bono jeste bio u svim naslovima kada je obelodanjena transakcija, ali sem svojih para (njegova grupa je prošle godine zaradila 267 miliona dolara) koje je uneo u posao, on se neće mnogo pitati. Glavni lik u “Elevejšn partners” je Rodžer Menejmi (50), osnivač fonda, koji se takođe ogledao u rokenrolu, ali samo kao hobiju: u Silicijumskoj dolini on je pre svega poznat kao investitor u nove tehnologije. Rame uz rame sa njim u ovom poslu je i Fred Anderson, bivši direktor finansija “Epl kompjutersa”, zatim Džon Račitelo, bivši prvi čovek poznatog izdavača video igara “Elektronik arts”, Mark Brodnik, osnivač investicionog fonda “Silver lejk partners”, i Bret Perlmen, bivši direktor takođe investicionog fonda “Blekston grupa”.

Medijski svemir

Ono što, pored para, ovo društvo unosi u “Forbs” jeste, kako kažu, “sposobnost da starim medijskim kompanijama pomognu da osvoje vrli novi internet svet”. “Ono što je direktna posledica novih tehnologija jeste da su kupci preuzeli kormilo. A to znači da proizvod koji im se nudi mora da ima kredibilitet, da nudi informacije kojima se veruje, da adekvatno tumači ono što se događa. Štampani mediji neće nestati, ali internet otvara nove horizonte. “Forbs” je u internet prostoru udario dobre temelje koje sada treba održavati i nadograđivati.”

“Elevejšn partners”, sa svojim iskustvom u šou biznisu, medijima, tehnologiji i finansijama, treba dakle da obezbedi i finansijski i intelektualni kapital. Da li će to biti dovoljno da se “Forbs” vrati na pijedestal na kojem je bio tokom osamdesetih i, delimično, devedesetih? Investicioni fondovi poput ovoga, inače su poslednjih godina značajni igrači u globalnom biznisu, poslujući po modelu da firmu u koju uđu svojim parama i znanjem “generalno remontuju”, da bi je preprodali po višestruko uvećanoj ceni. U ovom slučaju, na prodaju će, kad za to vreme dođe, biti 40 odsto “Forbsa”.

Krčmljenje nasleđa

Što se dinastije tiče, ključnu reč će imati Stiv Forbs, koji sam u svojim rukama drži kontrolni paket od 51 odsto, zaklinjući se da će ono što je nasledio od oca ostati njegovo “dogod je živ”.

Nije, međutim, promaklo da je prodaja udela u medijskoj imperiji samo nastavak onoga što treća generacija Forbsovih radi još od devedesetih: krčmljenja onog što su stvorili najpre osnivač “Forbsa”, Berti Čarls Forbs, poreklom Škotlanđanin, koji je 1917, posle iskustva koje je stekao kao novinar i ekonomski komentator, 1917. pokrenuo sopstveni poslovni magazin, ostavši na njegovom čelu sve do smrti 1954. godine.

Nasleđuju ga sinovi: najpre Brus Čarls Forbs, koji umire 1964, a zatim Malkolm Stivenson Forbs, koji sa ovoga sveta odlazi 1990, godinu dana posle proslave 70. rođendana o kojoj je tada pisala sva svetska štampa. Bila je to žurka od tri miliona dolara, priređena u njegovom zamku “Mandoba” u Maroku, sa 600 trbušnih plesačica i 200 berberskih konjanika, na koju je oko 800 zvanica (među kojima i Elizabet Tejlor, Đani Anjeli, Robert Maksvel, Barbara Volters, Henri Kisindžer, polovina guvernera američkih država) stiglo sa tri iznajmljena aviona: jednim boingom 747, konkordom i DC-8.

Dok je bio živ…

Većinski udeo u biznisu Malkolm ostavlja sinu Malkolmu Stivensu Forbsu (rođen 1948), koji će kasnije svoje ime skratiti u Stiv Forbs. Njegova braća su takođe dobila ponešto: Timoti je generalni direktor, dok su Robert i Kristofer potpredsednici kompanije. Njihova sestra Moira je jedina iz klana koja ne radi u “Forbsu”.

Naslednici ostavštinu počinju da unovčavaju ni godinu dana od Malkolmove smrti: zamak je već 1990. prodat marokanskom kralju, malo potom na aukciju su izneti kolekcija orijentalnih slika i zbirka od 70.000 olovnih vojnika. U 2003. novog vlasnika stekla je kolekcija od 360 umetničkih slika iz Viktorijanskog perioda. Ipak, najviše publiciteta privukla je prodaja čuvene kolekcije Faberžeovih jaja, za koju je porodica dobila oko sto miliona dolara.

Deo ovih para Stiv Forbs je kao “umereni republikanac” potrošio i u dve neuspele kampanje za kandidaturu za predsednika SAD, 1996. i 2000. Ipak, preovlađujuća ocena je da su klanu potrebni dodatni dolari kako bi održao životni stil koji verovatno najtačnije sažima epitaf na grobu Malkolma Forbsa, sahranjenog na jednom privatnom pacifičkom ostrvu od samo desetak kvadratnih kilometara (u međuvremenu takođe prodatom), koji glasi: “Dok je bio živ, živeo je”.

Milan Mišić