Juročembers u Srbiji

U Privrednoj komori Srbije održana je 9. februara sednica predsedništva Asocijacije privrednih komora Evrope (Juročembers), koja okuplja 44 privredne i trgovinske komore evropskih zemalja i sastanak tog udruženja sa predstavnicima privrednih komora zemalja CEFTA.

– Srbija je komercijalni centar zapadnog Balkana sa velikim razvojnim potencijalom i mogućnostima za direktne strane investicije. Ipak, svesni smo da je pred nama još mnogo posla na usklađivanju privrednog i pravnog ambijenta sa kriterijumima Evropske unije. Nova vlada će učiniti sve, uključujući i intenzivniju saradnju sa Haškim tribunalom, kako bi Srbija ubrzala pregovore i što pre stekla status pridruženog člana Evropske unije – izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić u pozdravnom obraćanju predstavnicima evropskih poslovnih udruženja.

Predsednik Asocijacije privrednih komora Evrope, Pjer Simon, rekao je da je ovo prvi put da Predsedništvo te asocijacije održava sastanak u zemlji koja nije članica EU. Simon je istakao da ta asocijacija nastoji da pomogne internacionalizaciji kompanija.

Slobodan Milosavljević, predsednik PKS i član borda direktora Juročembers, rekao je da će privreda Srbije pokušati da kroz povećanje konkurentnosti doprinese razvoju cele zemlje.”Beograd je centar Evrope i Privredna komora Srbije je dokazala da može da bude uspešan organizator”, rekao je Milosavljević.

Izvoz Bambi – Banata 14 miliona evra

Koncern Bambi – Banat prodao je prošle godine više od 23.000 tona proizvoda i ostvario rast prodaje od 16 odsto u odnosu na 2005. godinu. Samo je keks “plazma”, najpoznatiji brend Bambija, prodat u količini od oko 1.600 tona. Prošle godine je na strana tržišta izvezeno više od sedam hiljada tona proizvoda ovog koncerna i ostvaren prihod od 14 miliona evra, a konditorska industrija Srbije zabeležila je suficit u spoljnotrgovinskom poslovanju – izjavio je na konferenciji za novinare 2. februara Miroslav Miletić, generalni direktor koncerna Bambi – Banat.

Govoreći o planovima razvoja koncerna Miletić je rekao da će ove godine proizvodnja premašiti 28.000 tona, što znači da bi prihod trebalo da dostigne sumu od 72,5 miliona evra. “U prošlih deset godina Bambi beleži izvanredne poslovne rezultate, čemu su doprinos dali svi zaposleni, njih oko 1.300, sa 300 radnih dana u godini, kao i investicija od dva miliona evra u kapitalne strateške projekte”, naglasio je Miletić.

Koncern Bambi – Banat ove godine obeležava 40 godina postojanja i tim povodom najavljene su marketinške aktivnosti i nagradne igre za potrošače. Veliki nagradni literarni konkurs za učenike osnovnih škola u Srbiji na temu “Bambi, za svaki ukusan dan” otvoren je 27. januara, a uskoro počinje i nagradna igra za potrošače. Bambi – Banat otvorio je i besplatnu telefonsku liniju i imeil adresu za potrošače zainteresovane za proizvode i usluge kompanije.

Kako da racionalizujete poslovno putovanje

Odgovor je jednostavan: iskoristite što optimalnije mogućnosti koje Lufthanza nudi širokim izborom proizvoda i servisa.

Profitirajte članstvom u Star Alliance Company Plus – online programu namenjenom malim i srednjim preduzećima www.staralliancecompanyplus.com. Ukoliko su vaše potrebe za poslovnim putovanjima obimnije, za korporativne ugovore kontaktirajte menadžera Lufthanze na telefon: 011/303 47 43.

Uživajte u atraktivnim nagradama – besplatnim letovima, putovanjima u višoj klasi od plaćene, (upgrade) na osnovu sakupljenih milja u Miles&More programu. Za više informacija posetite www.miles-and-more.com

Za potpuni komfor i fleksibilnost u organizovanju putovanja možete da iznajmite privatni avion. Pojedinosti o ovom ekskluzivnom servisu potražite na www.lufthansa-private-jet.com.

Za sve dodatne informacije posetite sajt www.lufthansa.com koji je sada postao još jednostavniji i zabavniji za navigaciju i korišćenje.

Nakit „Torrini“ od sada i u Beogradu

Za vreme sajma venčanica, nakita i lepih stvari WEDDING WEEKEND, koji je održan od 9. do 12. februara u hotelu Hyaat Regency, Beograđani su imali priliku da vide ekskluzivne proizvode poznate juvelirske kuće „Torrini“.

Nakitom „Torrini“ dičili su se članovi čuvene porodice Mediči, a u novije vreme Đina Lolobriđida i Hilari Klinton. Neke od ovih rukotvorina su izložene u Britiš muzeju.

Beograđani će ubuduće nakit „Torrini“ moći da kupe u prodavnicama zlatare ANDREJEVIĆ. Unikatan i prepoznatljivog dizajna, nakit „Torrini“ se, osim u Italiji, može naći samo u oko 30 ekskluzivnih juvelirnica u svetu (Amerika, Evropa, Japan i Rusija), a sada i kod nas.

Zdravlje Aktavis planira veći izvoz

Kompanija Zdravlje Aktavis je u 2006. u Srbiji prodala lekove za 35 miliona evra, što je u poređenju sa 2005. godinom više za 18 odsto. Islandska farmaceutska kompanija, koja je i vlasnik Zdravlja iz Leskovca, saopštila je da je ostvarena prodaja pet odsto veća od planirane i da je prošlogodišnji izvoz Zdravlja Aktavis iznosio oko sedam miliona evra.

Novi generalni direktor predstavništva Aktavisa u Srbiji Goran Orlić kaže da se u ovoj godini planira povećanje prodaje u Srbiji za 14 odsto, a najveći rast se očekuje od prodaje pomoćnih lekovitih preparata, medicinskih sredstava i lekova.

U planu je da se u 2007. godini u Srbiji registruju 54 nova proizvoda u 97 različitih oblika i da se na ovdašnje tržište uvedu lekovi drugih Aktavisovih fabrika u svetu. U toku je obimna rekonstrukcija pogona za proizvodnju lekova u Leskovcu u šta će biti uloženo 15 miliona evra.

Od privatizacije 2003. godine, Aktavis je investirao oko 23 miliona evra u Zdravlje, a očekuje se da će do kraja 2008. godine, ukupno biti uloženo oko 30 miliona evra. Aktavis je jedna od pet najvećih svetskih farmaceutskih kompanija u oblasti generike. U prošloj godini ostvario je promet od 1,4 milijarde evra.

Alpha bank sponzor NIN-ove nagrade

Ekskluzivni sponzor NIN-ove nagrade za roman godine bila je i ove godine, 15-put zaredom, ALPHA BANK Srbija, a nagrada je uručena 25. januara Svetislavu Basari za roman “Uspon i pad Parkinsonove bolesti”. Predsednik Izvršnog odbora ALPHA BANK Srbija, Panagiotis Vlasiadis, čestitajući Basari, naglasio je da ALPHA BANK Srbija posluje pod motom „Zajedno imamo divnu budućnost“:

– Namera nam je da nastavimo da gajimo kulturu korporativne socijalne odgovornosti, podržavajući prvenstveno aktivnosti i projekte koji promovišu kulturu, nauku i očuvanje srpskog duhovnog nasleđa. Kao jedna od vodećih banaka na domaćem tržištu, želja nam je ostanemo lider u bankarskom sektoru ali i da postanemo integralni deo zajednice u kome naši sadašnji i potencijalni klijenti veruju u bolju budućnost – rekao je Vlasiadis.

Svetislav Basara je postao počasni klijent ALPHA BANK otvorivši račun u filijali Kralja Milana, a promotivni “ček” glasi na 7.000 evra, koliko iznosi NIN-ova nagrada.

Gorenje i Findomestik zajedno

Na svim prodajnim mestima u Srbiji, članicama novoosnovanog Gorenje – Findomestik kluba, budući kupci će do bele tehnike moći da dođu pod posebnim uslovima. Findomestik banka će im, samo uz dokaz o visini primanja, odobravati kredit uz mesečnu kamatu od 1,9 odsto ako je rok otplate do dve godine i 2,3 odsto ako se kredit odobrava na tri godine – najavio je 9. februara Vladimir Marković, potpredsednik Findomestik banke Beograd, predstavljajući novi proizvod na srpskom tržištu.

Partneri Gorenja i Findomestika, moći će da prodaju na kredit i robu drugih proizvođača na isti način, ali sa mesečnom kamatom od 2,3 odnosno 2,5 odsto. Gorenje Beograd, generalni uvoznik i distributer celokupnog proizvodnog i prodajnog programa Gorenja na teritoriji Srbije, i Findomestik banka, jedina banka u Srbiji specijalizovana za kreditiranje potrošača na licu mesta, postali su partneri u ovom poslu, zato što im je, kako je naglasio Marko Mrzel, generalni direktor Gorenja Beograd, zajednička želja bila da kupcima na srpskom tržištu ponude kvalitetnu robu uz povoljne pozajmice. U narednim mesecima prednosti kluba biće predstavljene kroz razne akcije – neki od proizvoda biće ponuđeni na kredit bez kamate i učešća, uz grejs period od tri do šest meseci, ali i sa većim opterećenjem plata od onog koje propisuje NBS. Do kraja godine treba očekivati kobrendirane kreditne kartice Gorenje – Findomestik sa posebnim pogodnostima za njihove korisnike.

Dobra godina za Henkel

U fiskalnoj 2006. godini, kompanija Henkel ostvarila je prodaju u vrednosti od 12,74 milijarde evra što je za 6,4 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Organska prodaja veća je za šest odsto, a operativni profit (EBIT) porastao je 11,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dostigavši iznos od 1,3 milijarde evra.

Rast organske prodaje poslovnog sektora “Kućna hemija – sredstva za čišćenje” bio je stimulativnih 4,6 odsto, a operativni profit povećan je u odnosu na prošlu godinu za 3,7 odsto, na 449 miliona. Prodaja u poslovnom sektoru “Kozmetika – higijena” porasla je 8,9 procenata dostigavši 2,87 milijardi evra. Prodaja u poslovnom sektoru “Lepkovi za građevinsku upotrebu i potrošače” porasla je 13,5 odsto, na iznos od 1,98 milijardi evra. Poslovni sektor “Henkel tehnologije” zabeležio je rast u prodaji od 8,2 odsto, do iznosa od 3,53 milijarde evra.

Pakom – privilegovani partner Majkrosofta

Potpisivanjem “Direct OEM” ugovora sa Majkrosoftom, kompanija Pakom svrstala se u malu grupu privilegovanih svetskih računarskih firmi kojima je omogućeno da svoj brend na najdirektniji način vežu sa Majkrosoftom. To znači da Pakom računari, baš kao oni najpoznatijih svetskih marki, zadovoljavaju stroge hardverske i softverske standarde Majkrosofta i da će Pakom konfiguracije imati pouzdan i legalan softver, po znatno povoljnijoj ceni.

Sama oznaka “Designed for Microsoft® Windows® XP” i za prodavca, a pre svega za kupce, biće garancija da dobijaju najbolji kvalitet, što je veoma važno na šarenolikom i vrlo razvijenom informatičkom tržištu. Za Pakom je ovo prava potvrda dosadašnje saradnje sa Majkrosoftom, ali i namere da se lansira kvalitetan srpski računarski brend.

Eurobank EFG otkupila Prosperu

Eurobank EFG grupa je ugovorila otkup 74,16 odsto kapitala kompanije Prospera Securities AD Beograd u Srbiji, jedne od vodećih brokerskih kuća u Srbiji, člana Beogradske berze, sa sedištem u Beogradu. Prospera je dospela na treće mesto među brokerskim kućama u Srbiji u 2006. godini u trgovini akcijama, sa tržišnim učešćem od 6,29 odsto. Preuzeta brokerska kuća će nastaviti sa radom u nepromenjenom sastavu zaposlenih na vodećim funkcijama: Ivan Radović, Dejan Hinić i Bojan Milošević.

Cilj Eurobank EFG grupe je da ojača rad Prospere, kako u brokerskim poslovima, tako i u investicionom bankarstvu, šireći spektar proizvoda i usluga koje nudi i razvijajući saradnju sa bankom. Beogradska berza je jedna od visokokotiranih u regionu jugoistočne Evrope. Rast prosečnog prometa za dnevne transakcije dostiže čak 5,2 miliona evra u 2006. godini, u poređenju sa 2,4 miliona evra prethodne godine, dok je ukupni kapital srpske berze 11 milijardi evra.

Hipoteka i na neuknjižene objekte

Folksbanka je od februara uvela novinu: moguće je izvršiti upis hipoteke na neuknjižene nepokretnosti, kao obezbeđenje za kredite odobrene fizičkim licima, preduzetnicima i malim preduzećima.

Predviđeno je da se hipoteka može zasnovati na osnovu sudski overene založne izjave vlasnika nepokretnosti – hipotekarnog dužnika.

Neophodno je, dodatno, kao dokaz vlasništva priložiti ukupan hronološki niz kupoprodajnih ugovora ili drugih vlasničkih dokumenata od prvog do sadašnjeg vlasnika.

Uslov je da objekat ima građevinsku dozvolu i da je potpuno završen, ali nije uknjižen. Hipoteka na objektima u izgradnji nije prihvatljiva, osim ako se radi u okviru projektnog finansiranja banke.

Petar Grujić, direktor Odeljenja za proizvode banke, kaže da veliki broj klijenata ispunjava uslove za dobijanje kredita, a ima neuknjižene objekte, pa je ovo način da se prepreka prevaziđe.

Povećan deficit

Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u prošloj godini iznosila je 19,6 milijardi dolara i veća je za 31,2 odsto nego 2005. godine, pri čemu je spoljnotrgovinski deficit porastao za 12,8 odsto i dostigao 6,74 milijarde dolara, saopštio je Republički zavod za statistiku. Izvoz je povećan za 43,4 odsto i dostigao je 6,4 milijarde dolara, dok je uvoz porastao za 26 odsto i iznosio je 13,2 milijarde dolara. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 48,8 odsto i povećana je u odnosu na prethodnu godinu, kada je bila 42,8 odsto. Na povećanje uvoza u protekloj godini najviše je uticao uvoz energenata, koji je dostigao 2,6 milijardi dolara, zatim uvoz rude bakra i gvožđa, kao i rast tražnje podstaknut povoljnijim kreditima, tako da je uvoz drumskih vozila dostigao 953 miliona dolara.

Inače, najznačajniji spoljnotrgovinski partneri u izvozu, protekle godine bili su Italija, u koju smo izvezli robe za 926 miliona dolara, BiH u koju je vrednost izvoza bila 749 miliona, i Nemačka u koju je izvezeno robe za 637 miliona dolara. Istovremeno, Srbija je najviše robe uvezla iz Rusije za 2,1 milijardu dolara, iz Nemačke za 1,25 milijardi i iz Italije za 1,1 milijardu dolara.

U OMV akciji prikupljeno 220.000 evra

Božićna promocija projekta OMV Move & Help uspešno je okončana. Prikupljeno je 190.000 evra za obrazovne projekte koje u 10 zemalja organizuju Caritas, SOS Dečje selo i UNICEF. Kalendar Move & Help projekta se prodavao na OMV pumpama u Austriji, Hrvatskoj, Češkoj, Nemačkoj, Italiji i Slovačkoj, dok su se na pumpama u Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji prodavale čokoladne figurice Deda Mraza. OMV je svojim aktivnostima u toku godine prikupio dodatnih 30.000 evra, pored osnovne uplate od 400.000 evra za projekat Move & Help.

“Prikupljena sredstva tokom božićne promocije i ostalih naših aktivnosti, biće iskorišćena kao podrška obrazovnim projektima u 10 zemalja u kojima posluje OMV”, ocenio je Wolfgang Ruttenstorfer, izvršni direktor OMV-a.

U Srbiji je ostvaren prihod od 250.000 dinara tokom kampanje prodaje „Čokoladnih Deda Mrazova“, koja je podrška obrazovnim programima za decu SOS Dečjih sela u Sremskoj Kamenici i Kraljevu, kao i humanitarnoj organizaciji Mali, veliki ljudi koja brine o deci sa posebnim potrebama. Deci su podeljeni i čokoladne figurice Deda Mraza u vrednosti od 50.000 dinara.

Inteza produžila rok za minus

Banka Inteza u Srbiji je od 12. februara produžila rok za dozvoljeni minus na tekućem računu na 12 meseci. Da bi nastavili da koriste dozvoljeni minus, klijenti banke moraće u naredna tri meseca da bar jedan dan imaju pozitivan saldo na računu i da tog dana dođu u banku i potpišu aneks ugovora. Banka će obavestiti sve klijente kada im ističe sadašnje dozvoljeno prekoračenje i do kada će moći da izmire dugovanja. U roku od 24 sata, a uz izveštaj Kreditnog biroa, biće im odobreno novo dozvoljeno prekoračenje, a iznos dozvoljenog minusa usklađivaće se na svaka tri meseca sa prosečnom visinom mesečnih uplata na tekući račun. Građani koji prvi put otvaraju tekući račun u Intezi, dozvoljeno prekoračenje moći će da koriste neposredno po uplati prve zarade ili penzije. Banka Inteza ima 650.000 tekućih računa, od kojih je jedna trećina sa dozvoljenim prekoračenjem.

Povoljnije do kredita u Erste banci

Od januara ove godine klijenti Erste Bank a.d. Novi Sad mogu neke kredite da koriste pod povoljnijim uslovima. Za gotovinske kredite povećan je maksimalni iznos sa 10.000 na 15.000 evra, kredit do 5.000 evra može se dobiti bez žiranata, a oni koji nemaju otvoren račun u Erste banci mogu bez žiranata da dobiju kredit do 2.000 evra.

Takođe, da bi se dobio kredit za auto, status klijenta više nije obavezan, maksimalna starost vozila više nije ograničena, maksimalni iznos kredita za vozila starosti do dve godine je 25.000 evra a maksimalni iznos kredita za vozila starosti preko dve godine je 15.000 evra.

Dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu Erste banka odobrava na 12 meseci umesto na dosadašnjih devet meseci, dok je nominalna kamatna stopa snižena sa 27 odsto na 24 odsto godišnje.

Tarket ulaže 10 miliona evra

Fabrika parketa Tarket iz Bačke Palanke uložiće dodatnih 10 miliona evra za proširenje pogona za proizvodnju višeslojnog parketa. Prema rečima direktora Tarketa za Srbiju, Veselina Veskovića, u fabriku koja je otvorena u novembru 2005. godine, do sada su uložena 32 miliona evra. Tokom prve godine poslovanja proizvedeno je 1,3 miliona kvadrata parketa. Fabrika je izvezla čak 95 odsto proizvodnje, na rusko tržište 60 odsto, 25 odsto na švedsko, 10 odsto u Ukrajinu, i pet odsto na balkansko tržište. Ovako dobri poslovni rezultati razlog su za proširenje kapaciteta, a planirana ovogodišnja proizvodnja trebalo bi da pređe 2,2 miliona kvadratnih metara parketa, najavio je Vesković.

HVB banka spremna za fondove

HVB banka Srbija i Crna Gora a.d. Beograd dobila je saglasnost za proširenje delatnosti, odnosno da može da obavlja kastodi usluge i za investicione fondove. Društva za upravljanje investicionim fondovima će, u skladu sa zakonskim propisima, biti obavezna da odmah po osnivanju sklope ugovore sa licenciranim kastodi bankama koje će obračunavati vrednost imovine njihovih fondova.

HVB banka je još 2002. godine počela da pruža kastodi usluge svojim klijentima, prvenstveno međunarodnim institucionalnim investitorima i svima kojima je neophodan direktan pristup lokalnom tržištu. Kombinovanjem znanja i iskustava svoje matične kuće, Bank Austrije Kreditanštalt, koja je izabrana od strane britanskog magazina Global Custodian za najbolju kastodi banku u centralnoj i istočnoj Evropi i u 2006. godini, i lokalne ekspertize, u protekle četiri godine HVB banka se nametnula kao lider u kastodi poslovanju na teritoriji Srbije i trenutno poseduje najveći portfolio za kastodi poslove na srpskom finansijskom tržištu.

Saradnja IBM i FIT-a

Kompanija IBM potpisala je 1. februara sa Fakultetom informacionih tehnologija (FIT) u Beogradu sporazum koji će omogućiti da FIT primenjuje obrazovne informatičke programe bazirane na IBM metodologiji, proizvodima i IT rešenjima. Petogodišnji dogovor o namerama potpisali su generalni direktor predstavništva IBM-a u Srbiji Miloš Đurković i dekan FIT-a prof. dr Dragan Domazet. Sporazum je deo strategije najveće informatičke kompanije u svetu koja će studentima u Srbiji omogućiti lak pristup najnovijim IBM proizvodima i rešenjima, rekao je Đurković posle potpisivanja sporazuma i napomenuo da je to četvrti dogovor o namerama koji je IBM potpisao od decembra prošle godine. Đurković je kazao da IBM namerava da regrutuje studente za praktičnu obuku, čime će ta američka kompanija nastaviti da investira u neophodno obrazovanje mladih.

Povećana proizvodnja

Industrijska proizvodnja u 2006. godini veća je za 4,7 odsto nego u 2005. godini, saopštio je Republički zavod za statistiku. Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje imale su proizvodnja osnovnih metala, prehrambenih artikala i pića, nameštaja i hemikalija i hemijskih produkata. Kako se navodi u saopštenju, industrijska proizvodnja u decembru prošle godine veća je za 5,4 odsto nego u istom periodu 2005. godine. Najveći rast u decembru prošle godine zabeležio je sektor vađenja ruda i kamena od 6,3 odsto, sektor prerađivačke industrije za 5,6 odsto i sektor proizvodnje i distribucije električne energije, gasa i vode za 4,2 odsto.

Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama pokazuju da je najveći rast ostvaren kod trajnih proizvoda za široku potrošnju za 45 odsto, dok je najveći pad zabeležen kod kapitalnih proizvoda za 8,6 odsto. Najveći uticaj na rast u decembru imale su proizvodnja prehrambenih artikala i pića, nameštaja, električne energije, derivata nafte i osnovnih metala.