Počela privatizacija DDOR

Agencija za osiguranje depozita Srbije objavila je krajem maja poziv za podnošenje prijava o zainteresovanosti za kupovinu najmanje 80,12 odsto kapitala osiguravajućeg društva DDOR iz Novog Sada. Prijave mogu da podnesu firme koje se poslovima osiguranja bave najmanje pet godina i čiji je poslednji godišnji minimalni prihod od premije osiguranja bio 500 miliona evra, kao i banke koje su imale aktivu najmanje pet milijardi evra. Rok za dostavljanje prijava zainteresovanih kupaca je 10. juli ove godine, a finansijski savetnik u privatizaciji DDOR je francuski BNP Paribas. Na kraju prošle godine ukupna aktiva DDOR je bila 10 milijardi dinara (116,9 miliona evra), neto aktiva 3,7 milijardi dinara (43,3 miliona evra), a prihod od bruto premije osam milijardi dinara (96,1 milion evra). Ova novosadska osiguravajuća kuća u Srbiji ima 22 filijale i tržišno učešće od oko 31 odsto.

– Kompanija ovakvog profila, kao što je DDOR spremna je za takvu stratešku odluku. Svi naši rezultati govore da radimo dobro. Sa novim vlasnikom eventualno možemo da dobijemo novi „nou hau” i da dalje osavremenjujemo poslovanje. Mi se ne plašimo konkurencije – kaže dr Bogdan Kuzmanović, generalni direktor DDOR-a u izjavi za Magazin Biznis.

 

Dva veka škotskog brenda

U rezidenciji ambasadora Velike Britanije u Beogradu, gospodina Dejvida Gauena, svečanim prijemom 31. maja obeležena su dva veka postojanja čuvenog škotskog viskija „čivas regal”. Ovo poznato piće ubuduće će na srpskom tržištu zastupati kompanija Perno Rikard Srbija (bivši Alajd Domek), kao jedini lokalni ogranak svetskog proizvođača i distributera žestokih pića i vina u Srbiji.

Prijemu je prisustvovao veliki broj uglednih zvanica, a generalni direktor kompanije Perno Rikard Srbija, gospodin Zoran Daljević, podsetio je da je Perno Rikard druga po veličini kompanija u distribuciji žestokih pića i vina u svetu a prva u Evropi. U Srbiji je radila (kao Alajd Domek) celu prošlu deceniju i na ime taksa i poreza u srpski državni budžet uplaćeno je 29 miliona evra. Kao društveno odgovorna kompanija, učestvovala je u brojnim humanitarnim akcijama i donacijama, dok je svojim poslovnim aktivnostima uticala na to da se srpski propisi u ovoj oblasti brže približe regulativi Evropske unije.

 

Nagrađena First Data

Data je proglašena za Procesora kartica godine na svetskoj dodeli nagrada Cards International 2006. Ova prestižna nagrada dodeljena je kompaniji First Data, globalnom lideru u oblasti elektronskog poslovanja i platnih usluga, na dodeli nagrada Cards International u Milanu.

Kompanija First Data je dobila nagradu Globalnog procesora za kartice takmičeći se u užem izboru sa procesorima eFunds Prepaid Solutions i TSYS. First Data je takođe ušla u najuži krug za dodelu nagrade za najbolju integraciju i akviziciju, kao priznanje za veliki broj značajnih akvizicija koje je ova kompanija sprovela u Evropi i Jugoistočnoj Aziji u poslednjih 12 meseci.

First Data International je na tržištu Srbije i Crne Gore prisutna od 2002. godine. Pruža usluge klijentima u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Bosni Hercegovini. Takođe, obezbeđuje lokalnu podršku za klijente procesorskih centara First Data Hellas iz Grčke – i First Data Slovakia.

 

Poklon KPMG Beogradu

Kompletnu obnovu čuvene kalemegdanske Zindan kapije obezbedila je kompanija KPMG kao poklon povodom jedne decenije uspešnog poslovanja u Srbiji. KPMG, svetski finansijski i računovodstveni savetnik, 12. juna je obeležio deset godina od otvaranja prve kancelarije kod nas, a za to vreme uslužio je više od 500 klijenata. Samo u proteklih pet godina prihode je uvećao 22 puta. Primena svetskih standarda u poslovanju, velika ulaganja u profesionalno usavršavanje mladih kadrova i stručno znanje, učinili su da je KPMG za deset godina postojanja na našem tržištu stekao uvid u funkcionisanje celokupne domaće privrede. O ovome svedoče samo neki od usluženih domaćih klijenata kao što su Narodna banka Srbije, Naftna industrija Srbije, Carlsberg Srbija, Henkel-Merima Kruševac i mnogi drugi.

KPMG je jedan od četiri najveća svetska finansijska i računovodstvena savetnika sa više od 130 godina iskustva u ovoj oblasti i može da se pohvali ostvarenim bruto prihodom od 15,7 milijardi dolara u 2005. godini. Pored toga, KPMG posluje u 750 gradova u 148 zemalja širom sveta, gde zapošljava oko 104.000 ljudi. KPMG na svetskom nivou uslužuje neke od najvećih svetskih kompanija među kojima su Daimler-Chrysler, InBev, Shell i mnoge druge.

 

U marketingu oko 1.500 firmi

U Srbiji ima oko 1.500 firmi koje se bave marketingom, a više od 4.500 osoba u nazivu svoje funkcije ima reč marketing ili odnosi s javnošću, saopštilo je Udruženje za unapređenje tržišnih istraživanja. Prema podacima tog udruženja, 1.100 firmi samostalno se bavi istraživanjem tržišta, a čak preko 600 profesionalaca u više od 500 firmi ima status istraživača tržišta. Više od polovine zaposlenih u marketingu počelo je da radi u prethodne tri godine i njima je potrebno dopunsko obrazovanje i trening. Udruženje za unapređenje tržišnih istraživanja, u cilju poboljšanja edukacije u toj oblasti održalo je 25. i 26. maja, u prostoru teatra Madlenijanum u Zemunu Treću međunarodnu konferenciju marketing istraživača jugoistočne Evrope “SEEMAR 06”.

 

Doncafe – inspiracija umetnosti

Izraelska umetnica Ilana Jahav, koja na jedinstven način slika peskom na staklenoj površini, izvela je originalan performans sa kafom u operi Madlenijanum, predstavljajući novu reklamnu kampanju kompanije Doncafe Group.

Ilana je svestrana umetnica u čije talente se ubrajaju crtanje, vajarstvo i trodimenzionalna umetnost, a njena specijalnost je tehnika crtanja prstima po pesku. Kombinujući pesak, svetlo i muziku, Ilana stvara čudesne trodimenzionalne radove koji su u savršenom skladu sa muzičkom pratnjom. Rezultat plesa Ilaninih prstiju po pesku na staklu jeste snažna i uzbudljiva estetska dinamika. Video kamera je postavljena iznad staklenog stola na kome Ilana stvara svoju magiju u pesku, a slika se trenutno projektuje na veliki ekran da bi gledaoci mogli da je vide, dok celokupan proces prati posebno izabrana muzika koja dočarava atmosferu.

U novom spotu Doncafe Group objedinjena je strast prema kafi i umetnosti u duhu slogana „Inspiriše život”.

 

Međunarodno priznanje za enterijer

Enterijer zgrade Delta Sporta u Beogradu (Milentija Popovića 7v) dobitnik je značajne nagrade na petom BPB International Trophy 2006. u Madridu.

Unutrašnjost poslovne zgrade Delta Sporta, delo arhitekte Aleksandra Spajića, u izvođenju Delta Investa, proglašena je za najbolju u kategoriji enterijera sa inovacijama. Sem izuzetnog izgleda, rešenje ove zgrade pleni pažnju i prvi put primenjenom pomerljivom rigips pločom u metalnom ramu sa klizačima, kao i dilatirajućom spojnicom za temperaturne razlike.

BPB Trophy predstavlja takmičenje za najlepši enterijer u svetu izveden u 2004. i 2005, na kojem je ove godine učestvovalo na hiljade projekata iz celog sveta. U finalnom izboru, održanom nedavno u Madridu, našlo se 39 enterijera. Projekte su potpisala velika imena svetske arhitekture, a radove izveli renomirani izvođači i majstori gipsarskih radova, zbog čega je priznanje našim predstavnicima još značajnije.

 

Potrošeno oko 500.000 evra na reklame

Reklamiranje na internetu postaje sve popularnije i nema nijedne reklamne kampanje u zapadnim zemljama koja ne uključuje reklamiranje na veb sajtu. U svetu je tokom 2005. godine na ovu vrstu marketinga potrošeno 74 odsto više novca nego prethodne godine. Dok se u svetu na internet reklame troše milijarde dolara, u Srbiji je potrošnja prilično skromna. Tokom 2005. godine uloženo je svega oko 500.000 evra. Razlog za to je i slaba upotreba interneta kod nas. Na Islandu od 1.000 stanovnika njih 648 koristi internet, u Srbiji na isti broj stanovnika dolazi oko 190 korisnika interneta, a tek nešto više od 200 ljudi poseduje računar.

 

Od virtuelnog do stvarnog u „Ušću”

Zahvaljujući saradnji Hypo-Alpe-Adria banke a.d. Beograd i Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu, a na inicijativu Kristijana Veršuca, dopisnika austrijske radiotelevizije ORF na području zapadnog Balkana, u PC „Ušće” 27. maja je otvorena izložba poznatog austrijskog slikara Petera Grica.

Postavka izložbe koja nosi naziv „Veštački prostori” obuhvata 11 slika, zasnovanih na trodimenzionalnim, kompjuterskom tehnikom dobijenim, geometrijskim oblicima. Umetnik pokušava da njihovu građu i sadržaj iz virtuelnog prenese u stvarnost.

Peter Gric je rođen 1968. godine u Češkoj (Brno), a od 1980. živi i radi u Austriji. Studije slikarstva završio je na bečkoj Akademiji primenjenih umetnosti, u klasi profesora Arika Brauera. Izlaže od 1989. godine u Austriji, Nemačkoj, Italiji, Švajcarskoj i Australiji, a njegova brojna dela nalaze se u posedu javnih i privatnih umetničkih kolekcija, između ostalog i u Austrijskoj nacionalnoj galeriji.

U stvaralačkom opusu Petera Grica, osim likovnih dela, nalaze se i brojne ilustracije za korice knjiga za svetske izdavačke kuće i futuristički dizajni.

Izložba će biti otvorena do 26. juna ove godine.

 

Krediti za godišnji odmor 

Piraeus Atlas banka je početkom juna ponudila kredite za godišnje odmore. Mogući iznos kredita je od 500 do 3.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti), uz grejs period, odnosno prvom ratom tek za tri meseca, rok otplate je do 48 meseci, bez žiranata, bez provizije banke i troškova obrade, a čak je planiran i letnji poklon uz svaki odobreni kredit. Zato iz Piraeus Atlas banke poručuju građanima da im ostaje samo da se odluče za destinaciju i da se spakuju.

Potrebna dokumentacija je: zahtev za kredit, fotokopija lične karte ili pasoša, potvrda o stalnom radnom odnosu i o visini primanja. Za kredit sa 100 odsto depozita, potrebna je samo lična karta i zahtev za kredit.

Depozit može iznositi 20 odsto iz sopstvenih sredstava, pri čemu je efektivna kamatna stopa od 14,68 odsto; 20 odsto depozita iz kredita ima efektivnu kamatnu stopu od 17,02 odsto, dok je za 100 odsto depozita iz kredita efektivna kamatna stopa samo 6,48 odsto. Na depozit kamata iznosi 1,5 odsto na godišnjem nivou.

 

Šećer prvi u izvozu

Šećer je na prvom mestu na listi 100 izvoznih artikala iz Srbije u periodu od januara do aprila ove godine, pokazuju analize Centra za naučnoistraživački rad i ekonomske analize Privredne komore Srbije. Za prva tri meseca izvezeni šećer je vredeo 56,7 miliona dolara.

Očekuje se da će proizvodnja i izvoz šećera i u narednom periodu biti značajni za povećanje javnog prihoda države, čak i kada bi se ukinula mogućnost preferencijalnog izvoza od 180.000 tona šećera na tržište Evropske unije.

Na tržištu Rusije, ali i zemalja okruženja, šećer je deficitarna roba i država bi zato ponovo trebalo da pospešuje proizvodnju kroz premije i subvencije, kako bi se zasadi pod šećernom repom povećali, ocenjuju stručnjaci.

Ove godine je zasejano oko 65.000 hektara pod šećernom repom, ali je zbog poplava, kasne setve i lošeg vremena, trenutno teško prognozirati koliki će rod biti. Prosečan rod bi zadovoljio potrebe domaćeg tržišta, ali i realizaciju kvote izvoza za EU.