Srpska Delta M ulaže u Crnu Goru 67 miliona evra
Beogradska Delta M grupa objavila je da namerava da u Crnu Goru u ovoj godini investira 67 miliona evra. U izgradnju Maksi supermarketa planiramo da investiramo 15 miliona evra, u Delta siti centar 27 miliona evra, a u Delta pauer centar 25 miliona evra, izjavila je generalni direktor Delta M Ivana Veselinović na prezentaciji u Podgorici.
U planu je izgradnja otkupno-distributivnog centra i fabrike za flaširanje vode. Ukupno osam Maksi supermarketa biće izgrađeno u pet gradova – Podgorici, Nikšiću, Baru, Ulcinju i Bijelom Polju. U sastavu centra Delta sitija biće velike prodavnice svetskih brendova Zara, Najki (Nike) i Meks (Mexx) i 54 prodavnice različitog sadržaja: restorani, kafići, bioskop sa šest sala i parking za 700 vozila. Planirano je da centar prve posetioce primi u junu 2007. godine.
Vlasnik Delta M grupe Miroslav Mišković saopštio je da je namera kompanije da postane lider u regionu u pojedinim oblastima i najavio ulazak na tržišta Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Albanije. Delta holding, u čijem sastavu posluje Grupa Delta M, kako je saopšteno, u ovoj godini planira rast prihoda od prodaje na 1,4 milijarde evra sa sadašnjih oko 860 miliona. Crnogorski premijer Milo Đukanović ocenio je da je interes Vlade Crne Gore da regionalni investitori razvijaju biznis u Crnoj Gori, naglašavajući da će kompanija Delta M u crnogorskoj vladi uvek imati konstruktivnog partnera. Đukanović je izrazio uverenje i da će ulazak kompanije Delta M na crnogorsko tržište ohrabriti i druge jake investitore iz regiona i EU da ulažu u Crnu Goru.
Najbolji u PR
Na svečanosti u Skupštini Beograda, Društvo Srbije za odnose sa javnošću, dodelilo je 3. jula priznanja najboljim profesionalcima iz oblasti odnosa s javnošću. Među 29 kandidovanih radova u svim kategorijama PR programa i aktivnosti, najbolje je izabrao žiri, sastavljen od najuglednijih vrhunskih stručnjaka iz ove oblasti: Andrea Brbaklić – direktor za korporativne komunikacije Erste Bank, doc. dr Galjina Ognjanov – Ekonomski fakultet, Maja Kolar – PR menadžer Raiffeisen Bank, Marijeta Lazor – PR menadžer Novosadskog sajma, Milenko Đurić – direktor Public Relations Consulting group, Milica Stefanović – PR gradonačelnika Beograda, Neven Marinović – izvršni direktor Inicijative za odgovorno poslovanje, Sanda Parezanović – direktorka za komunikaciju i odnose s javnošću Coca-Cola company, Tamara Vlastelica – Fakultet organizacionih nauka.
Dobitnici ovogodišnjih priznanja su: PR agencija godine u Srbiji McCann Erickson Public Relations, Strategija komunikacije i evaluacija rezultata – izgradnja robne marke Mmd Corporate, Public Affairs & Public Relations Consultants Srbija za konkurs za dizajn VISA kartice – Savremena Srbija i Crna Gora, za strategiju komunikacije i evaluaciju rezultata – neprofitni sektor SVA, projekat “Tvojih 5 minuta – nečiji ceo život”, za društveno odgovorno poslovanje Lafarge BFC, za unapređenje struke kroz publicistiku, obrazovni i javni rad prof. dr Vinka Filipović, McCann Erickson Public Relations za organizaciju “London School of Public Relations” u Srbiji i za doprinos unapređenju imidža Srbije EXIT festival.
Mmd prati Diskaveri
Discovery Networks Europe (DNE), ogranak vodeće globalne medijske kompanije Discovery Communication, sklopio je sporazum sa Mmd Corporate, Public Affairs & Public Relations, o sprovođenju PR aktivnosti ove kompanije u Srbiji, Češkoj i Slovačkoj.
“Liste gledanosti televizijskog programa širom sveta potvrđuju našu lidersku poziciju u oblasti dokumentarnog i zabavnog programa, a emisije Diskaverija privlače pažnju gledalaca na svim kontinentima. Srbija, Češka i Slovačka su veoma važna tržišta za nas, a jaka PR podrška će nam omogućiti da se još više približimo gledaocima,” izjavila je Meri Kaher, potpredsednica i generalni menadžer za nova tržišta kompanije Discovery Networks Europe.
Diskaveri kanal, najvažniji je brend DNE i rekorder među internacionalnim TV kanalima u pogledu distribucije. Emituje i programe kao što su Animal Planet, Discovery Travel & Living, Discovery Science, kao i Discovery Civilisation.
Podrška Mmd podrazumeva implementaciju projekata na lokalnom nivou, kao i koordinaciju na nivou regiona.
DNE je klijent Mmd-a u Poljskoj, Mađarskoj i Rumuniji od 2002. godine.
Banca Intesa za juniore
Na inicijativu Banca Intesa, zahvaljujući uspešnoj saradnji ove banke i fudbalskog kluba Milan, prvi put u Srbiji organizovan je “Banca Intesa Milan Junior Camp” za mlade igrače od šest do 16 godina.
Banca Intesa Beograd je generalni sponzor kampa, koji je izuzetan dvonedeljni događaj jer kombinuje treninge tehničkih i taktičkih fudbalskih veština sa kulturnim i zabavnim aktivnostima. Treninge osmišljava glavni trener AC Milana, a priliku da trenira ima 300 dece.
Prva nedelja kampa je uspešno počela u ponedeljak, 19. juna 2006. godine kada je 173 malih fudbalera, pod punom AC Milan sportskom opremom, istrčalo na teren.
Banca Intesa Milan Junior Camp je organizovan u ukupnom trajanju od dve nedelje u periodu od 19. do 30. juna 2006. godine na stadionu OFK Beograd, a najbolji polaznici će putovati u Milano, na susret najboljih igrača svih kampova AC Milan iz sveta.
U četvrtak, 22. juna Banca Intesa je organizovala da 30 mališana, uzrasta od šest do 16 godina, iz doma za decu i omladinu bez roditeljskog staranja “Moše Pijade”, u Zvečanskoj ulici, dobije priliku da trenira sa ostalim učesnicima kampa, u opremi AC Milana koju su dobili na poklon. Na specijalnom takmičenju nagrađeno je sedam pobednika.
O ideji i organizaciji kampa, kao i o saradnji Banca Intesa Beograd sa AC Milan i Domom za nezbrinutu decu u Zvečanskoj, govorili su Slađana Lučić, direktorka marketinga Banca Intesa Beograd, Marco Schembri, generalni direktor World Camp International kompanije, koja je organizator kampa, Davide Corti, jedan od trenera na kampu, Lidija Marković, psiholog u Domu za decu i omladinu bez roditeljskog staranja, i Daniele Massaro, legenda italijanskog fudbala, sada PR menadžer AC Milan.
U kupovinu na minut-dva
Najveća mreža kioska u Srbiji, Futura plus razvila je novi koncept maloprodaje pod nazivom “Minut 2”, po ugledu na “korner šopove” kakvi postoje u SAD i Velikoj Britaniji.
Posle “Minut 2” prodavnica u Poslovnom centru Ušće i dve prodavnice kod Kalenićeve pijace na Vračaru, Futura plus zvanično je otvorila “Minut 2” i na Banovom brdu na Šumadijskom trgu br 1.
Ovakve vrste prodavnica izuzetno su popularne u svetu jer imaju širi asortiman od običnog kioska, te se u njima, pored duvanskih proizvoda i štampe, može naći i “hrana za poneti”: gotovi sendviči, salate i mlečni proizvodi, kao i slatkiši, pića, karte za gradski prevoz i dopune za mobilne telefone.
Futura plus, najveća prodajna mreža u Srbiji, nastala je spajanjem lanaca kioska Duvana, Politike Prodaja, Poslovnog kluba Borba, Duvanprometa Kragujevac i udruživanjem kompanija EMI Denmark i D Trade d.o.o. Beograd i nemačkog medijskog giganta WAZ (Wesdeutsche Algemeine Zeitung).
Investicija od 10 miliona evra
Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić i predsednik i generalni direktor kompanije Karlsberg Nils Andersen pustili su 5. jula u pivari u Čelarevu novu proizvodnu liniju za pakovanje piva u staklene flaše i aluminijumske limenke kapaciteta 30 hiljada jedinica na čas.
Nova linija sadrži najsofisticiranije i najkvalitetnije mašine za kombinovanu proizvodnju konzervi i flaša, čime će rad fabrike, u kojoj je posao našlo 80 novih radnika. Parivodić je odao priznanje kompaniji Karlsberg Srbija jer je furioznom marketinškom kampanjom “lav” piva, za jednu godinu povećala svoju proizvodnju za 69 odsto.
– U ovoj godini investirano je 15 miliona evra, a još toliko je planirano da bude uloženo dogodine. Reč je o ogromnom proširenju kapaciteta i zaposlenosti. Nezaposlenost je najveći izazov sa kojim se suočavamo i zbog toga je veoma važno da država pokaže maksimalnu efikasnost prema stranim investitorima da bismo otvorili nova radna mesta – rekao je Parivodić.
Predsednik kompanije Karlsberg Nils Andersen podsetio je da je ova kompanija peta u proizvodnji piva u svetu i vodeća na Balkanu, u Rusiji i Aziji.
– Kada smo preuzeli pivaru u Čelarevu obavezali smo se da ćemo do 2010. investirati 100 miliona evra, a sa ovom proizvodnom linijom ukupna ulaganja premašila su 95 miliona evra tako da ćemo već iduće godine premašiti plan obaveznih investicija – rekao je Andersen i dodao da je u preduzeću Karlsberg Srbija d.o.o. zaposleno 440 radnika.
Direktor Karlsberg Srbija Isak Šeps istakao je da će novim investicionim programom biti unapređeni proizvodni kapaciteti fabrike sa 1,1 na 1,5 miliona hektolitara godišnje, poboljšan kvalitet proizvoda i zadovoljena rastuća potražnja za svetlim pivima, kakvi su “lav” i “tuborg grin.”
Raiffeisen banka pokrovitelj koncerta
Raiffeisen banka u julu obeležava nekoliko jubileja u znaku broja 5. Za 5 godina poslovanja u Srbiji stvorena je poslovna mreža od 50 filijala. To je tek pola puta, jer banka planira da do 2008. godine otvori 100. filijalu. Impresivna je i brojka od preko 500.000 otvorenih računa, koliko ih u ovom trenutku banka ima. Svi ovi jubileji i uspesi značajan su razlog da generalnim sponzorstvom banka svesrdno podrži najveći muzički događaj sezone – koncert legendarnog art rok sastava Roksi mjuzik (Roxy Music) i Brajana Ferija (Bryan Ferry).
Tim povodom Raiffeisen banka je organizovala druženje za predstavnike medija u bašti beogradskog kluba Ana4pištolja. Saša Dragić, izvršni producent MTK Star, podsetio je da svi ključni članovi grupe, na čelu sa pevačem i vođom Brajanom Ferijem, imaju uspešne solo karijere a do turneje 2001. punih osamnaest godina nisu nastupali zajedno. U Beogradu će nastupiti u okviru evropske turneje, između koncerata u Grčkoj i Italiji.
Koncert je jedna od manifestacija Beogradskog letnjeg festivala – BELEFA. Održaće se u Sava centru u subotu, 16. jula, u organizaciji promotorske kuće MTK Star i Sava centra.
Kao generalni pokrovitelj, Raiffeisen banka će poklanjati 50 puta po dve ulaznice za koncert prvim klijentima novootvorene filijale u Ulici Đure Jakšića broj 8 u Beogradu.
Sosijete ženeral kod Arene
Sosijete ženeral banka je jedina banka sa stranim kapitalom koja je u Srbiji uložila u izgradnju svog sedišta 10 miliona evra. U prisustvu guvernera NBS Radovana Jelašića i brojnih zvaničnika, novi objekat je svečano otvoren 5. jula. Površina zgrade je 6.344 kvadratna metra i nalazi se u blizini Beogradske arene, u poslovnom centru Novog Beograda. Zvanična izgradnja počela je septembra 2004, a početkom aprila 2006. godine zaposleni u Sosijete ženeral banci uselili su se u nove prostorije. Ova banka trenutno uslužuje preko 230.000 klijenata sa 750 zaposlenih, u mreži od 57 ekspozitura.
Izgradnjom novog poslovnog prostora banka je primenila najmoderniju informaciono-komunikacionu tehnologiju. Upravna zgrada banke ima šest nivoa i optimalnog je kapaciteta za 360 zaposlenih. Zgrada je građena po najnovijim svetskim standardima, a autori idejnog rešenja su profesor Aleksandar Stepanović i arhitekta Đorđe Bobić.
Sabor trubača u Guči 46. put
U Guči, 30. avgusta počinje 46. Sabor trubača koji će, obogaćen celodnevnim događanjima, trajati do 3. septembra. Tim povodom je u Beogradu 3. jula održana konferencija za novinare na kojoj su se predstavnicima medija obratili Bojan Dimitrijević, ministar trgovine, turizma i usluga, Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, Adam Tadić, direktor Dragačevskog sabora trubača, Dragan Nedeljković, predsednik Skupštine opštine Lučani, i Milan Ristić, direktor agencije za marketing i komunikacije Profil. U takmičenju trubača posetioci će imati prilike da uživaju u bogatom programskom sadržaju: od koncerta Bobana Markovića i defilea trubačkih orkestara iz zemlje i inostranstva, do finalnog takmičenja trubačkih orkestara na stadionu.
Istovremeno, 46. Dragačevski sabor predstavlja bogat i atraktivan etnomuzej na kojem se mogu videti stari i retki zanati: tkalje, abadžije, opančari, grnčari, kolačari, kovači i drvodelje kao i samouki slikari i vajari. Pored izložbe dragačevskih tkalja i likovnih izložbi biće tu i narodni višeboj, saborsko venčanje, takmičenje zdravičara i izbor najlepše ženske i muške narodne nošnje. Na kraju Sabora biće održana i improvizacija stare dragačevske svadbe.
Pokazalo se da Guča poseduje gotovo sve odrednice da bude jedan od najjačih domaćih brendova. U ovaj projekat uključena je i agencija za marketing i komunikacije Profil. Guča je postala internacionalna predstavnica trube i katarzično mesto gde kulminiraju pozitivna energija, spontanost i veselje.
Engleski Albon u Pećincima
Engleska kompanija Albon inženjering PLC potpisala je ugovor o izgradnji fabrike u Pećincima u koju će biti uloženo osam miliona evra. U toj fabrici, koja će proizvoditi delove za kamionske i brodske dizel motore, biće zaposleno 200 radnika, a celokupna godišnja proizvodnja, vredna 10 miliona evra, izvoziće se u SAD i Veliku Britaniju.
Izgradnja Albonove fabrike u Pećincima prva je direktna investicija u Srbiji iz Velike Britanije, a konkurenti Srbiji u privlačenju te investicije bile su Rumunija i Bugarska. Ugovaranje posla, kako je rekla direktorka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Jasna Matić, trajalo je oko godinu dana, a Albon je u Beogradu, početkom prošle godine, otvorio projektni biro u kojem radi 20 inženjera iz Srbije. Vlasnik Albona, Lorens Albon, rekao je da su planovi kompanije da u Srbiji izgradi još jednu fabriku u vrednosti od 10 miliona evra, u kojoj bi se zaposlilo 200 radnika. Ministar finansija Mlađan Dinkić najavio je nove stimulativne mere za privlačenje stranih investicija i podsticaje za domaće izvoznike, uz napomenu da će uskoro u Srbiji biti realizovane značajne investicije iz Nemačke u oblasti farmaceutske industrije i energetike.
Pionir želi Hisar
Za kupovinu Hisara zainteresovane su mnoge kompanije, a pre svega domaći proizvođači slatkiša i prerađivači voća i povrća, među kojima je i Pionir iz Subotice, izjavio je nedavno generalni direktor Hisara Novica Radosavljević. Tender za prodaju prokupačke fabrike konditorskih proizvoda, koji je objavljen sredinom juna, trebalo bi da se okonča u avgustu 2006. godine.
– Zainteresovanim kupcima biće postavljen uslov da investiraju u proizvodnju 12 miliona evra, koliko će biti dovoljno za kupovinu nove opreme i pokretanje programa kandiranog voća – rekao je Radosavljević. Novi vlasnik će morati da unapredi i postojeću preradu voća i povrća i da uvede novu liniju za proizvodnju kašastih sokova. Vrednost investicije je 6,3 miliona evra. Realizacija projekta je započeta u decembru 2005. godine i, prema očekivanjima, trebalo bi da bude završena uskoro.
U julu ponuda za Mobi 063
Kompanija Telenor još nije odlučila koliko će novca ponuditi na aukciji za kupovinu Mobija 063.
– U toku je izrada dju dilidžensa i tokom jula odlučićemo koliko ćemo ponuditi. Znamo da je minimalna cena 800 miliona evra i da za 1,1 milijardu evra možemo dobiti celu kompaniju. Da cena nije realna ne bismo ni bili ovde – izjavio je krajem juna direktor projektnog razvoja norveške telekomunikacione kompanije Telenor Bjorn Johan Flakstad.
On je rekao da su u Telenoru zadovoljni kvalitetom mreže Mobi 063, naslednika Mobtela, kao i pokrivenošću teritorije, ali smatraju da su neophodne investicije u opremu.
– Analiziramo i veličinu tržišta i cene. Utisak je da je situacija veoma komplikovana jer postoje brojni tarifni paketi tako da je teško dati procenu – naglasio je Flakstad. Ako Telenor pobedi na aukciji, uvešće i licencu za 3G tehnologiju, koja je već testirana u Mobtelu i koristi je mali broj klijenata.
On je podsetio da u procesu prodaje Mobija 063 svi kvalifikovani ponuđači treba do 26. jula da daju obavezujuće finansijske ponude sa minimalnom cenom od 800 miliona evra. Kompanije koje to učine biće pozvane na aukciju 31. jula koja će biti javna i prenošena u direktnom TV prenosu. Flakstad je rekao i da je od daljeg učešća na tenderu odustala ruska kompanija OJSC MTS tako da je u trci za Mobi 063 sada osam kompanija.
Nova deonica BGD – NS
Na putnom pravcu E-75 autoputa Beograd – Novi Sad početkom septembra počeće radovi na projektovanju i izgradnji nove deonice. Rok za završetak radova je dve godine. Ovim projektom nastavlja se izgradnja autoputa Beograd – Novi Sad, saobraćajnice koja je svakako od vitalnog značaja za puteve u Srbiji.
Radovi će obuhvatiti izgradnju nove deonice puta, izgradnju pratećih servisnih saobraćajnica i dve nove denivelisane raskrsnice (Novi Sad “Sever” i Novi Sad “Centar”), rekonstrukciju postojeće denivelisane raskrsnice “Zrenjanin” i izgradnju čeonih naplatnih stanica Novi Sad “Sever” i Novi Sad “Centar”.
Dužina nove deonice je devet kilometara, a projekat obuhvata i sanaciju četiri mosta u dužini od 162 metra, izgradnju osam novih mostova u dužini od 630 metara, izgradnju propusta ukupne dužine 100 metara kao i izgradnju tri petlje u dužini od 380 metara. Ukupna vrednost radova je 3.422.936.585,00 dinara.
Izvođači radova su preduzeće “Energoprojekt niskogradnja” Beograd i Inter-Most AD Beograd, preduzeće u sastavu francuskog i svetskog lidera u oblasti građevine kompanije Vinci Construction.
Tarkett uvodi savremene IT
Kompanija Tarkett iz Bačke Palanke uvodi savremene informacione tehnologije u poslovanje i izdvaja značajna novčana sredstva za razvoj i unapređenje IT infrastrukture. Svake godine, za te namene izdvoji se oko tri miliona evra.
Uvođenjem rešenja baziranog na SAP R/3 softveru i HP hardveru, u Tarkettu u Bačkoj Palanci stvorena je centralna baza podataka za kontrolu proizvodnje i distribuciju proizvoda kompanije u Srbiji, Rusiji, Ukrajini i Budimpešti. Sistem omogućava da u bilo kojoj organizacionoj jedinici, u realnom vremenu, mogu da se prate svi ključni logistički procesi. To praktično znači da u Bačkoj Palanci mogu da se dobiju informacije o poslovanju drugih organizacionih jedinica – proizvodnji, otpremi i prodaji, ili pak upravljanju zalihama, nabavci i finansijskim performansama.
Raiffeisen banka povećala kamate na štednju
Raiffeisen banka povećala je kamate na štedne uloge u evrima. U zavisnosti od roka oročenja kamate iznose:
– 1% na štednju po viđenju,
– 2% na oročenu štednju na 3 meseca,
– 3% na štednju oročenu na 6 meseci,
– 4% na štednju oročenu na godinu dana,
– 5% na štednju oročenu na 2 godine i
– 6% na štednju oročenu na 5 godina.
Efektivna kamatna stopa je jednaka nominalnoj.
Kamata se isplaćuje mesečno ili po isteku roka oročenja, u zavisnosti od želje klijenta. Ukoliko klijent ne podigne sredstva sa pripadajućom kamatom u roku od deset dana, ugovor se automatski obnavlja na isti period. Štedne depozite kod Raiffeisen banke mogu da otvore domaća i strana fizička lica. Vrednost ukupne štednje stanovništva u Raiffeisen banci dostigla je 435 miliona evra.
Izbrisana 145.873 privredna subjekta
Agencija za privredne registre izbrisala je krajem juna iz evidencije 145.873 privredna subjekta čiji je neaktivni status trajao od 15. juna prošle godine, saopštio je direktor Agencije Dragiša Okolišanov.
Na taj način je u Srbiji prvi put sproveden zakon koji se odnosi na statusna prava firme, odnosno na brisanje iz registra, što u ranijem periodu nisu uradili trgovinski sudovi, kazao je Okolišanov na konferenciji za novinare i dodao da na osnovu ažurirane baze podataka Agencije sada u zemlji ima 86.459 aktivnih privrednih subjekata.
Prema njegovim rečima, najveći broj izbrisanih privrednih subjekata jesu firme osnovane krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina po prvom Zakonu o preduzećima, a koje se nikada nisu uskladile sa Zakonom o preduzećima iz 1996. godine.
Od ukupno 160.382 privredna subjekta po evidenciji Republičkog zavoda za statistiku, iz postupka brisanja je izdvojeno 5.019 ustanova, nevladinih organizacija, udruženja građana i slično, koje ne spadaju u privredne subjekte i nisu u nadležnosti Agencije, kao i 9.490 koji se nalaze u postupku preregistracije, precizirao je Okolišanov.
Novo ime – Piraeus banka
Narodna banka Srbije odobrila je Piraeus Atlas banci promenu imena u Piraeus banka. Piraeus Bank Grupa je odluku o promeni naziva donela u Atini još pre nekoliko meseci i ona se odnosi na sve banke u regionu koje pripadaju ovoj bankarskoj grupi.
Piraeus banka, tokom maja prošle godine, postala je vlasnik 80 odsto akcija srpske Atlas banke. U oktobru 2005. godine, kada je i doneta odluka o promeni naziva banke u Piraeus Atlas banka, izvršena je i dokapitalizacija banke na osnovu čega se udeo u vlasništvu Piraeus banke povećao na 88,23 odsto. Piraeus banka će u narednih mesec dana otkupiti i preostali deo akcija banke od manjinskih akcionara, na osnovu čega će postati vlasnik svih 100 odsto akcija banke.
Norveška opera u Beogradu
Norveška telekomunikaciona kompanija Telenor sponzorisala je dva nastupa Norveške opere u Beogradu: u četvrtak, 22. juna (Trubadur) a u subotu, 24. juna, izveden je gala koncert u saradnji sa Narodnim pozorištem u Beogradu pod pokroviteljstvom Telenor projekata i programa iz oblasti kulture i umetnosti.
Telenor se ubraja u najveće svetske telekomunikacione kompanije, sa oko 90 miliona korisnika i ima tradiciju koja datira još od 1855. godine, tako da je ova kompanija više od 150 godina vodeći operater telekomunikacionih usluga. U Norveškoj je ustanovljena nagrada koja se dodeljuje umetnicima za značajan doprinos norveškom kulturnom životu, pod imenom ”Telenorov program za umetnost i kulturu”.
Milion i po “viza” kartica
Viza internacional je u Srbiji i Crnoj Gori do kraja marta 2006. godine, izdala više od 1,5 miliona “viza” kartica što je 46 odsto više u nego u istom periodu prethodne godine.
Do kraja marta izdato je ukupno 132.629 “viza” kreditnih kartica, a to je čak za 600 odsto više u poređenju sa istim periodom 2005. godine.
Broj transakcija obavljenih “viza” karticama u SCG u prva tri meseca 2006. godine, bio je ukupno 5.358.034, a to je za 252 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
U maloprodajnim objektima u prva tri meseca ove godine, sa “viza” kreditnim karticama obavljene su ukupno 1.185.273 transakcije, što je 16 puta više nego u istom periodu 2005. godine kada je obavljeno oko 73.200 transakcija.
Ukupna vrednost transakcija “viza” karticama u maloprodaji u prva tri meseca 2006. godine bila je za 194 odsto veća nego u isto vreme prošle godine i iznosila je 220.521.997 dolara.
U Srbiji i Crnoj Gori za “viza” kartice postoji 868 bankomata.
Eurobank EFG stipendije za najbolje
Menadžment Eurobank EFG Grupe, sa centrom u Atini, i Eurobank EFG Beograd predstavili su, u prisustvu Slobodana Vuksanovića, srpskog ministra prosvete i sporta, početkom jula program donacije kojim se nagrađuju najbolji studenti završne godine svih državnih fakulteta u Srbiji.
Ovaj program stipendiranja studenata deo je projekata korporativne društvene odgovornosti koje banka sprovodi. Sredstva u visini od tri miliona evra, u periodu od dve godine, namenjena su građanima Srbije. Ovaj iznos biće podeljen na oblasti zdravstva, obrazovanja i zaštite životne sredine.
Eurobank EFG stipendija namenjena je najboljim studentima završnih godina svih državnih univerziteta u Srbiji. Za stipendije je izdvojena suma od milion evra, i realizovaće se u saradnji sa Ministarstvom prosvete i sporta Republike Srbije i šest državnih univerziteta u Srbiji.
Studenti sa prosekom 9,5 i više dobiće “Eurobank EFG stipendiju” u iznosu od 1.000 evra. Ovaj novac banka uplaćuje svakom studentu na individualni račun u Eurobank EFG. Na osnovu prošlogodišnje liste, oko 340 studenata završne godine, od ukupno 163.600 studenata na državnim univerzitetima, ispunjava uslove za stipendiju. Konačna lista studenata koji su dobili stipendiju biće objavljena krajem oktobra 2006. posle završnog ispitnog roka, a stipendije će biti dodeljene krajem godine.
Nagrade OECD za investitore u Srbiji
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) dodelila je 30. juna nagrade investitorima godine u regionu, a tri priznanja su dobili investitori u Srbiji. Treću godinu zaredom nagrada “Najbolji međunarodni investitor”, za najbolju grinfild investiciju u regionu, pripala je investiciji u Srbiji i to projektu Erport Siti koju realizuju dve izraelske kompanije. Za najbolju investiciju u Srbiji proglašeno je ulaganje Banke Inteza, a u novoj kategoriji, “Najinovativniji domaći investitor”, prvu nagradu osvojila je Kom trejd grupa.
Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Jasna Matić izjavila tim povodom da ove nagrade pokazuju da je Srbija u centru regiona koji beleži najveći rast u Evropi a taj trend bi trebalo da bude nastavljen i u narednih nekoliko godina. Direktor Erport Sitija Gili Dekel podsetio je da je do sada uloženo oko 20 miliona evra, a da će ukupno biti investirano 120 miliona evra u biznis park na Novom Beogradu koji nudi poslovni prostor klase A na oko 126.000 kvadratnih metara. Generalni direktor Banke Inteza Draginja Đurić ocenila je da se Srbija pokazala kao zemlja u koju vredi ulagati i koja pruža povoljnu klimu za razvoj poslovanja. Banka Inteza u Srbiji je otvorila 160 organizacionih jedinica i zaposlila 2.250 radnika a ove godine će biti primljeno još oko 450 visokoobrazovanih ljudi.
Predsednik Kom trejd grupe Veselin Jevrosimović naglasio je da je nagrada OECD dokaz da srpska informatika postaje prepoznatljiva i van granica zemlje.
Frižideri sa antibakterijskim filterom
Kompanija Whirpool, vodeći svetski i evropski proizvođač i distributer krupnih aparata za domaćinstvo, sa sedištem u Mičigenu, obogatila je ponudu na domaćem tržištu novom serijom frižidera “no frost” sa specijalnim antibakterijskim filterima.
Ovi aparati ne stvaraju led i inje što utiče na eliminaciju ustajalih mirisa, a obezbeđuju čuvanje namirnica u povoljnijim higijenskim uslovima, istaknuto je na nedavno održanoj prezentaciji u Beogradu.
– U saradnji sa kompanijom Microban “no frost” frižideri su opremljeni novim sistemom zaštite koji eliminiše bakterije iz vazduha koji kruži frižiderom, a na taj način štiti unutrašnje zidove aparata i hranu u njemu. Onemogućeno je stvaranje bakterija na namirnicama i hrana duže ostaje sveža, rekla je Suzana Dubajić, direktorka kompanije Whirpool u Srbiji.
Postoji i posebna verzija frižidera sa još jednom inovacijom – ugrađenim “šestim čulom”, odnosno sistemom regulisanja temperature koji usmerava rashladnu energiju tamo gde je najpotrebnija. Zahvaljujući toj “intuiciji” aparat prepoznaje svaku promenu i automatski podešava odgovarajuću temperaturu za održavanje hrane. Tako namirnice ostaju sveže i do pet puta duže, a utrošak struje je manji nego u standardnim “hladnim kutijama”.
Rodić u Merkatoru
Holding Rodić M&B i Merkator potpisali su početkom jula Ugovor o strateškom povezivanju, po kojem Merkator postaje vlasnik 76 odsto udela novoformiranog preduzeća M-Rodić, koje je u celini preuzelo delatnost, imovinu i robni znak Holdinga Rodić M&B.
Preostalih 24 odsto vlasništva Merkator će preuzeti u naredne tri godine, i to 12 odsto udela u 2008. i isto toliko u 2009. godini. Polazna cena za 100 odsto kapitala preduzeća M-Rodić je 150 miliona evra, a konačna je procenjena na 135 do 175 miliona evra.
Ugovor predviđa plaćanje u deonicama Merkatora, delom preuzimanjem obaveza prodavca i delom u novcu. Transakcija treba da se zaključi do 31. oktobra 2006. godine. Na taj način, Holding Rodić M&B postaje jedan od najvećih pojedinačnih akcionara Merkatora sa početnih oko pet odsto akcija. Strateško partnerstvo se odnosi i na nabavku proizvoda članica Holdinga Rodić M&B: Pivara MB, fabrika vode i sokova Stork, industrija mesa i mesnih proizvoda Stork Imes, Žitobačka, Aroma, Doline i druge. Ti proizvodi će se uskoro naći u objektima Merkatora u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
U 2007. godini M-Rodić planira da ostvari oko 300 miliona evra čistog prihoda. M-Rodić trenutno ima 51 prodajni objekat, od čega su šest megamarketi i zapošljava 2.500 radnika.
Jevrosimović “Najmenadžer Jugoistočne Evrope 2006.”
Predsednik kompanije ComTrade Group Veselin Jevrosimović dobitnik je priznanja Najmenadžer Jugoistočne Evrope 2006. Zenička nezavisna Direkcija agencije za izbor najmenadžera BiH i Jugoistočne Evrope dodelila je Jevrosimoviću ovo najviše priznanje za lidersku poziciju kompanije u regionu i stvaranje jedinstvenog brend proizvoda- ComTrade računara.
Mađarska OTP preuzima Kulsku banku
Mađarska OTP banka potpisala je 7. jula ugovor o kupovini 67 odsto udela Kulske banke iz Novog Sada za 118,6 miliona evra. Kupoprodajni proces biće dovršen u oktobru ove godine.
Prema finansijskim pokazateljima za 2005. godinu, ukupna imovina Kulske banke iznosi 136,3 miliona evra, a banka zauzima 1,5 odsto bankarskog tržišta Srbije i Crne Gore. Kulska banka je prošle godine zabeležila 12,1 milion evra dobiti posle oporezivanja, a deoničarski kapital banke iznosio je 68,8 miliona evra. Banka pruža usluge za oko 62.000 klijenata putem mreže od 39 poslovnica.
OTP banka, jedna od vodećih finansijskih institucija u srednjoj i istočnoj Evropi, već je prisutna u Srbiji i Crnoj Gori. Naime, u martu ove godine OTP banka preuzela je Nišku banku, a samo mesec dana kasnije i Cepter banku iz Beograda. Zajedno s Kulskom bankom, tri banke će zajedno, prema ukupnoj imovini, zauzimati oko tri odsto bankarskog tržišta Srbije.
Koncert Erosa Ramacotija u Novom Sadu
Poznati italijanski pevač Eros Ramacoti održao je 5. jula koncert u Novom Sadu na FK Vojvodina. Događaj je organizovala Banca Intesa Beograd u saradnji sa produkcijskom kućom “Komuna”. Za sve koji su želeli da odu na ovaj koncert obezbeđen je prevoz vozom “Romantika”.
– S obzirom na to da je koncert održan u Novom Sadu, Banca Intesa je obradovala mališane iz Dečjeg sela, ustanove za brigu o nezbrinutoj deci i omladini iz Sremske Kamenice. Tako je 55 mališana iz te ustanove, zajedno sa njihovih pet vaspitača, gostovalo na koncertu. Banca Intesa je za njih pripremila i poklone, rekla je Slađana Lučić, direktorka marketinga Banca Intesa. U ime dece poklone je primio Vidoje Radulović, zamenik direktora Dečjeg sela.
Eros Ramacoti, koji je do sada prodao više od 36 miliona ploča, promovisao je svoj novi album “Calma apparente” objavljen u novembru prošle godine, sa koga je kao singl skinuta pesma “I belong to you”, koju je Ramacoti snimio zajedno sa američkom pevačicom Anastazijom. “Adesso tu”, “Cosse della vita”, samo su neki od hitova koji su posetioci koncerta imali priliku da čuju.
