Telenor dobrodošao u Srbiju

Potpisivanjem kupoprodajnog ugovora, norveška kompanija Telenor postala je početkom septembra i zvanično vlasnik sto odsto kapitala kompanije Mobi 63, nakon što je krajem jula pobedila na tenderu sa cenom od 1,513 milijardi evra. Ugovor su u ime Vlade Srbije potpisali ministar finansija Mlađan Dinkić i ministar privrede Predrag Bubalo, a u ime kompanije Telenor rukovodilac Telenorovih operacija za centralnu i istočnu Evropu Jan Edvard Tigesen i novi generalni direktor srpskog Telenora Stajn Erik Vilan. Svečanosti su prisustvovali i predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Vlade Srbije Vojislav Koštunica.

– Ulaskom Telenora Srbija je dobila licencu za nove investicije, s obzirom na to da telekomunikacije predstavljaju pretpostavku za ubrzani privredni razvoj. Čestitam članovima vlade na izuzetno transparentnom postupku prodaje Mobija 63 – izjavio je Tadić koji je podsetio da se prijateljstvo Norveške i Srbije u istoriji više puta potvrdilo.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica naglasio je da dolazak Telenora predstavlja potvrdu da je Srbija ekonomski, politički i pravno stabilna zemlja kao i da će taj potez ohrabriti druge velike investitore da uđu na naše tržište.

Prema rečima ministra finansija Mlađana Dinkića, kupovina Mobija 63 predstavlja najveći privatizacioni poduhvat od početka tranzicije i to “ne samo po količini novca, već i po načinu na koji je privatizacija obavljena”.

Rukovodilac Telenorovih operacija za centralnu i istočnu Evropu Jan Edvard Tigesen istakao je da će ulazak na srpsko tržište pomoći stvaranju jakog operativnog centra u ovom delu Evrope. On je naglasio da Srbija ima dobru zakonsku regulativu za razvoj telekomunikacione oblasti. Tigesen je podsetio da Telenor ima više od 100 miliona korisnika u 13 zemalja, kao i da je na tržištu Balkana prisutan deset godina.

Kompanija Mobi 63 promenila je ime u Telenor d.o.o. Novi generalni direktor te telekomunikacione firme Stajn Erik Vilan istakao je da će ta kompanija na početku poslovanja u Srbiji biti usmerena na proširenje usluga i uvođenje novih proizvoda, a da će se kasnije raditi na povećanju broja korisnika.

Doncafe

– Donkafe grupa će ovu poslovnu godinu završiti sa profitom od oko 2,5 miliona evra, što je dva i po puta više u odnosu na 2005. godinu – rekao je na prezentaciji novog dizajna ambalaže i loga Donkafe Milan Petrović, komercijalni direktor kompanije.

Petrović je naglasio da je posle dolaska novog vlasnika kompanije Štraus Elit, Donkafe grupa postala uspešna firma. “Dobri rezultati poslovanja inicirali su odluku o izgradnji nove fabrike u Šimanovcima kod Beograda, vredne 7,8 miliona evra, pa će zajedno sa obnovom voznog parka u razvoj ove firme biti uloženo oko 10 miliona evra”, naglasio je Petrović. Novu ambalažu radila je londonska firma Dizajn Bridž, koja je “pakovala” i “neskafu”, “hajneken” pivo, “lipton” čajeve. Inače, Donkafe grupa je u prošloj godini proizvela 9.000 tona kafe, ostvarila promet od 36 miliona evra i profit od milion evra. Holandska kompanija Štraus Elit kupila je u aprilu 2005. godine sve akcije Donkafe grupe.

U Vojvođanskoj pola miliona kartica

Vojvođanska banka a.d. Novi Sad izdala je preko 520.000 viza i dina kartica, od čega čak preko 50.000 čine dinakard kreditne kartice.

Dinakard kreditna kartica omogućava plaćanje na odloženo, pri čemu broj mesečnih rata zavisi od iznosa transakcije, pa se troškovi do 5.000 dinara otplaćuju u tri mesečne rate, od 5.001 do 10.000 dinara u šest mesečnih rata, a transakcije preko 10.000 dinara otplaćuju se u 12 mesečnih rata. Dinakard kreditna kartica izdaje se svim kreditno sposobnim građanima Republike Srbije, a ne samo klijentima banke. Na iskorišćeni deo kredita banka obračunava kamatu po stopi 1,98 odsto mesečno, bez valutne klauzule (EKS je na nivou iskazane nominalne kamatne stope).

Četiri godine rada Saveta stranih investitora u Srbiji

Savet stranih investitora u Srbiji obeležio je 6. septembra četiri godine rada u Srbiji. Ovom događaju su prisustvovali i predstavnici vlade, državnih institucija i mnogobrojni partneri. Predstavljeni su članovi borda ovog Saveta i novi predsednik – Budimir Kostić koji će Savetom upravljati u naredne dve godine. Kako je istaknuto, ovo neprofitno udruženje ima cilja da, u saradnji sa nadležnim institucijama, svojim radom doprinese unapređenju investicione klime za strane i domaće kompanije, kroz otvoren dijalog dobronamernih učesnika.

Delta Đenerali – prvi penzioni fond

Narodna banka Srbije izdala je prvu dozvolu za rad i za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom u Srbiji osiguravajućem društvu Delta Đenerali.
 – Izdavanje prve dozvole za upravljanje penzionim fondom još jedan je korak u energičnoj reformi finansijskog sistema Srbije. Čini se da je institucija dobrovoljnog penzionog osiguranja potrebnija Srbiji više nego bilo kome drugom, s obzirom na deficit državnog penzionog fonda i ubrzano starenje stanovništva. Penzioni fondovi će biti značajni kako za sigurnost građana u budućnosti tako i za razvoj srpske ekonomije, jer će posedovati veliki investicioni potencijal – ocenio je Nebojša Divljan, predsednik Uprave Delta Đenerali osiguranja.
Prema njegovim rečima, obezbeđenje dozvole za upravljanje penzionim fondom nije samo pitanje formalne procedure, već i dokazivanja kvalifikovanosti Delta Đenerali osiguranja za profesionalno upravljanje sredstvima koja su za građane izuzetno važna.
“Očekivali smo da naša kompanija sa tako snažnim osnivačima kao što su Đenerali i Delta, uspešno dokaže kvalifikovanost za ovu odgovornu delatnost. Mislim da ovo treba da bude samo prolog u sledeće suštinske poteze, a to je uvođenje i obaveznog privatnog penzionog osiguranja u Srbiji“, rekao je Divljan.
Prema Zakonu o dobrovoljnim penzijskim fondovima, sve uplate i ostvarena dobit vode se na ličnom računu klijenata, obračunavaju se u takozvanim investicionim jedinicama, a njihova vrednost objavljuje se u dnevnim novinama ili na internet stranici društva za upravljanje. Pravo na isplatu penzije stiče se sa najmanje 53 godine i mora početi pre navršenih 70 godina života.

Novi vizuelni identitet Hypo grupe

Najuspešnija finansijska institucija u alpsko-jadranskom regionu Hypo Alpe-Adria grupa od danas ima novi vizuelni identitet – zaštitni znak i ime – Hypo Group Alpe Adria, pod kojim će ubuduće ujedinjeno poslovati sve njene članice od Alpa do Jadrana. Novi logotip odražava dinamičnost i međunarodnu dimenziju kompanije, ali i njen osećaj regionalnog jedinstva: srebrna boja je simbol raskošnog alpskog regiona, dok plava simbolizuje nebrojene lepote Jadrana.
Hypo grupu u Srbiji čine četiri članice – banka, lizing, konsultanti i brokeri – i ona posluje u Srbiji od kraja 2002. godine, kao deo Hypo Alpe-Adria-Bank International AG Klagenfurt, osnovane 1896. godine, koja je prvobitno delovala samo u Austriji. Pošto je prepoznala ogroman privredni potencijal alpsko-jadranskog regiona, grupa je poslednjih godina krenula u dinamičan i uspešan pohod na međunarodno tržište.
Snažan razvoj Hypo Alpe-Adria grupe i širenje na 11 zemalja – Austrija, Italija, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Srbija, Lihtenštajn, Nemačka, Mađarska, Crna Gora i Bugarska, s različitim jezicima i različitim kulturama, zahtevalo je ne samo da se nove filijale uklope u zajedničke norme i grupnu strategiju, nego i da se ujednači vizuelni izgled.

Centavia počela sa radom

Prva domaća “lou kost” kompanija, Centavia, počela je ovoga leta sa radom. Obavljala je isključivo čarter saobraćaj, odnosno prevozila putnike, koji su uplatili aranžmane preko turističkih agencija, do Grčke, Turske, Egipta, Italije. Centavia je za nepunih mesec dana letenja prevezla oko 3.000 putnika. Od ove jeseni biće uvedene nove individualne linije ka destinacijama u Evropi – Nemačka, Italija, Slovenija…
“Džambolino”, drugi avion regionalne avio-kompanije Centavia, stigao je 18. avgusta na beogradski aerodrom “Nikola Tesla”. Četvoromotorni mlazni avion tipa BAe 146-200 počeće da saobraća pod registracijom YU-AGM kada budu završene sve carinske i ostale zakonom predviđene procedure. Avioni Centavije serijskih oznaka E-2210 i E-2220, koji su proizvedeni u poznatoj engleskoj kompaniji British Aerospace, opremljeni su sa po 98 kožnih sedišta, imaju jednu klasu i izuzetno su tihi. Predviđeni su za regionalni saobraćaj, ekonomični su i projektovani za sletanje i uzletanje sa veoma kratkih pista. Predrag Vujović, direktor Centavije, nekadašnji direktor Jata, već je najavio da bi cene mogle da iznose od pet evra, pa naviše.
– Ne izbegavam da kažem pet, 15, 25 i 125 evra – rekao je Vujović novinarima beogradskih medija koji su bili gosti Centavije na promotivnom letu za tursku turističku luku Bodrum, početkom avgusta.
U Centaviji kažu da im je cilj da uspostave redovni saobraćaj do onih gradova u Evropi do kojih za sada ne postoje direktne linije iz Beograda.
– Putnici će moći da rezervišu karte preko interneta, preko kol centara ili preko mreže turističkih agencija sa kojima Centavia sarađuje. Cene karata biće izuzetno pristupačne i formiraće se na osnovu popunjenosti aviona i momenta u kojem putnik kupuje kartu.