Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović ocenio je danas da je dobro što je deficit mali i što je predloženi budžet za 2019. izbalansiran sa približno jednakim rashodima i prihodima, ali je kritikovao značajnija sredstva za nabavku opreme za vojsku i policiju i za povećanje plata zaposlenih u javnom sektoru.
Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta
„Time se svesno napravio izbor koji znači umanjenje privrednog rasta”, kaže Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.
Vlada kako je ukazao bi trebalo da poveća sredstva u 2019. za kapitalne investicije u infrastrukturu i za zaštitu životne sredine. Zadovoljan je što je predloženi budžet za 2019. izbalansiran sa približno jednakim rashodima i prihodima.
Mali deficit će, ukazuje Petrović, dovesti do daljeg smanjivanja javnog duga sa sadašnjih oko 54 odsto BDP na približno 51,5 odsto BDP na kraju 2019. godine.
Fiskalni savet smatra da se budžetom za iduću godinu planira veći rast prosečnih neto zarada u javnom sektoru nego što je ekonomski opravdano, pa tako, kako kaže, Petrović, prosečna neto plata u državnom sektoru neopravdano raste devet odsto, duplo više nego što rastu plate u privatnom sektoru.
Rekao je da se drugu godinu zaredom plate u javnom sektoru paušalno određuju.
„Imate po sektorima ad hok paušalno podizanje plata od sedam do 12 odsto umesto da je to bilo rešeno sistemski, platnim razredima, od kojih se nažalost odustalo”, rekao je Petrović.
Petrović je rekao da se Vlada odlučila na smanjenje opterećenja na plate sa 63 na 62 odsto, a Fiskalni savet je predlagao smanjenje na 60 odsto. Ističe da je osnovna manjkavost budžeta izostanak investicija čime se, kaže, potkopava temelj budućeg rasta, a bilo je, kaže, prostora za njihovo povećanje.
Naša putna infrastruktura je, kaže, za 20 odsto lošija u odnosu na region, a železnička za 40 odsto.
„Stiče se utisak da imamo mnogo autoputeva, a imamo za trećinu manje nego Hrvatska, Slovenija, Mađarska. Pruge nisu elektrifikovane, vozivi idu ispod 60 kilometara na sat”, rekao je Petrović i naveo da su investicije pravi način da se podstiče privredni rast.
Upozorio je da je Srbija veoma zakasnila sa investicijama u zaštitu životne sredine, a jedna je od najzagađenijih zemalja u Evropi.
Ključni problem je, kaže Petrović, nizak privredni rast, upola manji od zemalja centralne i istočne Evrope.
„U poslednjih pet godina privreda Srbije je ukupno porasla za 10 odsto, a prosek centralne i istočne Evrope za 20 odsto. Duplo brže su rasle u odnosu na Srbiju. Zbog toga Srbija zaostaje u pogledu životnog standarda. U Rumuniji je veći za 50 odsto, u Bugarskoj za 30 odsto”, rekao je Petrović.
Kaže da iako će ove godine privredni rast biti iznad četiri odsto, a to je još uvek ispod proseka centralne i istočne Evrope.
„Taj rast je uslovljen dobrim delom jednokratnim rastom poljoprivredne proizvodnje 2018. u odnosu na sušnu 2017. godinu. Stvarni rast je od tri do 3,5 odsto. Nije slučajno što se za 2019. planira upravo rast od 3,5 odsto što je smanjenje u odnosu na ovih četiri odsto”, navodi Petrović.
Kao nestručne komentare ocenjuje navode da je ta razlika u privrednom rastu između Srbije i centralne i istočne Evrope zbog fiskalne konsolidacije koju je Srbija sprovodila.
„Ne može ogromna razlika da se objasni fiskalnom konslidacijom. Dobar deo tih zemalja su takođe imale opšte fiskalne konsolidacije, pa su se brzo vratile na put privrednog rasta. Problem sa rastom je strukturne prirode i važno je da se Vlada suoči sa tim i da onda donosi mere koje će pospešiti privredni rast”, rekao je Petrović.
Naveo je i da je od 2016. povećana budžetska rezerva, da je iznosila 12 milijardi dinara, a sada je četiri puta uvećana i iznosi oko 50 milijardi dinara u 2019.
„Ta sredstva Vlada može tokom godine da raspodeljuje sa jedne na drugu poziciju i da pri tom ne traži rebalans budžeta. U 2018. za vojsku i policiju je bila planirana 21 milijarda, a stvarna cifra je 30 milijardi dinara. To je zahtevalo rebalans budžeta”, kaže Petrović.
Kritika Fiskalnog saveta tiče se i kršenja budžetske procedure i kalendara.
„U petak je predloženi budžet došao kod poslanika, a u utorak je počela diskusija. Zakon nalaže da je najmanje potrebno mesec dana da vlada ostavi parlamentu i javnosti da diskutuju”, kaže Petrović.
Poslednji završni račun budžeta bio za 2014, a obaveza je Vlade da ga dostavlja za svaku budžetsku godinu kako bi se znalo kako je trošen novac.
U Fiskalnom savetu ocenjuju da je potrebno napraviti zaokret u 2019. godini. Ili uvesti odgovarajuće razrede ili sektorske reforme zdravstva I školstava, jer bi loša rešenja dovela do novih problema. Alternativa je reorma ključnih delova društva (zdravstva i obrazovanja), a ne loši platni razredi za sve, zaključak je Fiskalnog saveta.
