Nivoi javnog duga i budžetski deficiti su poslednjih godina osetno opali širom regiona CIE. Srbija, Hrvatska, Češka i Slovenija zabeležile fiskalne suficite u 2017. godini
Države u regionu Centralne i Istočne Evrope (CIE) napravile su velike pomake tokom proteklih nekoliko godina kada je reč o smanjenju njihovih nivoa javnog duga. Odnos bruto javnog duga prema BDP-u za region CIE u celini smanjen je sa 53,9% u 2013. na 48,3% u 2017. godini – znatno ispod proseka evrozone od skoro 90%. Smanjenje duga potpomognuto je ubrzanjem nominalnog rasta BDP-a, kao i smanjenjem fiskalnog deficita.
„Više zemalja CIE – Češka Republika, Hrvatska, Srbija i Slovenija – zapravo je uspelo da zabeleži fiskalne suficite u 2017. godini i u svim zemljama u regionu deficit je bio ispod granice od tri odsto BDP-a po kriterijumima iz Mastrihta. Štaviše, zemlje širom regiona su takođe uspele da značajno povećaju svoje devizne rezerve,” navodi Fric Mostbek (Fritz Mostböck), direktor Sektora za istraživanje u Erste Grupi. „Istovremeno, očekivani porast troškova vezanih za demografska kretanja, kao što su starenje populacije i porast zdravstvenih troškova, znači da će zemlje CIE ipak morati da ulože više napora kako bi obezbedile istinsku održivost trenutno povoljne fiskalne situacije u regionu i dovoljno velike fiskalne rezerve za period makroekonomskog pada privredne aktivnosti.”
Nakon što su dostigle najviše vrednosti duga nakon ili tokom finansijske krize, Srbija, Češka Republika, Slovenija, Mađarska i Hrvatska su sve uspele da smanje odnos javnog duga i BDP-a za više od prosečnog pada od 5,5 procentnih poena (p.p) u evrozoni.
Nominalni fiskalni deficiti značajno su opali u regionu CIE od njihovog vrhunca u periodu nakon krize od 6,4 odsto BDP–a u 2010. na samo 1,1 odsto u 2017. godini. Najveće smanjenje fiskalnih deficita od dostizanja njihovog vrhunca zabeleženo je u Hrvatskoj, uz pad od 8,3 p.p., a zatim u Srbiji (8,0 p.p.) i Češkoj Republici (7,1 p.p.). Sa 3,3 p.p., Mađarska je zabeležila najumereniji pad fiskalnog deficita u poređenju sa godinom kada je deficit bio na najvišem nivou.
Jedan razlog zašto bi fiskalna održivost privreda regiona mogla da se dovede u pitanje: smanjenje njihovih fiskalnih jazova snažno je podržano velikim smanjenjem troškova kamata i cikličnim povećanjem ekonomske aktivnosti – to su svetski trendovi na koje države generalno nemaju puno uticaja. Pored toga, pošto se široka potrošnja povećava u poslednje vreme širom CIE, čini se da države regiona žele da nastave da drže svoje budžete pod kontrolom putem smanjenja javnih investicija.
„Investicije u javnom sektoru su od suštinskog značaja za dugoročni potencijal rasta privreda u regionu, za čiji se BDP očekuje porast od 4,1 odsto u 2018. godini – znatno iznad 2,4 odsto predviđenih za evrozonu. Iako jesmanjenje takvih investicija budžetski pristup koji je relativno lako sprovesti sa stanovišta politike, taj pristup može da dovede do nepovoljnog miksa državnih izdataka,” kaže Zoltan Aroksalaši (Zoltan Árokszállási), glavni analitičar za makroekonomsko istraživanje CIE/istraživanje instrumenata sa fiksnim prihodima u Erste Grupi.
Mada nijedna zemlja CIE trenutno nije predmet Procedure Evropske komisije za slučaj prekomernog deficita, i Mađarska i Rumunija su stavljene pod Proceduru Komisije za slučaj značajne devijacije zbog njihovog snažnog odstupanja od srednjoročnog budžetskog cilja (MTO) koji im je postavila Komisija. Osim Hrvatske i Češke Republike, očekuje se da druge zemlje CIE koje su članice EU odstupe od svojih MTO. Međutim, pošto se zemlje koje ne pripadaju evrozoni ne izlažu bilo kojoj formalnoj sankciji za takvo nepoštovanje ciljeva, one će najverovatnije nastaviti da ignorišu ove preporuke Evropske komisije.
Iz svih ovih razloga, dalje prilagođavanje fiskalnih rezultata, promene u sastavu javne potrošnje i strukturne reforme od suštinskog su značaja za zemlje u regionu. Ovi neophodni koraci su utoliko više naglašeni zbog verovatnog smanjenja (i, na duge staze: potpunog prestanka) priliva sredstava EU, što stavlja pritisak na izvore finansiranja za veliki deo javnih investicija u regionu.
Zemlje CIE će se verovatno suočiti sa mnogo strožim pravilima o potrošnji sredstava EU u Programskom periodu 2021–2027. (npr. potrebom poštovanja zahteva u pogledu vladavineprava). Verovatni kraj programa kvantitativnog ublažavanja ECB-a u dogledno vreme takođe povećava pritisak da se sprovedu reforme pošto bi okruženje u pogledu kamatnih stopa moglo da postane manje povoljno u odnosu na ono u kojem su uživali u tokom proteklih par godina. Stoga je od suštinske važnosti da se zemlje CIE više potrude da stvore adekvatne fiskalne rezerve za moguću recesiju i pronađu izvore finansiranje za javne investicije.
