Širom kontinenta su tokom ekonomske krize pljuštala smanjenja ličnih primanja građana u 2009., 2010. i 2011. godini, a najveći teret uravnoteženja budžeta platio je javni sektor. Od 13 anketiranih zemalja, u većini su plate bile zamrznute, povećan je PDV, sproveden je neki oblik penzione reforme i smanjivane su zarade u javnom sektoru. Mi smo se za to vreme zaduživali i povećavali penzije i plate u javnom sektoru…

Posao koji su evropski ministri finansija već završili, Dušan Vujović, kreator srpske fiskalne politike, tek počinje. Oštre mere štednje, koje između ostalog podrazumevaju smanjenje plata i penzija, nisu samo njegov recept za ozdravljenje javnih finansija. To, između ostalog, pokazuje i studija „Fiskalna konsolidacija u Evropi“, koju su za potrebe Evropske komisije uradili Volter Kikert, Tina Randma-Liv i Rin Savi. Od 13 anketiranih zemalja, u većini su plate bile zamrznute, povećan je PDV i sproveden je neki oblik penzione reforme, dok je šest ministara finansija smanjivalo zarade u javnom sektoru.

Srbija je za to vreme promenila pet ministara finansija, koji su skrojili čak deset budžeta, a cilj svakog, kako je to javnosti predstavljano, bila je ušteda. Ipak, kad se na kraju godine podvlačila crta ispostavilo se da je svaki ministar, umesto da smanji rashode, povećao prihode – zaduživanjem. Tako je od umereno zadužene zemlje (javni dug je pre krize bio oko 30 odsto) i sa deficitom od tri procenta o kome su mnoge zemlje Evrope tada mogle samo da sanjaju, Srbija postala evropski šampion po visini minusa u kasi. Ove godine će, po svemu sudeći, deficit biti iznad osam procenata. Ako su Litvanija i Letonija na početku krize bile prozvane za prve evropske ekonomske bolesnike, onda je Srbija, zbog stanja u javnim finansijama, ostala poslednji fiskalni pacijent u ovom delu sveta.

Iako se na prvi pogled čini da će zbog odluke da smanji plate i penzije na Vujovića pasti gnev bar dva miliona ljudi, sudeći po ovoj studiji, on izgleda nema razloga za brigu. U više od polovine anketiranih zemalja, moć ministra finansija je porasla tokom krize javnih finansija i to u velikoj meri. Iako nijedan političar, sve dok može da bira, neće posegnuti za nepopularnim merama, rezultati ove studije su u nekim segmentima iznenađujući. Tako pokazuju da je u Španiji i Estoniji, na primer, moć političara rasla uporedo sa smanjenjem troškova u budžetu.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• MINISTAR VUJOVIĆ, GOST AMERIČKE PRIVREDNE KOMORE: Budžet pod lupom
• OD 13. DO 16. OKTOBRA DVA MEĐUNARODNA SAJMA – ENERGETIKE I EKOLOGIJE: Zelena energija na Beogradskom sajmu
• ŠTA NUDI SOFTVER „MANAGE TOOLS“ ZA UNAPREĐENJE POSLOVANJA: Sve se može izmeriti
• DR BOJAN LALIĆ, DIREKTOR DEPARTMANA ZA INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I MENADŽMENT, FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA, UNIVERZITETA U NOVOM SADU: Zanimanje budućnosti
• SАRАDNJA NАRODNOG MUZEJА U BEOGRАDU, BRITISH COUNCIL-А I BANKE INTEZA: Otvorena izložba “Henri Mur – grafičar”
• SVEČANO OBELEŽEN DAN OPŠTINE VRNJAČKA BANJA: Kraljica banjskog turizma
• MESEC NOVEMBAR U ZNAKU MEĐUNARODNOG SAJMA NAMEŠTAJA: Nameštaj i saveti za uređenje stana
• USPEŠNA SARADNJA SRBIJE SA AZERBEJDŽANOM: Značajan uzlet novih ekonomija
• VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE: Ne čekati rešenja sa strane
• NIK VREDEN: PROFIT BREND (4): Osluškujte iskustva kupaca
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. oktobra 2014.