Fiskalni savet Republike Srbije je za ovogodišnji Kopaonik biznis forum, koji je održan od 7. do 9. marta, pripremio analizu o problemima privrednog rasta u Srbiji od 2015. do 2017. Analiza je objavljena i u časopisu Ekonomika preduzeća broj 65 (1-2). Magazin Biznis prenosi sažetak iz ove analize.
Ipored ohrabrujućeg napretka ekonomskih i fiskalnih kretanja u 2015. i 2016, Srbija je još uvek daleko od visokih stopa privrednog rasta i od uređenih i zdravih javnih finansija. U ovom radu detaljnije smo analizirali pokretače privrednog oporavka i umanjenja fiskalnog deficita u prethodne dve godine. U oba slučaja analiza je pokazala da uočena poboljšanja velikim delom počivaju na kratkoročnim i neplaniranim činiocima koji se lako iscrpljuju. Na privrednu aktivnost u prethodne dve godine znatno su uticali spoljni pokretači rasta – snažan pad cene nafte i hrane, smanjenje kamatnih stopa na zaduživanje u evrima i brži oporavak regiona i evrozone. Zbog toga su praktično sve zemlje regiona, a ne samo Srbija, u 2015. i 2016. godini imale rast BDP-a za oko jedan odsto veći od prognoziranog. Fiskalni deficit umanjen je, pre svega, iznenađujuće dobrom naplatom javnih prihoda, dok su planirane uštede na javnim rashodima uglavnom izostale. Fiskalni rizici, koji se naročito odnose na loše poslovanje javnih i državnih preduzeća, gotovo su nepromenjeni u 2017. u odnosu na 2014. godinu. Sve ovo ukazuje da bolji ekonomski i fiskalni trendovi nisu još uvek razlog za puno zadovoljstvo, već da ih treba posmatrati kao retku priliku za sprovođenje strukturnih reformi u nešto povoljnijem okruženju i bez neposrednog pritiska izbijanja krize. Ukoliko se ukazana prilika sada propusti, neophodne reforme će se sprovoditi u nepovoljnijem okruženju i samim tim predstavljaće daleko veći izazov.
Privredni rast Srbije još od izbijanja krize znatno zaostaje za prosečnim rastom ne samo zemalja regiona već i čitave CIE. Razlog za ovaj zaostatak vidimo u unutrašnjim strukturnim problemima privrede Srbije koji se odražavaju na izuzetno nisko učešće investicija u BDP-u od oko 18 odsto. Sa druge strane, prosečno učešće investicija u BDP-u u zemljama CIE iznosi 22 odsto, a u zemljama okruženja skoro 23 odsto. Na nisko učešće investicija u Srbiji utiče loš investicioni ambijent, što pokazuje i loše rangiranje Srbije u relevantnim istraživanjima konkurentnosti i korupcije (WB, WEF, Transparency International).
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- UNIKREDIT BANKA PODRŽAVA POLJOPRIVREDNE PROIZVOĐAČE: Poljoprivreda ima veliki potencijal za rast i razvoj
- KAKO ZADOVOLJSTVO ZAPOSLENIH UTIČE NA POSLOVANJE KOMPANIJE: Radna atmosfera i uslovi rada važniji od plate
- AVANTAGE MODEL POSLOVANJA SOSIJETE ŽENERAL BANKE: I vreme i novac ulažite sa stilom
- OD SADA MOGUĆA KUPOVINA LOKALA NA LIZING: Jednostavnije uz nansijski lizing
- OSNOVAN SAVET ZA OMLADINSKO PREDUZETNIŠTVO: Podrška mladima u biznisu
- BANKE TROŠE ČAK TRI PUTA VIŠE NA IT SIGURNOST U ODNOSU NA DRUGE ORGANIZACIJE Računi u bankama izloženi napadima socijalnog inženjeringa
- IZAZOV 2017: Koji će trendovi obeležiti 2017. godinu
- PITER DRAKER: Umeće raspolaganja vremenom
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. aprila 2017.
