Породица Возар је пре 32 године почела да гаји необичне повртарске културе на пола хектара земљишта. Њихов син Владимир успешно је наставио традицију, па данас на око 20 хектара узгаја око 60 врста органског поврћа које се продаје на новосадским пијацама, али и у великим маркетима широм Србије. Потражња стално расте па ће, како каже Владимир, морати да продуже радно време
Владимир Возар у свом повртњаку у Кисачу
Велики избор салата, од уобичајених лиснатих и главичастих, смеђих, црвених и љубичастих, до различитих сорти ескариол салате и лиснатог радича, карфиол љубичасте боје, бели патлиџан и огромна палета другог органског поврћа – заштитни су знак породичног газдинства Возар. Пре три деценије овакво поврће било је необично за наше поднебље, а породица Возар из Кисача код Новог Сада тада га је прва понудила купцима, прво на новосадским пијацама, а касније и у великим трговинским ланцима широм земље.
Све је почело 1987. године, када је брачни пар Возар, Андрија и Зузана, са синовима Владимиром и Мирославом, решио да покрене производњу необичног и ретког поврћа.
– Када су моји родитељи у то време изнели 20 врста салата на тезгу, сви су само гледали! Нико није смео ни да пипне, а камоли нешто да купи – каже Владимир Возар за Економетар.
Његови родитељи су, како истиче, напустили редован посао у државним фирмама и почели да гаје, на пола хектара, броколи, карфиол, салате и бели патлиџан, а касније и друге врсте поврћа.
– Први су на пијаци имали броколи, а то поврће је било непознато за наше људе. Доста наших пријатеља и муштерија је путовало по свету, па су нам они доносили различито семе које смо садили. Постали смо препознатљиви због наше шарене тезге и људи су радо почели да купују ово необично поврће. Муштерије су нам помогле у почетку и то никада нећемо заборавити јер су моји родитељи дошли до нових сорти управо захваљујући њима. После смо их и сами укрштали тако да смо у једном тренутку имали чак 80 врста салата – наглашава Владимир, и додаје да их је 2006. године “препознао” један велики трговински ланац.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ФАБРИКА ДЕЧИЈЕ ХРАНЕ “BABY FOOD FACTORY”: Храна за децу по светским стандардима
- ВЛАДИМИР МАНИЋ, ДИРЕКТОР ФОНДАЦИЈЕ “РЕГИСТАР НАЦИОНАЛНОГ ИНТЕРНЕТ ДОМЕНА СРБИЈЕ”: Зa 11 гoдинa рeгистрoвaнo oкo 105.000 .RS дoмeнa
- СРБИЈА НА ПУТУ ДО КВАЛИТЕТНИЈЕГ И ЕФИКАСНИЈЕГ ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА: Како унапредити сарадњу јавног и приватног сектора здравства
- ДР ЈАСМИНА КНЕЖЕВИЋ, ОСНИВАЧ И ДИРЕКТОР БЕЛМЕДИКА: Јединствен здравствени систем би боље функционисао
- ДЕЈАН ПЕШИЋ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР МЕДИГРУП СИСТЕМА: Неопходно је да приватни и јавни здравствени сектор уско сарађују
- ДРAГAНA ДAВИДOВИЋ, ДИРEКTOРKA ЉУДСКИХ РЕСУРСА HEINEKEN SRBIJA: Бeзбeднoст зaпoслeних приoритeт кoмпaниje
- КОМПАНИЈА TEЛEНOР БРИНЕ О ЗAПOСЛEНИМА И ЊИХOВИМ ПOРOДИЦАМА: Задовољни људи боље раде
- Следећи број Економетра излази 4. јуна 2019.
