Tradicionalni samit koji organizuje beogradski nedeljnik NIN i ove godine je pokazao da su problemi ekonomskog razvoja regiona slični, da su glavni zadaci suzbijanje sive ekonomije, smanjenje javnog duga i sprovođenje strukturnih reformi, ali da se sve to ne može sprovesti bez političke stabilnosti koja je prilično krhka u mnogim državama regiona

U Crnoj Gori je u prošloj godini bruto domaći proizvod (BDP) porastao za 3,2 odsto, inflacija je iznosila 1,4 odsto, stalno rastu investicije, a nenaplaćena potraživanja u bankarskom sektoru iznose oko 12 odsto. U Bosni i Hercegovini je u 2015. godini povećan BDP za 3,2 odsto, industrijska proizvodnja je veća za 3,1 odsto, dok loši krediti čine 13,7 odsto od ukupnog broja odobrenih kredita u bankarskom sektoru. U Makedoniji je BDP prošle godine povećan za 3,7 odsto, inflacija je niska a deficit budžeta je tek negde oko dva procenta. Hrvatska je prošle godine zabeležila rast BDP-a od 1,6 odsto posle šest godina recesije a ovog proleća beleži rast kreditne aktivnosti i to u domaćoj valuti…

Prethodni podaci su samo deo statističkih makroekonomskih pokazatelja koje su saopštili učesnici tradicionalnog samita koji organizuje beogradski nedeljnik NIN o stanju ekonomija regiona (održan 10. i 11. juna u letovalištu Bečići u Crnoj Gori). Upravo ti podaci su bili povod Zoranu Tegeltiji, ministru finansija Republike Srpske, da konstatuje da „statistika izgleda bolje u celom regionu nego što je realno stanje“. Tu ocenu su prihvatili i drugi učesnici u diskusijama koje su se dva dana vodile kroz tri panela: ministri finansija su razgovarali na temu „Stabilizacija javnih finansija bez žrtvovanja privrednog rasta“, direktori poreskih uprava su govorili o temi „Reforma poreske uprave i borba protiv sive ekonomije“, dok je treći panel guvernera imao temu „Ključni izazovi za monetarnu politiku i superviziju banaka 2016.“ Iako je organizator ovog samita srpski nedeljnik NIN, Srbija je imala učesnika samo u prvom panelu – ministra finansija Dušana Vujovića. U drugom panelu o poreskim reformama nije bilo predstavnika državnih institucija Srbije a takođe ni u trećem o monetarnoj politici, jer guverner Jorgovanka Tabaković nije došla zbog, kako je saopšteno, lakšeg saobraćajnog udesa.

Tako je jedini predstavnik državnih institucija Srbije, ministar Vujović, podsetio na već poznate podatke da je deficit srpskog budžeta u prvih pet meseci ove godine dogovoren da bude na nivou od 60 milijardi dinara, ili oko pola milijarde evra, a bio je višestruko manji i iznosio je samo 11 milijardi dinara. Time se, kako je rekao, direktno smanjuju i izdaci po osnovu kamata i podsetio da je po osnovu starog duga napravljenog između 2005. i 2014. godine, samo za plaćanje kamata izdvajano čak 3,5 odsto BDP-a.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• Novak Đoković fondacija ulaže 700.000 evra
• KONKURENCIJA NA TRŽIŠTU ELEKTRIČNE ENERGIJE Kogeneracija – Struja iz do sada neiskorišćenog gasa
• MARIJANA VASILESKU, ČLANICA IZVRŠNOG ODBORA, NADLEŽNA ZA RESOR ZA POSLOVE SA STANOVNIŠTVOM SBERBANKE Mi smo tamo gde su naši klijenti
• EDUKACIJA PRED NOVIM IZAZOVIMA ZBOG SAVREMENIH TEHNOLOGIJA Da li treba plaćati za visokoškolsko obrazovanje ili ne
• KAKO JE POSLOVALA FONDACIJA ANA I VLADE DIVAC U 2015. GODINI Obezbedili 2,2 miliona dolara pomoći za 130.000 ljudi
• Točeni Jelen – svaki gutljaj kao da je prvi
• VEŠTINA KOMUNIKACIJE (I deo) Sedam stvari koje klijenti očekuju
• U ORGANIZACIJI TGI GRUP INTERNEŠENEL Uručena priznanja “Superbrend Srbija”
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. jula 2016.