Промет на Београдској берзи у 2006. години износио је око 1,2 милијарде евра, чиме је остварен рекорд у историји српске берзе

Ако се осврнемо на целу 2006. годину, можемо закључити да је била прилично успешна и значајна и то по неколико основа. Укупно остварен промет на Београдској берзи у 2006. години износио је 100,6 милијарди динара, односно око 1,2 милијарде евра, чиме је остварен рекорд у историји Београдске берзе. У односу на претходну годину то је повећање од 108 одсто.

У структури промета и даље предњаче акције емитената, остваривши промет за целу годину у вредности од 87,3 милијарде динара што је преко милијарду евра, док се обвезницама старе девизне штедње истрговало у вредности од 13,3 милијарде динара, односно око 160 милиона евра. Кретања берзанских индекса такође говоре у прилог чињеници раста тржишта. Тако је вредност индекса најликвиднијих акција BELEX15 првог трговачког дана у 2006. години износила 1.591,71 индексни поен, да би на крају децембра та вредност износила 1.934,59 индексних поена, што је раст од 59 одсто. Овај раст код другог индекса BELEXfm износи 22 одсто и мањи је, што је и логично с обзиром на начин на који се тај индекс обрачунава.

Шанса за грађане

Законом о инвестиционим фондовима отварају се многа врата и физичким лицима, у смислу доступности оваквог вида инвестирања. Многи од њих су можда и хтели да улажу али нису имали довољно знања, нису знали како, у које хартије, и слично. Ступањем на снагу овог закона пружа се могућност грађанима да се определе између више алтернатива штедње, да ли ће вишак новчаних средстава држати у банци за одређену камату или ће решити да их пласирају у инвестиционе фондове чији ће портфолио менаџери даље вршити алокацију ових средстава улагањем у одређене хартије од вредности.

Такође, значајно је што ћемо 2006. годину памтити и по томе што су коначно усвојени закони на које се јако дуго чекало а који је требало да заокруже једну целину и створе амбијент којим се обезбеђује даљи развој тржишта капитала. Тако је на снагу ступио нови Закон о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената, а усвојени су Закон о преузимању акционарских друштава и Закон о инвестиционим фондовима. Оснивање првих друштава за управљање инвестиционим фондовима можемо очекивати већ у јануару ове године.

Што се тиче самих дешавања на Београдској берзи у протеклој години, као главни генератор тржишта истиче се банкарски сектор. А међу њима истиче се АИК банка која је до преузимања 20 одсто акција од стране грчке АТЕ банке била, из недеље у недељу, најтргованија хартија која је остваривала највише промете. Ова хартија је и даље врло ликвидна, с тим што су јој се придружиле и остале акције банака. Тако је Агробанка за кратко време избила у први план, како у погледу промета тако и у погледу раста цене, а нарочито у време док су трајале докапитализације, којих је било две. Такође, крајем године гувернер НБС је потврдио вест да је Московској банци дата дозвола за преузимање одређеног броја акција ове банке. Привредна банка је такође интересантна инвеститорима. И ова банка је извршила докапитализацију у 2006. години што се показало изузетно атрактивним за инвеститоре с обзиром на то да је ризик минималан а зараде које су могле да се остваре биле су велике. Затим, недавно су листиране и нове банке, Комерцијална банка и дуго ишчекивана Металс банка, од којих се доста очекује, а нарочито да допринесу берзанској активности, пошто Хемофарм више није на Београдској берзи, после преузимања ове компаније од стране немачке Штаде. Што се тиче јавних компанија као што су ЕПС, НИС и друге још увек нема никаквих најава званичника да ће се оне ускоро наћи на Београдској берзи а што представља један од значајнијих фактора даљег развоја тржишта.

Наташа Ђуричић