U ovom momentu najopasnije je da krediti postanu nenaplativi. Očekujem oporavak privrede, ali ne očekujem da će do toga doći brzo
Filipos Karamanolis
Bankari, možda, imaju najbolji uvid u ekonomska kretanja u zemlji, od makroekonomije do mikroekonomije, jer kroz bankarske operacije imaju podatke o tome kako ekonomija jedne zemlje funkcioniše. Kako iz ugla bankara izgledaju efekti svetske ekonomske krize u Srbiji? Da li je država izabrala dobru strategiju i mere za prevazilaženje krize? Mogu li kompanije da izađu iz nelikvidnosti? Kakva je monetarna politika centralne banke? Vraćaju li uredno kredite privreda i stanovništvo – neka su od pitanja na koja je odgovorio Filipos Karamanolis, predsednik Izvršnog odbora Eurobank EFG u Srbiji, u razgovoru za Magazin Biznis.
Prema oceni našeg sagovornika, efekti ekonomske krize u Srbiji su veoma slični onima u celom regionu:
– Suočeni smo sa smanjenjem bruto domaćeg proizvoda (pet odsto u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prošle godine), potrošnje stanovništva, uvoza i izvoza i padom industrijske proizvodnje od preko 20 odsto. Pored toga, državni budžet i valuta su pod pritiskom. Kada je reč o bankarskom sektoru, izvori finansiranja su postali mnogo ograničeniji i skuplji, a povećan je i kreditni rizik, što je zajedno uticalo na poskupljenje kredita. Takođe, banke su mnogo opreznije kod odobravanja novih kredita. Ipak, generalno posmatrano, bankarski sektor u Srbiji je i dalje veoma stabilan. To je veoma važno, jer smo izbegli najgori scenario zahvaljujući koordinisanim naporima i inicijativama međunarodnih finansijskih institucija (poput MMF-a, EBRD, IFC, EIB, itd), stranih banaka koje posluju u Srbiji, kao i Vlade Srbije i Narodne banke. Najvažniji je aranžman koji je Srbija postigla sa MMF-om, kao i dogovor u Beču sa najvećim stranim bankama (uključujući i Eurobank EFG) o zadržavanju dostignutog nivoa kreditne aktivnosti na decembarskom nivou. To je bio presudni faktor za uspostavljanje makroekonomske stabilnosti – kaže Filipos Karamanolis.
• Mislite li da su srpske monetarne i državne vlasti na vreme reagovale na krizu?
– Da, srpske vlasti su prilično brzo reagovale na krizu, čak brže nego neke zemlje u okruženju. Na primer, inicijativa oko dogovora sa bankama realizovana je još pre dva meseca u Beču, dok je Rumunija tek nedavno povukla takav potez.
Opširnije u štampanom izdanju
