Kreditna aktivnost može da pomogne da se stimuliše ekonomski rast. Zato smo mi u ovom trenutku najviše fokusirani na pronalaženje povoljnih mogućnosti za razvoj svog kreditnog portfelja

Filipos Karamanolis

Sa pojavom ekonomske krize pre dve godine išla su i objašnjenja da je kriza nastala u finansijskom sektoru, pa se potom prelila na realni sektor privrede. Sada je, dakle, u lošoj situaciji realni sektor koji vrlo često ne može da vraća kredite niti da uzima nove, što ne može ostati bez posledica i na bankarski sektor.

Da li to znači da se, po principu „spojenih sudova“ kriza opet vraća u finansijski sektor?

– Svakako da postoji jedna vrsta veze između finansijskog i realnog sektora, i ovo što ste pomenuli predstavlja određeni rizik. Ipak, u ovom trenutku ne vidimo mnogo znakova moguće krize prouzrokovane nenaplativim kreditima u finansijskom sektoru – kaže Filipos Karamanolis, predsednik Izvršnog odbora Eurobank EFG, u intervjuu za Magazin Biznis. – Nesumnjivo je da se kompanije suočavaju sa poteškoćama, ali u ovom trenutku ne vidimo značajniji porast nenaplativih kredita koji mogu da ugroze bankarski sistem. Po najnovijem izveštaju NBS, nenaplativi krediti na kraju juna, iako u porastu, veći su samo za jedan odsto nego pre godinu dana.

• Nema, dakle, razloga za strah?

– Treba imati na umu da je bankarski sistem u Srbiji izuzetno dobro kapitalizovan i da je profitabilnost porasla u prvoj polovini 2010. Iz toga razloga je bankarski sektor, generalno, više nego adekvatno pripremljen da se suoči sa daljim blagim padom učinka kreditnog portfelja.

Glavni negativni uticaj trenutnih poteškoća u realnom sektoru je činjenica da su banke konzervativnije pri proceni novih kreditnih zahteva. Međutim, treba napomenuti da se javljaju prvi znaci ekonomskog oporavka kroz određene makroekonomske indikatore, koji bi trebalo da počnu da se prikazuju i u realnom sektoru.

Opširnije u štampanom izdanju