Vjerujem da ćemo zajedno sa EU, ali i razvijajući ekonomske odnose sa ostalim brzorastućim zemljama, uspjeti prevladati ispoljene ozbiljne slabosti u posljednjih četvrt vijeka

“Berlin plus” bi trebalo da postane važan projekat oporavka zapadnog Balkana, ali dok još nema ni kontura takvog plana, neizbežno je podsetiti na predlog dr Fikreta Čauševića, profesora sarajevskog Ekonomskog fakulteta, o kojem je već govorio u intervjuu za Magazin Biznis u oktobru 2013. godine. Naime, kako je i tada objasnio dr Čaušević, on je ideju o emisiji evro-balkanskih obveznica, za koje bi garancije dala Evropska unija, osnivajući Euro-balkanski garancijski fond, prvi put predložio na konferenciji o zapadnom Balkanu koja je održana u Dižonu, u Francuskoj, 10. maja 2010. godine. Zatim je, početkom 2014. godine, u autorskom tekstu „Male otvorene ekonomije na zapadnom Balkanu: kontrolisana fiskalna ekspanzija za novi dogovor na zapadnom Balkanu” objavio za Studije jugoistočne Evrope na Oksfordu (SEESOX), gde je izložio predlog po kojem bi Evropska unija trebalo da podrži regionalne infrastrukturne projekte na zapadnom Balkanu. Zapravo, predložio je Evropskoj uniji izdavanje evrobalkanskih obveznica kao jedino rešenje za privredni rast ovog regiona.

Stoga je, posle najave projekta “Berlin plus”, najlogičnije bilo da se obratimo dr Čauševiću za komentare. U intervjuu za Magazin Biznis, prof. Čaušević pozdravlja predlog za oporavak ekonomija našeg regiona, predlaže neka rešenja, ali i upozorava na moguće opasnosti.

• Kako komentarišete plan Brisela „Berlinplus“ i otvaranje EU fondova za zemlje regiona?

Svi detalji plana nazvanog „Berlin plus“, koji je nedavno najavio njemački ministar inostranih poslova gospodin Gabriel, nisu još uvijek poznati, premda već znamo da postoji izražen interes i, rekao bih, užurbanost Evropske unije (EU) da učini brže i konkretnije korake izravne finansijske i tehničke podrške integraciji zapadnog Balkana. Naglasak je, barem u onom što smo do sada imali priliku slušati i čitati, na finansijskoj podršci EU realizaciji međudržavnih infrastrukturnih projekata (autoputeva u prvom redu), ali i finansijske podrške razvoju malih i srednjih preduzeća uključujući i ulaganje u start-up kompanije, kako bi bio smanjen interes mladih za odlazak u zapadnu Evropu i, po tom osnovu, pritisak na tržišta rada i sisteme socijalne zaštite u tom dijelu Evrope.

• Šta su prednosti jednog takvog programa?

– Nema nikakve dileme da bi finansijska podrška infrastrukturnim međudržavnim projektima bila više nego dobrodošla u postojećoj situaciji, a jednako tako, možda još i značajnije, podrška razvoju malih i srednjih preduzeća u oblasti modernih tehnologija i za njih vezanih kompanija iz oblasti prerađivačke industrije.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• OBELEŽEN SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE – 5. JUN: Priroda i čovek – sinergija odgovornog sveta
• POSLOVNI BAROMETAR KOMPANIJE KRESTON MDM: Trgovina i dalje najprivlačnija
• DOMINO EFEKAT SA DUVANSKE NA DRUGE INDUSTRIJE Danas duvan, a sutra čokolade, pića, hrana
• MOBILNA BIOMETRIJA U FINANSIJSKIM USLUGAMA – OKVIR OD PET FAKTORA: Novo istraživanje Mastercarda i Oksforda
• MENADŽERSKI VODIČ: Umetnost oslobađanja suvišnih stvari
• POSLOVNA SAZNANJA: Zdrav razum
• SAVREMENE TEHNOLOGIJE I DIGITALNO BANKARSTVO Utakmica između nteh kompanija i banaka
• DR ISAK ADIŽES: UPRAVLJANJE PROMENAMA (1): Kako da razlikujem pravi problem i rešenje od pogrešnih
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. jula 2017.