Годишње у Србији прирасте 2,9 милиона кубика дрвне масе, дозвољена сеча је 1,8 милиона кубика а ми посечемо 1,1 милион кубика
Тајна успеха је памет, јер знање и душу уносиш у све што радиш – каже једна мудра изрека. Дипломирани инжењер шумарства, тридесетшестогодишњи Ваљевац Јеша Ерчић, најмлађи генерални директор у историји ЈП Србијашуме, управо је “упрегнуо” све наведене атрибуте у посао који ради. Они који га боље познају кажу да је шумар од главе до пете. Газдовати са близу милион хектара шума и шумског земљишта, координирати рад 3.350 запослених, односно 17 шумских газдинстава и 66 шумских управа захтева пуну мобилност.
У интервјуу за Економетар Ерчић говори о власничким и тржишним престројавањима у ЈП Србијашуме.
– Наш менаџмент и ја лично не седимо скрштених руку и чинимо све што можемо да предузеће трансформишемо у модерну, тржишно оријентисану и профитабилну компанију за домаћинско газдовање државним шумама. Иначе, одмах да кажем да приватизације ЈП Србијашуме неће бити. Ми смо се још пре две године изборили да шуме не могу бити ни предмет концесије. Дакле, овај национални ресурс биће у потпуности у власништву државе а нама је поверено да њиме газдујемо, унапређујемо га, штитимо и користимо на најбољи могући начин у интересу укупне друштвене заједнице.
Шумски плодови
Српске шуме су изузетно богате најразличитијим плодовима: доскорашњом сиротињском храном која је у међувремену постала специјалитет за богату клијентелу. Ту се у првом реду мисли на неколико десетина врста јестивих печурака, лековито биље, чајеве и друге самоникле плодове.
Јеша Ерчић каже да се од те силне природне понуде искористи изузетно мали део из разлога што нема довољно заинтересованих за тај посао, али и због слабе организованости. Међутим, додаје да и они који су заинтересовани за комерцијално сакупљање шумских плодова то могу да раде на свим површинама Србијашума уз претходно плаћање одређене таксе. Исто тако, одређене сакупљене плодове ће откупљивати производни центри овог јавног предузећа. Србијашуме су биле покровитељ овогодишњих “Дана гљива” на Дивчибарама а озбиљно подржавају и “Удружење сеоских домаћина” из ваљевског краја када је у питању сеоски туризам
Много се очекује, када је у питању шумски фонд и све околности које га прате, од новог закона о шумама?
– Јасно дефинисање начина управљања шумама треба да буде једна од кључних одредница новог закона. У њему ће шума бити третирана као шума без обзира на то да ли је она у власништву државе, приватних лица или цркве. То је неопходно из простог разлога што је у питању један изузетно вредан национални ресурс како са економске, еколошке тако и социјално-културолошке стране. Неопходно је и због чињенице што се шуме у приватном власништву не одржавају на задовољавајући начин а то су површине реда величине око 1,2 милиона хектара колико је и у власништву државе.
У јавности се стиче утисак да се кроз сечу дрвне масе српске шуме озбиљно раубују. Колико је то тачно и у каквом стању су домаће шуме?
– Погрешно је мишљење о неконтролисаном раубовању, јер се у овој делатности послује по принципима шумске етике и постојећег закона о шумама. Примера ради, годишње у Србији прирасте 2,9 милиона кубика дрвне масе, дозвољена сеча је 1,8 милиона кубика, а ми посечемо 1,1 милион кубика. Овај податак најбоље говори да се води брига о експлоатацији шума и да се ради у складу са планским документима. Битно је рећи и то да Србијашуме у 24 расадника годишње произведу преко 15 милиона садница, да је за минулих 15 година формирано 40.000 хектара нових шумских засада као и да је план нашег предузећа да постојећу шумовитост од 27,1 одсто до 2050. године повећамо на 41 одсто чиме ће се Србија сврстати у ред водећих земаља у Европи са овим ресурсом. Иначе, наше шуме су у добром стању, како здравствено тако и по квалитету, јер немамо киселих киша а успешно смо се изборили и са великим прождрљивцем губаром за шта смо добили признања од колега из Европе. Започели смо и сертификацију шума по FSC принципу, односно стандарду са којим треба да заокружимо ланац – од шуме до продавнице. Идемо дотле да, на пример, купац једног кухињског стола буде у потпуности упознат од тога из које шуме је посечено дрво за сто до тога како се са њом газдовало.
За амбициозне планове и савремено пословање неопходни су квалитетни кадрови?
– Да, то је и био разлог за оснивање радне јединице за људске ресурсе. ЈП Србијашуме после прве фазе реструктурисања има 3.350 запослених, од којих је 491 са дипломом инжењера а око 1.000 су техничари и људи других струка. Значајан број младих упућујемо на стручна и специјалистичка усавршавања, јер је шумарство комплексна привредна грана и захтева перманентно учење и праћење онога што се догађа у свету. Наравно, мислили смо и на наше запослене који су током рада, због повређивања, стекли одређене категорије инвалидности. Нисмо их препустили улици, већ смо у оквиру пројекта ”Заштитна радионица” изградили прерађивачки центар у Бољевцу, код Зајечара, у који је уложено 15 милиона динара. Реч је о савременом погону са хладњачом у којем се прерађују шумски плодови – од чаја, преко печурака и лековитог биља до меда. У том погону је запослено 40 наших бивших радника а још толики број је ангажован у својству коопераната. Нама су поверени на управљање и значајни делови рибарских подручја а у свом саставу имамо и 43 ловишта са 12.000 крупне и 80.000 ситне дивљачи. У последње време активно учествујемо и у пословима отварања нових ски-стаза и жичара на нашим планинама. Од свих ових делатности у којима производи од дрвета учествују око 80 одсто годишње остварујемо приход од четири милијарде динара. Дакле, шума је значајан српски ресурс који отвара могућности житељима такозваног руралног подручја да бројним активностима и садржајима, кроз укључивање у сеоски и планински туризам, лов, риболов, сакупљање и прераду плодова па до израде разних производа од дрвета, обезбеде материјалну егзистенцију. Наши стручњаци им стоје на располагању и, на срећу, та сарадња креће са мртве тачке. Шума је импресивна фабрика под ведрим небом у коју се може запослити по конкурсу али и, пре свега, по инвентивности сваког заинтересованог грађанина.
Бизнис
Питали смо нашег саговорника да ли човек који има у власништву два хектара шуме може да рачуна на неку врсту бизниса. Одговорио је као из топа – ”не”. Јер, просечна површина шума у приватном власништву код нас је 0,30 хектара. Поређења ради, у Норвешкој је тај просек 30 хектара.
– Мора да се крене у едукацију наших људи који имају шуме да почну са удруживањем и укрупњавањем површима. Тек са стотинама хектара може се лакше маркетиншки и тржишно наступати. Међутим, та уситњеност ће потрајати све док се не промени закон о наслеђивању шума и док ово питање не буде решено као у неким европским земљама где је правило да се шуме наслеђују по принципу 1/1 за разлику од нас где поменута два хектара дели десет наследника.
Каква је ситуација са шумама на Косову, односно сарадња са ЈП Војводинашуме?
– Са ЈП Војводинашуме имамо добру сарадњу и сагласни смо да радимо на заједничком интересу заштите и унапређења шумског блага Србије. Што се тиче шума на Косову ми њима и даље газдујемо, али уз доста потешкоћа, из свима познатих разлога. Најкраће речено, ми на тим просторима садимо и негујемо шуме а наоружани Шиптари их бесправно секу.
Доношењем закона о реституцији бројни српски манастири и цркве очекују да им се после 60 година врате у власништво одузете шуме?
– Немамо ништа против да се почињена неправда исправи. Од цркава и манастира очекујемо фер и коректне договоре, јер има доста шума које су предмет повраћаја у којима је наше предузеће извршило значајна инвестирања. Према нашим сазнањима, српским црквама и манастирима треба да се врати око 45.000 хектара шума којима ће по новом закону управљати шумарски инжењери, а како ће цркве газдовати и располагати тим ресурсом, у то се нећемо мешати.
Драган Бошков
