Пре седам година, после петнаестогодишњег привређивања у Русији, Божин Милићевић се вратио у родни Крушевац и, на трећем тендеру, купио Фабрику уља. Данас се уместо производње  штрајкује, тражи се ревизија издавања грађевинске дозволе и – сви су на губитку

Највећа и најстарија фабрика јестивих уља у Србији јужно од Саве и Дунава, крушевачка „Плима М“, у седмој години од приватизације нашла се у фокусу медија овог лета, нарочито због новина у штрајкачкој пракси и галиматијаса који је настао у процесу добијања грађевинске и употребне дозволе за новоподигнуту Фабрику биодизела, у оквиру инвестиционог програма прихваћеног купопродајним уговором купца – истакнутог крушевачког и српског привредника Божина Милићевића. Купујући фабрику, на трећем тендеру, Милићевић није скривао велике амбиције: да на економски и технолошки оронулој крушевачкој фабрици уља створи јаку српску пољопривредно-прехрамбену индустрију и запосли велики број радника.

У том циљу, годину дана после тога на аукцији је купио и Млинско-прехрамбено предузеће „Бранко Перишић“, сада „Плима пек“, формирао „Плима аграр“ у Београду“ и „Плима холдинг“ у Крушевцу да би остварио успешније управљање системом. Овога лета, вишемесечни штрајк уздрмао је целу замисао, у предузеће су ушли бројни инспектори, финансијски полицајци, инспектори криминалистичке полиције… А, по нашем незваничном сазнању, долазе и потенцијални купци, док се Милићевић пита шта му је све то требало. Уљари и даље штрајкују, а њихови представници се жестоко боре за поништавање купопродајног уговора, указујући да инвеститор, тј. купац, нема употребну дозволу за Фабрику биодизела. Током јула и августа у Агенцији за приватизацију више пута су примани представници Одбора Асоцијације слободних и независних синдиката „Плима М“, али и представници купца, који покушава да докаже да је извршио све обавезе из купопродајног уговора, а да издавање употребне дозволе зависи од другог државног органа, односно од Министарства животне средине, рударства и просторног планирања. Представници штрајкача успели су да, мимо предвиђеног протокола, дођу и до самог министра Оливера Дулића, приликом његове радне посете Крушевцу и да затраже ревизију издавања грађевинске дозволе. Послодавац, пак, тврди да је на делу осмишљен напад на њега. Он једноставно каже: „Хоће да ми отму фабрику!“

Опширније у штампаном издању