Издвајања за заштиту интелектуалне својине у Србији нису велика, јер су таксе релативно ниске. Заштита у Европском заводу за патенте је далеко скупља и зависи од броја држава

Србија је у октобру прошле године постала 38. држава чланица Европске патентне организације, највећег и најуспешнијег регионалног система за заштиту проналазака из области технике у свету. То је, поред олакшаног поступка подношења пријава за заштиту проналазака у земљама чланицама ове организације, омогућило и бољи приступ огромном потенцијалном тржишту за наше проналазаче и предузећа.

Овако је значај заштите интелектуалне својине и чланства у европској организацији оценила Бранка Тотић, директорка Завода за интелектуалну својину, на отварању семинара о Европском патентном систему.

Овај скуп одржан је 12. и 13. маја у Београду, у организацији Завода за интелектуалну својину. Посебан нагласак био је на едукацији домаћих корисника патентног система, у које се убрајају проналазачи, истраживачи и привредни субјекти, о поступцима признавања европских и националних патената, све са циљем подршке развоју иновација и њиховој примени у привреди Србије. Семинар је део пројекта „Подршка оснивању Едукативно-информативног центра Завода за интелектуалну својину Републике Србије“, који финансира Европска унија (2,2 милиона евра), а спроводи Европски завод за патенте. У раду скупа учествовали су и Ким Финила, председник Европског патентног института, др Давид Јелерчић, директор пројекта испред Европског завода за патенте, Армин Зелнер, шеф сектора за професионалне заступнике са Европске патентне академије, и Кајса фан Овербејк, патентни испитивач Европског завода за патенте, који су говорили о поступцима признавања патената.

Опширније у штампаном издању