Истога дана, 27. фебруара 2017. године, када је у Бриселу Савет Европске уније одржао пети састанак приступне конференције са Србијом, на којем су отворена два нова поглавља, у близини Брисела, у Лувену, говор је одржао председник Европске комисије (читај: владе) Жан Клод Јункер.
Piše: Radojka Nikolić
Док је Србија отварала поглавље 20 које се односи на предузетништво и индустријску политику и поглавље 26 које се односи на образовање и културу, дотле је Јункер говорио студентима чувеног католичког универзитета у Лувену.
И док је Србија до сада отворила осам од укупно 35 преговарачких поглавља, представници ЕУ су констатовали да ће наредне конференције о приступању Србије бити договорене према потреби. ЕУ ће се, уколико то буде неопходно, поново позабавити овим поглављима у одговарајућем тренутку – гласило је типично немушто саопштење бриселске администрације.
Али, од тог клишеа много је занимљивије оно о чему је Јункер говорио студентима. А говорио је на тему која је од почетка ове године главна и у Бриселу и ван њега – како ће даље функционисати ЕУ и да ли ће неке земље унутар Уније постати центар, а друге периферија.
– Време је да престанемо да замишљамо да можемо све заједно да радимо – рекао је Јункер студентима и признао да је садашња конструкција од 28 чланица – неодржива.
– Мислим да треба замислити континент у више концентричних кругова – објаснио је Јункер и додао да би желео да у орбити око језгра Европе буде места за оне који немају исте амбиције као остали. У тим земљама „сателитима“ ЕУ, Јункер види, како је рекао, Велику Британију, Турску и друге.
Како је јавила Наташа Јокић, дописница Радио Београда из Стразбура и Брисела, која је слушала Жан Клод Јункера у Лувену, да би избегла распад Европска унија планира да се преобликује у неку врсту асиметричне федерације или „Европе у више брзина“. Дакле, у средишту ће бити малобројно језгро, а око њега ће „кружити“ мање или више удаљене придружене чланице.
Све то је само наставак и прецизирање онога што су у јануару 2017. године најавиле Француска, Немачка, Италија и Шпанија чији су се лидери сусрели на Малти. Управо је одатле саопштено да се поменуте четири велике земље слажу око реорганизовања унутрашње архитектуре ЕУ у „више брзина“. Најављено је и да ће се у марту, у Версају, прецизирати да су се лидери поменутих држава сагласили да у свом кругу четворице усагласе пореску и социјалну политику, да ојачају заједничке границе „четворке“, војну интеграцију и развој заједничких инвестиција.
Тај скуп у Версају је само увод у велики самит који се у Риму одржава 25. марта на коме ће бити обележено 60 година од потписивања Римског уговора којим је основана Заједница за угаљ и челик, касније ЕЗ, а затим ЕУ од 28 чланица. Према саопштењу колегинице Јокић, канцеларка Ангела Меркел предложила је да пројекат модела ЕУ „у више брзина“ уђе у коначну декларацију свечаног самита у Риму.
Источноевропске земље, на челу са Пољском, сада се јасно противе моделу ЕУ у више брзина јер се прибојавају да ће постати периферија такве Уније, те да ће изгубити новац из буџета ЕУ. Јер, латентни конфликт између старог европског језгра и источних чланица Уније показао се још у мигрантској кризи, када источне чланице нису прихватиле да солидарно поделе број избеглица. Отуда и садашња порука Пољској, Словачкој, Мађарској и осталим источним земљама: не можете да се залажете за начело солидарности само када вам дајемо новац, а да се противите када ви треба да будете солидарни. Без обзира на противљење, ускоро би требало да буде прилично јасно које ће земље чланице остати на периферији новог ЕУ система. За центар се већ зна.
А за нас питање: у какву ли ће ЕУ ући Србија, ако једног дана отвори и затвори сва поглавља за пријем у ЕУ?
У овом броју још и …
- ПETAР ПOПOВИЋ, ИЗВРШНИ ДИРEКTOР ЗA ПOСЛOВНE КOРИСНИКE TEЛEКOMA СРБИЈА: БизПaкeт олакшава пословање
- ПОБЕДНИЦИ СЕДМЕ ИЗЛОЖБЕ ТОРТИ И КОЛАЧА У НИШУ: Млада фирма осваја признања
- ИЗВОЗ ДОМАЋИХ ВИНА НА ТРЖИШТЕ ЕУ: Војвођанска вина на европској мапи
- EСРA ГEЗMИШ, ДИРEКTOРКA ПРOJEКTA СAJMA TEКСTИЛA У БEOГРAДУ: Сајам текстила од ове године у српској престоници
- ЗАШТО ЈЕ РАЗВОЈ ПРЕДУЗЕТНИШТВА ВАЖАН ЗА СРБИЈУ: Дoмaћи прoизвoђaч у свeтској клaси
- ЗВОНИМИР ПАВЛЕК: УСПЕШНА ТРГОВИНА (3): Приватне марке у порасту
- Следећи број Економетра излази 4. априла 2017.
