Јапану је годишње потребно између пет и шест хиљада тона квалитетног обрађеног перја. Да би успели да заузму што већи део тржишта у тој далекој земљи, банатски „Еуропер“ намерава да увезе из Русије 50.000 гушчића

Компанија „Еуропер“ из села Јаша Томић у општини Сечањ почела је ове године извоз гушчијег перја у Јапан. Њихов пословни партнер, јапанска фирма „Соава“ задовољна је квалитетом, па већ после прве пошиљке планирају да наставе сарадњу. Јапану је годишње потребно између пет и шест хиљада тона квалитетног обрађеног перја. Да би успели да заузму што већи део тржишта у тој далекој Земљи, банатски „Еуропер“ намерава да увезе из Русије 50.000 гушчића. Ово матично јато послужиће да се оформе фарме. Власник „Еуропера“ Миленко Мишковић планира да гушчиће подели узгајивачима у овој неразвијеној општини и да тако обезбеди сировинску базу на дуге стазе.

Откуд Јапанци у Јаши? Још од седамдесетих година прошлог века Србија је пласирала перје у Јапан. Истина, овим послом се нисмо хвалили као извозом аутомобила „југо“ у САД, али за разлику од потоњег овај има све шансе да и у 21. веку обезбеди добру зараду, оживи пољопривреду и запосли велики број људи. За Сечањ, општину надомак границе са Румунијом, која се и пре тридесетак година убрајала у неразвијене, ово је прилика коју никако не би требало пропустити. Посебно када се зна да је на недавном попису становништва сврстана у оне где је забележен далеко мањи број становника него пре десет година.

Опширније у штампаном издању