Kada se, spletom okolnosti, ugasila zadruga domaće radinosti Slađana Milenković je odlučila da samostalno krene u posao i postane preduzetnica

Slađana Milenković se kao mala ljutila na mamu kada ju je učila kukičanoj tehnici, jer su je tada zanimale neke druge stvari, na primer, bezbrižna dečja igra. Nije ni sanjala da će joj to biti životno opredeljenje i da će joj heklica biti alatka bez koje njen rad ne bi bio potpun. Pre petnaestak godina učlanila se u udruženje, kasnije zadrugu domaće radinosti „Unikat“ u Kikindi, gde je savladala sve tehnike ručnog rada, da bi na kraju odabrala one u kojima njena kreativnost može da dođe do potpunog izražaja.

– U tom periodu je i strukovno udruženje Etno Mreža iz Beograda organizovalo razne edukacije, pa sam tu naučila pustovanje vune. Spletom okolnosti, zadruga domaće radinosti se ugasila što me je podstaklo da se sama upustim u posao i postanem preduzetnica. Istovremeno je na tu ideju došla i moja prijateljica i koleginica Danijela Arađanski, pa smo zajedničkim snagama, pomažući jedna drugoj, otvorile radionice – ona Frajlu, a ja Etno Art. I dan-danas uspešno sarađujemo i zajedno nastupamo na sajmovima, sindikalnim prodajama, u školama i drugim ustanovama – objašnjava Slađana Milenković kako je počela da se bavi preduzetništvom.

U razgovoru za Ekonometar ona kaže da su joj veliku pomoć prilikom pokretanja sopstvenog biznisa predstavljala podsticajna sredstva Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u iznosu od 160.000 dinara.

– To mi je bila sigurnost da mogu sebi godinu dana da uplaćujem doprinose, uložim u materijal i vidim hoću li moći da dostignem nivo da sama sebe izdržavam. Ispostavilo se da se trud isplatio i da su procene koje sam imala bile ispravne, tako da su prošle skoro tri godine uspešnog poslovanja – ističe naša sagovornica.

U asortimanu Etno Arta nalaze se unikatni odevni predmeti izrađeni tehnikama domaće radinosti. Specifični su po neobičnim, nesvakidašnjim krojevima, raznim asimetričnim oblicima i izraženom koloritu, što ih izdvaja od drugih proizvoda. Namenjeni su ženskoj populaciji svih uzrasta.

– Mušterije su se zasitile uniformisanosti i žele nešto više, a mi im upravo to nudimo. Inače, ideje za proizvode nastaju u mojoj glavi i trudim se da ih realizujem što brže jer mi stalno navire nova inspiracija. Sama krojim i šijem, a kada ne stignem da se posvetim detaljima imam pomoć nekoliko žena koje se time bave i koje angažujem po potrebi – objašnjava Slađana proces nastanka novih proizvoda.

Ona tvrdi da na tržištu postoji jaka konkurencija, ali da Etno Art, zahvaljujući svojoj specifičnosti, „dobro prolazi“. Ipak, postoji izazov kada je reč o nabavci sirovine – prediva, jer specijalizovane radnje nemaju odgovarajuću količinu, a razlikuju se i nijanse boja.

– Cene naših odevnih predmeta nisu visoke u odnosu na konkurenciju i prilagođene su kupovnoj moći što šire populacije. Zadovoljna sam prodajom, imajući u vidu čitavu situaciju i stanje u zemlji, ali svakodnevno radimo na usavršavanju poslovanja Etno Arta i očekujem još bolje rezultate – navodi Slađana.

Sagovornica Ekonometra kaže da su joj planovi za naredni period poboljšanje kvaliteta proizvoda i eventualni plasman na inostrano tržište, a potencijalnim preduzetnicima poručuje da se, ako imaju jasan cilj i viziju, slobodno upuste u realizaciju svojih ideja, jer – „uz upornost i strpljenje rezultati su neizbežni“.