Када сам 23. новембра у Талину затражила визиткарту једном од стручних сарадника у Министарству финансија Естоније, одговорио ми је да нема.
Помислила сам да нема тренутно или да је поделио све које је имао. Али није то био разлог. Он нема, јер је Естонија „држава без папира“ и све се добија електронски. Његово име, функција, подаци, адреса – све се налази на сајту владе – па изволите. Иако сам пре одласка у Талин прикупила доста информација о Естонији, међу којима је била и та о „држави без папира“, нисам очекивала да се то већ и примењује толико доследно. У Србији би најављивање трајало бар неколико година…
Дакле, у Талину, главном граду Естоније, одржана је од 20. до 25. новембра Недеља предузетништва Европске уније (SME week) и Скупштина малих и средњих предузећа Европске комисије „SME Assembly 2017“. Ово је 11. година ове манифестације која је осмишљена у знак подршке предузетништву, а одржава се увек у земљи која у тој години председава Унијом (опширније у овом броју Економетра у извештају са Скупштине ЕК).
Естонија, најмања од три Балтичке државе (око 1,3 милиона становника), некадашње Совјетске републике, била је посебно атрактивна многим учесницима (око 600 делегата и гостију). Како и не би, кад већ годинама важи за државу која је међу најбољим „ђацима“ транзиције деведесетих, а потом је двехиљадитих просто експлодирала својим дигиталним развојем и преласком на електронско пословање. Од 2002. године сви становници Естоније са пуних 15 година поседују идентификациону – ИД картицу којом приступају својим подацима на електронској платформи и све послове обављају електронски: плаћају порез, региструју ауто, купују или продају ауто, уписују дете у обданиште, школу или се сам тинејџер уписује на факултет, користи се електронски потпис у пословању и свуда где је потребно, гласа се електронски на парламентарним или другим изборима (од 2005. године)… Електронски не могу да се обављају само три посла јер је за њих потребно присуство нотара: венчање, развод и куповина некретнине.
Дигитални сектор и електронско пословање је толико развијено да доноси око седам одсто прихода у бруто домаћем производу (БДП) који, иначе, укупно износи око 23 милијарде долара. Поређења ради, Србија са око седам милиона становника ствара БДП од око 32 милијарде долара, а укупна пољопривреда, водопривреда и шумарство, учествују у српском БДП-у са око седам процената!
Али, зато је Естонија на 12. месту Дуинг бизнис листе Светске банке (Србија је 43.), затим је на првом месту ЕУ по дигитализацији економије, па број један на листи Светског економског форума по условима за развој предузетништва, па број један на листи ОЕЦД по компетитивности… Има још категорија у којима Естонија заузима прва места. И има много добрих ствари које бисмо могли да научимо од Естонаца, иако су од нас далеко, на хладном северу Европе.
Р. Николић
У овом броју још и …
- ФИЛИП БAНКOВИЋ: мтс развија окосницу за дигиталну трансформацију
- РУМУНСКЕ КОМПАНИЈЕ СВЕ ЧЕШЋЕ ТРАЖЕ РАДНИКЕ У БАНАТУ: Запошљавају и „физикалце“ и директоре из Србије
- РЕГИСТАР НАЦИОНАЛНОГ ИНТЕРНЕТ ДОМЕНА СРБИЈЕ ИМПЛЕМЕНТИРАО ЗАШТИТУ ДОМЕНА: Tри нaчинa дa спрeчитe „крaђу“ дoмeнa
- ЗВОНИМИР ПАВЛЕК: УСПЕШНА ТРГОВИНА (11): Понашање према гневном купцу
- Следећи број Економетра излази 6. фебруара 2018.
