Iako izgleda da su bruto potrebe za finansiranjem pod sigurnom kontrolom u 2018, neke zemlje će možda morati da intenzivno koriste mogućnosti koje pružaju tržišta u prvih nekoliko meseci ove godine.
Prema budžetskom planu u Srbiji, trebalo bi da tokom 2018. vidimo plasiranje 450 milijardi dinara u hartije od vrednosti u lokalnoj i stranoj valuti na domaćem tržištu. Kalendar aukcija za prvi kvartal 2018. pokazuje da će Uprava za javni dug uvesti nove „benchmark“ HoV u lokalnoj valuti u vrednosti od 110 milijardi dinara sa dospećem od pet godina i 110 milijardi dinara sa dospećem od 10 godina, pokazuje analiza Erste grupe.
Češka se suočava sa intenzivnim otkupom hartija od vrednosti (HoV) u prvih nekoliko meseci, dok je Mađarska takođe verovatno potrošila značajan deo svojih gotovinskih rezervi prošle godine, što znači da bi emisija mogla da bude dinamična u ovim zemljama. U Rumuniji, uprkos intenzivnom otkupu HoV u 1. kvartalu 2018. i odbijanja ponuda na aukcijama u poslednjim mesecima 2017. godine, država još uvek raspolaže velikom količinom gotovine, zbog čega je njen trenutni položaj povoljan. Hrvatska, Slovačka i Slovenija imaju niže nivoe otkupa HoV u 2018. u odnosu na godinu za nama, a Slovenija ima gotovinske rezerve čiji nivo prevazilazi bruto potrebe za finansiranjem ove godine.
Što se tiče javnog duga u stranoj valuti, Poljska i Rumunija se suočavaju sa relativno visokim nivoom otkupa HoV. Međutim, iako Poljska možda neće želeti da ih u potpunosti zanovi, emisije evroobveznica u Rumuniji bi mogle da premaše dospeća HoV u stranoj valuti. Sve zemlje koje odluče da koriste mogućnosti međunarodnih tržišta to bi mogle da učine u prvom delu godine kako bi izbegle moguće povećanje tržišnih prinosa u drugom delu ove godine.
Češka Republika, Poljska i Mađarska će intenzivno nuditi na prodaju emisije HoV početkom ove godine, dok će drugi takođe možda pokušati da iskoriste povoljan tržišni sentiment i emitovati HoV pre nego što nastupi očekivano povećanje tržišnih prinosa.
U Srbiji, kalendar aukcija za prvi kvartal 2018. pokazuje da će Uprava za javni dug uvesti nove „benchmark“ hartije u lokalnoj valuti u vrednosti od 110 milijardi dinara sa dospećem od pet godina i 110 milijardi dinara sa dospećem od 10 godina, u skladu sa našim očekivanjima da će fokus ove godine biti na dužim periodima dospeća. U prvom kvartalu, Uprava za javni dug planira da pruži petogodišnje hartije od vrednosti u iznosu od 50 milijardi dinara i desetogodišnje hartije u iznosu od 40 milijardi dinara i da ponovo ponudi trogodišnju obveznicu (24 milijardi dinara).
Što se tiče emisija u stranoj valuti, profil dospeća u prvom kvartalu biće diverzifikovaniji i Uprava planira ukupno 450 miliona evra hartija u evrima. Prema budžetskom planu, trebalo bi da u toku 2018. vidimo plasiranje 450 milijardi RSD u HoV u lokalnoj i u stranoj valuti na domaćem tržištu. Što se tiče emisije evroobveznica, budžetom je planirana približno jedna milijarda evra, ali su stručnjaci Erste grupe po tom pitanju skeptični, pošto iskustvo iz proteklih nekoliko godina pokazuje da Srbija može da preskoči emisiju uprkos zvaničnom planu.
Erste grupa očekuje da će NBS zadržati referentnu stopu na sadašnjem nivou tokom cele godine, pošto u narednom periodu predviđa postepen porast inflacije i privrednog rasta, postepenu depresijaciju dinara, relaksiraniju fiskalnu politiku i nešto slabiju potražnju za HoV tržišta u usponu.
