Prema procenama Erste Grupe, u uslovima visoko likvidnog bankarskog sektora, stabilne tražnje za kreditima i ubrzanja ekonomske aktivnosti, dodatna relaksacija monetarne politike ne može značajno uticati na kretanje inflacije.

Iako pad inflacije na donju granicu ciljnog intervala Narodne banke Srbije od 3%+/-1.5pp i nastavak apresijacijskih pritisaka mogu opravdati odluku Izvršnog odbora NBS-a da snizi referentnu kamatnu stopu na 3,25 odsto, smatramo da dodatna relaksacija monetarne politike u ovom trenutku ne može značajno uticati na kretanje inflacije. Prema našim projekcijama, inflacija će nastaviti da se kreće blizu donje granice intervala najviše zbog učinka visoke baze i snažnijeg dinara, a ne zbog nedostatka tražnje ili strukturnog usporavanja. Dodatno, u uslovima visoko likvidnog bankarskog sektora, kamatnih stopa koje su već duže vreme u padu, postojane tražnje za kreditima i ubrzanja ekonomske aktivnosti koji će očekivano rezultirati daljim rastom plata u javnom i privatnom sektoru, smanjenje referentne kamatne stope ima ograničen doseg.

S druge strane, prema prognozama većine analitičara, ove godine se može očekivati čak i nešto snažnije stezanje monetarne politike u Sjedinjenim Američkim Državama.

Takođe, najavljen je i skori završetak programa otkupa Evropske centralne banke (ECB) što će značajno uticati na apetit investitora za hartijama od vrednosti zemalja u razvoju (EM) pa NBS mora da čuva manevarski prostor. Budući da je snažniji dinar posledica strukturnih faktora, poput rasta tražnje za dinarskim kreditima, stabilnim i relativno snažnim performansama izvoznog sektora i jačim prilivom SDI, a ne toliko portfeljnih ulaganja koja su osetljivija na kretanje referentne kamatne stope, smatramo da će smanjenje kamatne stope, kao indirektna mera monetarne politike usmerena na kretanje dinara, imati ograničen doseg.

Na osnovu svega navedenog, Erste Grupa prognozira da će referentna kamatna stopa do kraja 2018. godine biti zadržana na nivou 3,25 odsto.