Erste Grupa,vodeći zajmodavac u Centralnoj i Istočnoj Evropi, završila je 2020. godinu obeleženu virusom korona sadobrim operativnim rezultatom od 2,9 milijardi evra (-1,3%u odnosu na prethodnu godinu).

Bankarska grupa, čije su akcije listirane na berzi, izdvojilaje rezervisanjaza rizikeu vrednosti od gotovo 1,3milijarde evra zapotencijalnebudućegubitke po kreditimausled pandemije. Kao posledica toga, neto prihod jezabeležiopad od 46,7%na 783 miliona evra.Krediti klijentima su, sa druge strane, zabeležili porast od 3,6%na 166,1 milijardu evra, a ukupnidepozitiklijenata zabeležili suporast od 9,9%na 191,1 milijardu evra. Koeficijent kapitala CET 1(konačni)ponovo je zabeležio rast, sa 13,7%na 14,2%.

Finansijskidirektor (CFO) ErsteGrupe Stefan Dorfler:

„Postigli smo dobre rezultate na svim svojim tržištima u godini koja je pred nas stavilaizuzetne izazove. Naši operativni rezultati su ostali stabilni i naša kapitalizacija je odlična. Želimo da našiakcionari učestvujuu tim rezultatima, te ćemo zato –u skladu sa preporukom ECB –predložiti dividendu od 50centi po akciji za 2020. na Godišnjoj skupštini akcionara i takođe ćemo rezervisati dojedan evro po akciji za potencijalnu buduću isplatu dividende.”

DOBIT U BLAGOM PADU

Neto prihod od kamata je porastao –uglavnom u Austriji, ali i u Rumuniji i Mađarskoj –za 0,6%u odnosu na prethodnu godinu, na 4,8milijardi evra. Neto prihod od kamata u Češkoj Republici zabeležio je znatan pad zbog smanjenja kamatnih stopa. Neto prihod od naknada i provizija je opao za 1,2%na 1,98milijardi evra.Viši prihod od trgovanja hartijama od vrednosti i upravljanja aktivom samo je delimično nadomestio niži prihod od ostalih kategorija prihoda od naknada i provizija–u najvećoj meri u uslugama platnog prometa. Ukupni prihodi od neto rezultata trgovanja i stavkedobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha zabeležili su znatan pad od 32,1% na gotovo 200 miliona evra. Operativni prihod je samim tim zabeležio pad od 1,4% na 7,2 milijarde evra.

TROŠKOVITAKOĐE U BLAGOM PADU

Banka je istovremeno uspela da snizi opšte administrativne rashode za 1,5%na 4,2 milijarde evra. Rashodi za zaposlene opali su za 0,6%na 2,5 milijardi evra, kao rezultat uticaja pozitivnih kursnihrazlikai smanjenja broja zaposlenih (prema ekvivalentu punog radnog vremena –FTE)sa 47.284na 45.690na kraju perioda. Ovo smanjenje od 3,4%uglavnom je rezultat poveravanjausluga transporta gotovine i administrativnih uslugatrećim licimau Rumuniji.Ostali administrativni rashodi smanjili su se za 3,8%na 1,2 milijarde evra.Uplate u sisteme za osiguranje depozita obuhvaćene ostalim administrativnim rashodima zabeležile su porast na 132 miliona evra. Depresijacija i amortizacija ostale su nepromenjene na nivou od 541 milion evra.

VISOK NIVO REZERVISANJA ZA RIZIKUTIČE NA REZULTAT

Opšte uzev, operativni rezultat je opao za 1,3%na 2,9 milijardi evra, aodnos troškova i prihoda je ostao nepromenjen na nivou od 59,0%.Zbog neto izdvajanja, neto ispravke vrednosti finansijskih

instrumenata iznosile su -1,3 milijarde evra ili 78 baznih poena prosečnih bruto kredita klijentima (2019: -39,2 miliona evra ili 7 baznih poena). Ovo znatno povećanje izdvajanja za rezervisanja po kreditima prvenstveno je bilo podstaknuto pogoršanjem makroekonomske prognoze zbog pandemije Covid-19.Zabeležen je pozitivan doprinos visokih prihoda od naplate već otpisanih kredita, uglavnom u Rumunijii Mađarskoj. Koeficijent PKna osnovu bruto kredita klijentima opao je na 2,7% (2,5%). Koeficijent pokrivenosti PK je porastaona 88,6% (77,1%).Ostali operativni rezultat se povećao na -278 miliona evra (-628 miliona evra).Rashodi za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka koji su uključeni u ovu stavku, porasli su –naročito u Austriji –na gotovo 94 miliona evra. Pad poreza na bankarsko poslovanje i finansijske transakcije na 118 miliona evra uglavnom je rezultat ukidanja poreza na bankarsko poslovanje u Rumuniji. U prethodnoj godini, ostali operativni rezultat obuhvatio je izdvajanja za rezervisanja u iznosu od 153miliona evra za gubitke za koje se očekuje da će nastati po osnovuodluke rumunskog Vrhovnogsuda u vezi sa poslovnim aktivnostima lokalne članice Grupeu Rumuniji, kao i otpisagudvila uSlovačkoj u iznosu od 165 miliona evra.Porezi na dobit opali su na 343 miliona evra. Deo neto dobiti kojipripada manjinskim udelima opao je za 45%na 242,3miliona evra zbog znatno nižih doprinosa dobiti štednih banaka. Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća (neto rezultat) opao je za 46,7%na 783,1 milion evra.

I KREDITIRANJE I DEPOZITI U PORASTU

Bilansna sumase povećala za 12,9%na 277,4 milijarde evra. Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda porasli su, uglavnom u Austriji, na 35,8milijardi evra, štopredstavlja porast od 235,2%.Krediti i potraživanjaodobreni kreditnim institucijama opali su za 6,9%na 21,5 milijardi evra. Krediti i potraživanja dati klijentima porasli su za 3,6%na 166,1milijardu evra kao rezultat posebno snažnog rasta kreditne aktivnostiu Hrvatskoj, Slovačkoj,Austrijii Srbiji. Na strani obaveza, depoziti banaka zabeležili su znatanporast (od 88,5%)na 24,8 milijardi evra kao rezultat povećanog refinansiranja ECB (TLTRO). Depoziti klijenata su ponovo zabeležili porast –na svim ključnim tržištima, a posebnou Austriji i Češkoj Republici –na 191,1milijardu evra, što predstavlja porast od 9,9%u odnosu na prethodnu godinu.Odnos kredita i depozita iznosio je 86,9% (92,2%).