Kina u proteklih pet godina pokušava da poveća svoje prisustvo u regionu Centralne i Istočne Evrope (CIE), kako u pogledu trgovinskog tako i političkog uticaja, ali se to interesovanje nedavno primetno povećalo. Mada su trgovinske i investicione veze između Kine i CIE ojačale tokom protekle decenije, rast nije dostigao najavljene vrednosti i nije ispunio očekivanja nekih zemalja CIE. Prema mišljenju Erste grupe, trenutni nivo kineskog prisustva u regionu ne bi trebalo da ima značajniji uticaj na ta tržišta.
Trgovinski odnosi Kine i zemalja CIE intenzivirali su se u prvim godinama 21. veka. Pre pridruživanja EU, zabeležen je postepen rast izvoza iz Kine u region, uz ubrzanje 2007. godine. Uprkos jačanju trgovinskih odnosa, direktne veze Kine i CIE su i dalje prilično neznatne. Godine 2016. najveći uvoznik kineske robe u CIE bila je Poljska, sa obimom uvoza od 13,6 milijardi EUR(7,8% poljskog uvoza, 3,2% njenog BDP-a).
Sa druge strane, izvoz iz regiona CIE u Kinu prilično je stabilan tokom protekle dve decenije. Najveći izvoznik u Kinu je Mađarska, sa obimom izvoza od 3,1 milijardu EUR, što odgovara 3,1% ukupnog izvoza Mađarske i 2,7% njenog BDP-a. Iako je obim trgovine u porastu proteklih godina, zemlje CIE i dalje su manji izvozni partner Kine; ukupni obim kineskog izvoza u region iznosi 3,2% BDP-a regiona, dok izvoz CIE iznosi samo 1,1% BDP-a. Veći deo izvoza u CIE obuhvata robu poput električnih mašina i mehaničkih uređaja. Samim tim, osetljivi sektori privreda CIE poput automobilskog ili proizvodnje gvožđa i čelika ne bi trebalo da budu pogođeni prilivom kineskih proizvoda.
Iako je pažnja posvećena vezama između Kine i CIE u porastu, takođe postoje druge azijske zemlje čije trgovinske aktivnosti u regionu nisu zanemarljive. Tako, na primer, kada se posmatra razvoj trgovinskih odnosa sa Južnom Korejom, možemo da primetimo drugačiju situaciju. U prvim godinama 21. veka, izvoz u region CIE ubrzano je rastao i dostigao 2,8% vrednosti ukupnog izvoza iz Južne Koreje u 2010. godini; međutim, od tada smo svedoci postepenog opadanja obima trgovine sa Južnom Korejom. Godine 2016, obim izvoza u region CIE iznosio je samo 1,2% ukupnog BDP-a regiona, a uvoz iz regiona CIE samo 0,2% BDP-a.
Kinesko prisustvo u regionu nije samo usredsređeno na trgovinske odnose. Kina je u poslednje vreme u potrazi za investicionim mogućnostima u regionu, o čemu svedoči porast vrednosti kineskih transakcija. U proteklih deset godina, vrednost građevinskih projekata sufinansiranih sa Kinom iznosila je 8,2 milijarde EUR (0,7% BDP-a regiona u 2017. godini), pri čemu se skoro 90% toga realizuje u Srbiji, Mađarskoj i Rumuniji. Ovi projekti su uglavnom usredsređeni na sektore transporta, energetike i tehnologije.