Mere koje su preduzete u Srbiji, uglavnom su u skladu sa merama preduzetim u drugim zemljama. Sposobnost zemalja da podrže svoje ekonomije u velikoj meri je rezultat prethodnih napora da se ojača makroekonomsko upravljanje i izgrade fiskalni amortizeri. Srbija je taj posao dobro uradila pre krize, smanjila je fiskalni deficit, smanjila javni dug i povećala devizne rezerve

Enrike Blanko Armas: Postoji značajna neizvesnost oko ostvarenja projekcija privrednog rasta u državama Zapadnog Balkana

Bruto domaći proizvod (BDP) zemalja Zapadnog Balkana je, posle rasta od 3,5 odsto u 2019. godini, skliznuo u recesiju od 4,5 odsto u 2020. godini. Sve zemlje u regionu imale su pad privredne aktivnosti, u skladu sa globalnim BDP-om koji je iznosio 4,3 procenta u 2020. godini. Očekujemo da će u 2021. godini rast BDP-a u ovom regionu iznositi 3,5 odsto, kako se privredna aktivnost bude normalizovala tokom godine i kako se bude poboljšavala spoljna tražnja.

Ovu ocenu izneo je na početku razgovora za Magazin Biznis Enrike Blanko Armas, glavni ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan. On dodaje i da postoji značajna neizvesnost oko ostvarenja ovih projekcija, posebno u pogledu rasta u EU, kašnjenja u dostupnosti vakcina i pojave novih talasa širenja virusa, što bi sve moglo uticati na vreme i snagu oporavka.

• Političari u regionu i dalje moraju biti usredsređeni na borbu protiv pandemije. Srpske vlasti usvojile su novi paket pomoći privredi vredan dve milijarde evra. Ali, bilo je ocena da on nije dobro ciljan. Kako to komentarišete?

– Zemlje u regionu usvojile su nove setove mera za nastavak borbe protiv pandemije i podržavanje svojih ekonomija. To je opravdano s obzirom na to da se vanredne situacije u zdravstvu nastavljaju, ali i da su mnoge ekonomije i dalje u recesiji, a one u kojima je primetan oporavak su krhke. Mere koje su preduzete u Srbiji, uglavnom su u skladu sa merama preduzetim u drugim zemljama. Sposobnost zemalja da podrže svoje ekonomije u velikoj meri je rezultat prethodnih napora da se ojača makroekonomsko upravljanje i izgrade fiskalni amortizeri. Srbija je taj posao dobro uradila pre krize, smanjila je fiskalni deficit, smanjila javni dug i povećala devizne rezerve. Zemlje bi trebalo da traže načine da povećaju efikasnost mera podrške, čineći ih vremenski ograničenim, ali i ciljanim, jer će to biti sve važnije kako se fiskalni prostor smanjuje, ali i kako bi se ekonomije vraćale u održiviji fiskalni okvir sa jačanjem privrednog oporavka.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• KAKO JE POSLOVALA NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE U 2020. GODINI: Odlučan odgovor na krizu
• ŠTA SADRŽI PROGRAM DIREKTNIH DAVANJA PRIVREDNIM SUBJEKTIMA U PRIVATNOM SEKTORU: Prva isplata najavljena za 8. april
• POSLOVANJE INTESA LEASING-a U VREME PANDEMIJE: I u krizi – najbolji rezultat i veće tržišno učešće
• GENERALI GRUPA SLAVI OVE GODINE 190 GODINA OD OSNIVANJA: “Fenice 190” za ekonomski oporavak Evrope izdvaja 3,5 milijardi evra
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. aprila 2021.