Мала и средња предузећа углавном користе софтвер за рачуноводство и праћење пословања, а веома ретко напредније софтвере. У Србији се е-пословање користи мање од потреба и могућности, а да би се више користило потребна су већа улагања и едукација. Е-пословање скраћује пословне процесе, штеди време и повећава продуктивност и ефикасност, истичу саговорници Економетра
Србија по развоју електронског пословања, применама информационих и комуникационих технологија, производњи, употреби и извозу софтвера, развоју е-управе и ИТ образовања спада у средње развијене земље. Међутим, само око 200 компанија у нашој земљи има врхунске резултате у електронском пословању јер користи најсавременије домаће и стране софтвере и алате, и на тој основи бележи завидну продуктивност, економичност и конкурентност.
Овакву оцену заступљености и развоја електронског пословања у српским компанијама изнео је за Економетар Никола Марковић, председник Друштва за информатику Србије. Према његовим речима, постоји узрочна веза између стопе привредног развоја и стопе информатизације пословања. Сматра се, објашњава Марковић, да планирани привредни раст за Србију од око четири одсто ове године може утицати на раст електронског пословања за око 10 одсто. Председник Друштва за информатику, али и други стручњаци из ове области, истичу у разговору за Економетар, да је за развој електронског пословања пресудна едукација, али и да су неопходна значајна улагања.
– Велики број привредних субјеката недовољно схвата значај електронског пословања за успех пословања и опстанак у времену опште дигитализације. Узроци нису само недовољна информисаност, него и тежак и неизвестан финансијски положај великог броја компанија, а посебно у сектору малих и средњих предузећа – каже Марковић.
За успешан развој електронског пословања, како наглашава, неопходно је да пре свега менаџмент има јасну визију о потребама компаније, добре ИТ стручњаке, као и способност за примену савремених софтверских решења и рачунарске опреме.
– На домаћем тржишту су расположиви сви најновији домаћи и инострани ресурси за електронско пословање и они се користе зависно од мотивације и финансијских могућности. У стручним круговима се сматра да су примене електронског пословања у Србији мање од потреба и могућности и да менаџменти, држава и привредне асоцијације треба да подстичу његов развој. Дакле, поред изврсних успеха у појединим компанијама и сталног развоја, електронско пословање се ипак користи мање од потреба и могућности – истиче саговорник Економетра.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ЕДИЦИЈА „ФИНАНСИЈЕ ТОП“: РАСТ ДОБИТИ И АКТИВЕ БАНАКА, КРЕДИТИ ПРИВРЕДИ У ПАДУ: Финансијски сектор у значајном плусу
- У БЕОГРАДУ ОДРЖАНА ЧЕТВРТА ЕВРОПСКА РУДАРСКА АКАДЕМИЈА: Србија има велики рударски потенцијал
- ПРИМЕНА СТАНДАРДА УСЛОВ ЗА УСПЕШАН БИЗНИС: Квaлитeт и бeзбeднoст хрaнe oснoвe пoслoвaњa McDonald’s-а
- Следећи број Економетра излази 3. септембра 2019.