Jedna od najuspešnijih kompanija u zemlji — NIS, koja u budžet u Srbiji svake godine uplaćuje između 13 i 16 odsto sredstava, planira u ovoj godini nove investicije. Pored rafinerije, čiju je rekonstrukciju prošle godine uspešno završila, postoje i planovi za ulaganja u zelenu energiju, u energiju znanja, u nove tehnologije. Cilj je i širenje u regionu.

O rezultatima rada u prethodnom periodu, kao i o planovima za ovu godinu Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a je za Sputnjik Srbija rekao:

Tokom posete predsednika Putina Beogradu, potpisali ste Memorandum o saradnji sa Rudarskim fakultetom u Peterburgu u okviru NIS-ovog projekta „Energija znanja“. I dosad je taj projekat bio veoma uspešan, šta će novo doneti ovaj sporazum?

— Potpuno ste u pravu. Mi smo potpisali memorandum o saradnji sa Peterburškim rudarskim univerzitetom, kao i sa Ruskim državnim univerzitetom za naftu i gas „Gubkin“. To je deo našeg programa „Energija znanja“, koji predviđa investicije i obrazovanje stručnjaka potrebnih NIS-u. Uspostavili smo saradnju sa skoro 50 domaćih i stranih obrazovno-naučnih ustanova. Podržavamo adaptaciju više od 50 laboratorija i naučnih radionica na svim univerzitetima u Srbiji. Stipendirali smo na srpskim i stranim univerzitetima više od 90 studenata, od kojih više od 30 već radi u NIS-u. Za nas je to investicija u znanje koja će nam kasnije dati visoko kvalifikovane stručnjake u našoj industrijskoj grani i učiniti našu kompaniju konkurentnijom.

Krajem decembra obeležili ste 50 godina Rafinerije nafte u Pančevu. Koji su dalji pravci razvoja rafinerije?

— Pre svega, želeo bih da kažem da ta fabrika ima dugu istoriju. Ona je ponos naše kompanije. Mislim da je ponos i vodeća kompanija u celoj državi. Dolaskom „Gaspromnjefta“ 2009. godine, u fabriku su investirana značajna sredstva. Prvo je izgrađena stanica MHC/DHT u koju je investirano oko 600 miliona evra. Ona je omogućila fabrici da proizvodi motorna goriva standarda „evro 5“. Sada se nalazimo u narednoj fazi, kada investiramo u stanicu sporog koksovanja, koja će omogućiti da se proizvodi više motornog goriva, manje drugih proizvoda, crnih, sa niskom maržom. Ekonomija fabrike će se poboljšati, postaće konkurentnija na našem vrlo konkurentnom regionalnom tržištu. Mi ćemo početi da proizvodimo novi proizvod — koks, koji je potreban za građevinarstvo i prestaćemo da proizvodimo mazut sa visokim sadržajem sumpora, što je dobro za ekologiju.

Kada ste došli u Beograd pre tri godine, pitala sam Vas da uradimo intervju — rekli ste da to ostavimo za kasnije, kad budete imali rezultate. Koje biste rezultate izdvojili kao najznačajnije u prošloj godini?

— Zasad još nisu objavljeni zvanični rezultati. Međutim, naš finansijski bilans se značajno poboljšao u poređenju sa 2017. godinom. Poslednje dve godine značajno rastu finansijski rezultati koji se mere i po 10 odsto na godišnjem nivou. Govorim o čistom profitu. Prošle godine smo uplatili u budžet zemlje rekordnu sumu — 1.700 miliona dolara. To su svi porezi koje je platila kompanija, na profit, akcize.

Cena nafte na svetskom tržištu je veoma nestabilna, a Tramp obećava da će kazniti Rusiju još nižim cenama crnog zlata. Koliko je u tim uslovima moguće planirati rad?

— Kada pravimo svoj biznis-plan, trogodišnji biznis-plan, imamo i strategiju do 2025. godine i uzimamo u obzir konzervativne cene nafte. Mi uvek planiramo prilično konzervativno. U prethodnom periodu, planirali smo na osnovu cene od 50 dolara, sada su cene više, pa zavisno od godine planiramo na 50-60 dolara. To nam dozvoljava da obračunavamo ekonomske efekte naših investicionih projekata u skladu sa konzervativnim pretpostavkama. Ako se menja konjunktura tržišta, imamo mogućnost da korigujemo i našu prognozu i naš investicioni program. Ali tržište je sada nestabilno, i zato se takođe ne smeju praviti oštri potezi. Investicije često zahtevaju nekoliko godina. Recimo, samo za izgradnju postrojenja za sporo koksovanje potrebne su dve godine. Zato se ne treba voditi kolebanjima naftne konjunkture jer je tržište nepredvidivo.

Zanimljivo je da su u situaciji kad je cena nafte pala i bila 30 dolara mnoge zemlje prekinule istraživanje naftnih polja, ali Rusija to nije učinila. Isto ste uradili i vi ovde. Da li se to isplatilo?

— Mislim da jeste, zato što imamo dobru korelaciju eksploatacije sa našim rezervama. Smatramo da savremene metode eksploatacije i savremene tehnologije istraživanja omogućavaju da se očuva dovoljno visok nivo eksploatacije i u budućnosti. To nije jednostavno jer su u Srbiji iscrpljena nalazišta, i to zahteva značajne investicije kompanije.

Potrebna je nova tehnologija zato što treba dublje kopati?

— To je pitanje seizmičkog ispitivanja, 2D, 3D, dalje obrade tih podataka uz pomoć novih tehnologija, zatim istraživačko bušenje, eksploatacione bušotine, održavanje bušotina… Mnogo različitih faza. Tehnologija se sada usavršava i povećava se preciznost prognoza i razumevanja šta se nalazi ispod zemlje na dubini od kilometar i po — dva.

To znači, ako sam Vas dobro shvatila, da nema potrebe bušiti da bi se videlo da li ima nafte ili ne. Dovoljno je da imate 2D, 3D tehnologiju i znate da će se na 500 ili koliko metara pojaviti nafta?

— Nažalost, nije baš sve tako jednostavno. Ili na sreću, jer kompanije koje imaju dobre tehnologije mogu da preciznije predvide gde se nalazi resurs, kako do njega doći i kako ga izvući iz zemlje. Tehnologije 2D, 3D seizmike omogućavaju vam samo da saznate s određenom dozom sigurnosti gde se nalazi resurs. Dalje ide bušenje, koje omogućava da dobijete jasniju sliku.

Dosad ste u razvoj NIS-a i Rafinerije uložili ogromnu sumu, ali ste još veća ulaganja najavili za predstojeći period. U kojim oblastima? Kakvi su dalji planovi?

— Od trenutka dolaska „Gaspromnjefta“, odnosno u periodu 2009—2018. kompanija je investirala oko tri milijarde evra. Godine 2017. doneli smo strategiju koja predviđa investicije od blizu dve milijarde evra do 2025. Osnovni pravci su izgradnja postrojenja za sporo koksovanje, odnosno povećanje konkurentnosti našeg MPZ-a, i to u visini od 300 miliona evra, očuvanje eksploatacije, kao i investicije u elektroenergiju. To je za nas relativno nov pravac u razvoju kompanije. Imamo projekat izgradnje TE-TO Pančevo. Pored naše fabrike za preradu nafte, zajedno sa našim partnerom „Gasprom elektro holdingom“ gradimo gasnu elektranu koja će proizvoditi električnu energiju i paru. Takođe, imamo projekat izgradnje vetro-parka u Srbiji, opet sa našim partnerom. Gradimo i na našim nalazištima male elektrane koje omogućavaju da resurs koji tu dobijamo prerađujemo u električnu energiju.

U Srbiji radite u velikoj konkurenciji, na koji način se borite s njom?

— Balkan je zaista veoma konkurentno tržište. Ovde — u radijusu od nekih 500 kilometara — ima mnogo velikih fabrika za preradu nafte. Međutim, mi uvek u tržišnim principima pronalazimo zajednički jezik sa konkurentima. Odnosno, imamo konkurentnu prednost u Srbiji zahvaljujući logistici i zato pre svega snabdevamo Srbiju našim motornim gorivima kroz vlastitu mrežu benzinskih stanica kojih imamo oko 400, u Srbiji više od 300 i još oko 100 stanica u Rumuniji, BiH i Bugarskoj. Sa konkurentima postoji tržište koje u suštini reguliše naše odnose i omogućava svima da zarađuju novac i isporučuju gorivo za naše klijente.

Da popričamo malo o temi koja je meni izuzetno interesantna, a vidim i Vama, a to je digitalna transformacija poslovanja. Šta to zapravo znači?

— Mnogo o tome pričaju, izuzetno je velika euforija oko te fraze „digitalna transformacija“. Mogu reći da je to samo vrh ledenog brega, ali ono što se nalazi ispod površine vode, to je kardinalna transformacija, praktično DNK kompanije. To je proces transformacije koji podrazumeva izradu interfejsa kompanije sa spoljašnjim svetom. Na primer, puštanje u promet elektronskih dokumenata. Mi radimo na digitalnoj transformaciji, gledamo na to kao na ekonomski efikasan projekat koji će omogućiti našoj kompaniji da postane što konkurentnija na tržištu. Međutim, ponekad je ipak potrebno reagovati brzo, rizikovati nekakvim novcem, možda ne prevelikim sumama, kako bi se pružila šansa novim tehnologijama. Mi se time bavimo, uveli smo novu važnu funkciju CDO, što znači „čif didžital ofiser“ — to je čovek koji odgovara za digitalnu transformaciju unutar kompanije. Svi naši rukovodioci razumeju potrebu da se taj proces realizuje i da je to u suštini za njih resurs kako bi radili još bolje i konkurentnije, samim tim utičući i na celokupnu kompaniju da bolje reaguje na izazove samog tržišta u ovoj industriji.

Kako se druge kompanije sa kojima sarađujete snalaze sa tim procesom? Da li vas sustižu ili ste vi negde na vrhu dok se one i dalje valjaju u papirologiji?

— Mislim da su mnogi naši konkurenti započeli ovaj proces još davno, neki su već poodmakli u tom smislu, pa moramo da ih stignemo, dok su neki malo sporiji, ali svi oni rade. Glavno je samo ne prepustiti se euforiji i raditi digitalizaciju radi digitalizacije. Sve projekte je neophodno raditi sa razumevanjem i znati razlog zbog čega se implementiraju. Digitalizacija je svojevrsni katalizator koji vam omogućava da menjate procese unutar kompanije, da menjate način na koji kompanija radi, da menjate DNK kompanije. Tu postoji izuzetno mnogo komponenata. Potrebni su vam ljudi koji su u stanju da rade sa tim tehnologijama i da razvijaju te projekte. Potrebni su vam mladi stručnjaci, obrazovani, koji su u stanju da to rade i na kraju krajeva žele to da rade. To je ujedno i sposobnost organizacije da brzo usvaja određene promene, njena sposobnost da izbacuje iz upotrebe kojekakva zastarela pravila — na primer dugotrajan proces koji je zahtevao 30 potpisa…

Ako to uradite, dobićete Nobelovu nagradu…

— Mnogi to već rade i za to ne dobijaju Nobelovu nagradu, to je samo vreme u kom živimo. Mi, zapravo, živimo u vremenu u kom se promene dešavaju veoma brzo, a brzina tih promena je merilo konkurentnosti kompanije. Zbog toga kompanija i gubi konkurentnost i gubi na tržištu, a naša strategija je dugoročna, i želimo da NIS bude energetska kompanija koja je lider u zemlji i koja se bori za liderstvo u regionu.

Uskoro će biti raspisan tender za privatizaciju. NIS već ima 20 odsto te kompanije i mnogi očekuju da će kompanija kupiti i kontrolni paket. Da li to ulazi u vaše planove?

— Zainteresovani smo za stabilan rad Petrohemije i s tim u vezi sprovodimo brojne konsultacije sa državom, pre svega kada je reč o budućnosti privatizacije te kompanije. Mi jesmo akcionari, imamo udeo u visini od 20 odsto, ali smo i dobavljač toj kompaniji. Ako se sve pogodi i NIS-u bude isplativo da kupi tu firmu i ako bude u stanju da održava njenu konkurentnost — sjajno. Nadam se da će taj proces onda i uslediti.

Kakvi su vaši ciljevi u regionu?

— Naš zadatak je da očuvamo lidersku poziciju u Srbiji, da se izborimo za liderstvo u regionu. Između ostalog, smatram da smo povećali svoju konkurentnost u poslednjih nekoliko godina. Međutim, ne smemo da stanemo na tome, moramo da nastavimo sa tim radom. Naš zadatak je, pored eksploatacije, prerade i prodaje naših proizvoda, da otvorimo još neke pravce koji bi osigurali pozitivan bilans naše kompanije, kako bismo plaćali dividende našim akcionarima, kako bismo plaćali porez državi, kako bismo osiguravali naše klijente energentima i drugim uslugama. Da zapošljavamo stručnjake, ali, na kraju krajeva, i da radimo interesantne stvari.