Треба људима вратити вољу, жељу да се покрену и нешто ураде, јер се седењем код куће ништа не постиже
Тог петка, и небо нас је погледало: киша је и овог пута „ишла око Крагујевца“, ни кап није пала на огранке Рудника и Црни врх, ни на Гледићке планине. Свој први интервју, откад је постала прва дама Србије, госпођа Драгица Николић, заказала ми је, ексклузивно за магазин Економетар‚ на породичном имању Николићевих, у селу Бајчетина. Желела је да ми на лицу места покаже оно што тамо ради, шта све може људска машта и воља да уради у сагласју са природом. Најзад, да се уверим колики је животно здрав покретач љубав према породици, супругу, деци, снајама, унуцима, дугогодишњим пријатељима и комшијама. На слави Николића, сазнајем, никад нема политичара, ту су само стари пријатељи, породица и родбина. Политика је нешто што увек остаје „пред вратима“.
Пут вијугав, узбрдо. Кућица на врх брда, здање које сам до тада гледала на фотографијама. Каменим степеницама пењемо се док нам у сусрет, насмејана долази домаћица: прва дама Србије Драгица Николић. Висока и витка, много млађег изгледа него што су јој године (рођена 1955). Ово је наш други сусрет. Први је био јуна, у Позоришту „Пинокио“ на отварању Фестивала монодраме и пантомиме у Земуну.
Одмах идемо ка задњем делу куће, где гаји лековито биље. Каже, кућа има свега 60 квадрата, а и шта ће им више, воле да су на ваздуху. Кад дођу унуци често и шатор разапну у дворишту. Показује лековито биље: нану је донела из Туниса, нешто из Грчке, убере понеки лист и даје ми да помиришем. За листић селена каже: „Зар не мирише на чорбу?“. Уз то прича какви се све чајеви од њих праве, за здравље али и против болести.
– Бог је за сваку бољку направио лек, каже Драгица. – Код нас у кући све што се једе и пије долази из природе, са овог имања. Све смо ми то сами посадили, окопавали, плевили, неговали. Сваки човек треба да има своју башту. Наравно не буквално, ако није у прилици. Не треба за то много, може да стави у саксије, па на прозор. Ја, углавном, све што имам овде, имам и у Београду, у саксијама. Све мора да буде свеже, непрскано, без икаквих пестицида. Чак смо имали проблема, једва смо убедили кувара у резиденцији да нам спремају храну од нашег поврћа, меса и воћа и зачина које ми доносимо, говорили су како то није „атестирано“!
Пише: Мирјана Радошевић
Фото: Александар Деспотовић
Опширније у штампаном издању
