Mastercard studija: Nove tehnologije će doneti transformaciju mnogih industrija i načina poslovanja

                                                                Nova Mastercard studija predstavlja ekonomske trendove za 2024. godinu

 

Šta nas očekuje u narednoj godini?

U 2024. godini, prilagodljivost će biti od ključnog značaja, kako bi se našao dobar odgovor na sve rizike i mogućnosti. Jedna od značajnih transformacija biće i upotreba novih tehnologija koja će doneti transformaciju mnogih industrija i načina poslovanja. Prihvatanje rešenja baziranih na veštačkoj inteligenciji, uz dobru procenu rizika, doneće potpuno nove prilike za poboljšanje biznis usluge, ali i rešavanje nekih od ključnih pitanja i problema sa kojima se društvo susreće.

Sve veći uticaj online okruženja i nove tehnologije, ali i inflacija i ekonomske i političke nestabilnosti  ključne su reči kada opisujemo tržišne prilike poslednjih godina. Dok se procenjuju prilike i mogućnosti za rast i naredne godine, Mastercard Ekonomski Institut donosi presek ekonomskih prilika u sklopu izveštaja „Economy 2024 – Ekonomska perspektiva”. Ovaj godišnji izveštaj ukratko otkriva otkiva šta nas očekuje u godini pred nama.

Nove destinacije na horizontu

U godinama tokom pandemije, ograničenja u pogledu putovanja bila su među najvećim promenama. Ono što će definitivno biti trend u 2024. godini jeste da će evropski putnici birati cenovno pristupačnije destinacije. Regioni Bliskog istoka i severne Afrike dobiće na popularnosti i to je trend koji se nastavlja jer su Turska, Egipat i Tunis već među pet najbrže rastućih destinacija za Evropljane u 2023. godini u poređenju sa godinom pre, dok su rezervacije za Italiju, Španiju, Portugal i Grčku opale u istom periodu.

Tržište rada i kupovna moć potrošača u uzročno-posledičnoj vezi

Inflacija utiče na  mnoge potrošače širom sveta. Porast cena umanjio je kupovnu moć, ali da li će se nešto promeniti? Sve su prilike da hoće. Prema podacima Ekonomskog Instituta, u evrozoni su u septembru 2023. godine plate porasle za 4,7% u odnosu na prethodnu godinu, dok je inflacija porasla za 4,3%. Nastavak ovog trenda značio bi da tržište rada i rast plata donekle štiti potrošače od izazova inflacije.

Opadanje inflacije usled korigovanja kursa od strane centralnih banaka

Mastercard izveštaj svedoči o rekordnom iznosu kamatnih stopa. U narednoj godini očekuje nas opadanje inflacije, dok ekonomski rast ostaje u marginalnim vrednostima, što dovodi do delimične stabilizacije monetarne politike. Na globalnom nivou očekuje se da će inflacija pasti za 4,9% u odnosu na prethodnu godinu. Premda se ne očekuje da se tokom ove godine stopa inflacije vrati na onu pre pandemije, očekuje se stabilizacija i nešto povoljnija ekonomska situacija.

Mogućnost izbora za sve potrošače

Tokom pandemije, online trgovina doživela je procvat. Nakon stabilizacije situacije i povratka potrošača u fizičke trgovine, svi trgovci se bore da zadrže svoje klijente. U ovoj godini, to će se nastaviti, jer potrošači vole da imaju različite opcije na raspolaganju. Pogodnosti poput povrata robe doprinele su tome da su danas potrošačima kabine za presvlačenje – njihove dnevne sobe. U Španiji, ovo je bilo posebno izraženo, sa stopom povrata robe kod elektronske trgovine koja je porasla za 9,8% u periodu od 2019. do 2023. godine, u poređenju sa povratom u fizičkim prodavnicama koje su porasle za 0,1% u istom periodu. Više povraćaja znači više artikala po sniženim cenama, što je važan faktor za smanjenje  inflatornih pritisaka, posebno u robnoj ekonomiji. S obzirom na to da se ovo najbolje oslikava u januaru, nakon praznika, uskoro ćemo moći da posvedočimo o ovome.

 

Podelite ovaj tekst:

Vesti

Kursna lista

15 godina sa vama

https://www.nirapress.com/wp-content/uploads/2016/01/biznis-magazin.jpg

BRANIMIR JOVANOVIĆ: Motori rasta u 2022. biće Kina, Amerika i EU

Inflacija je trenutno verovatno najveća nepoznanica u globalnoj ekonomiji. Početkom ove godine je po...

Read More

UVOD U BIZNIS: Varljiva 2022. godina, a i ostale

Sa koliko smo samo optimizma ulazili u 2021. godinu, ceo svet, pa i naš deo Evrope?! A tek mi?! Srbi...

Read More

DA LI SU SE DŽEK DORSI I TVITER RASTALI PRERANO ILI PREKASNO: Cvrkut o cvrkutu

Vest godine iz esnafa tehnoloških kompanija kojima je tokom minulih 12 meseci posvećivana pažnja već...

Read More
https://www.nirapress.com/wp-content/uploads/2016/01/ekonometar.jpg

ПРЕДУЗЕТНИЧКИ ИЗАЗОВИ ЧЕТИРИ ТУРИСТИЧКА ВОДИЧА: „Црна овца“ и 120 тона сладоледа

Пре шест година су Зоран Јевтовић и његова три пријатеља започели посао којим се никада раније нису...

Read More

УПОЗОРЕЊА КЛИМАТОЛОГА И УЛОГА СЕКТОРА МСП: Берлин као Рим, а Шпанија као Јужна Сахара?

Ситуација је критична – гласила је једна од порука професорке, климатолога Лучке Кајфеж Богатај са У...

Read More

БЕТА–КОРН: Најекономичнији огрев расте на њиви

Пелети од сламе све су популарније гориво међу потрошачима. Главне препреке већoj производњи овог ог...

Read More