U nastaloj političkoj halabuci ne čuju se očajnička upozorenja rumunskih naučnika na teške ekonomske i druge posledice zagađivanja mora, čija kriza prevazilazi sve trenutne ovozemaljske krize
Ovoga novembra svaki izveštaj iz Rumunije neizbežno mora da sadrži konstataciju da je – kriza još uvek ovde. Možda se čak znatno i produbila. Jer, onoj ekonomsko-finansijskoj pridružila se i oštra politička kriza. Odatle se i sve zakovitlalo. Mediji daju crne prognoze da crnje ne mogu biti. Za proleće 2010. predviđa se gotovo socijalno-ekonomska katastrofa. I to i pored toga što je Rumunija članica EU.
Rumunski pisani i elektronski mediji zahvaćeni su, kao u nekom transu, žestokom predizbornom kampanjom za predsedničke izbore (prvi krug 22. novembra). Ona zamagljuje socijalno-političke vidike. Sve je podređeno izbornim strastima. Vrve svakojake optužbe i protivoptužbe zavađenih političara. U njima se pominju „teške činjenice“.
Prezaduženost rumunske države
Jedna od tih činjenica je vezana za „neverovatnu“ prezaduženost rumunske države, možda „najveće u poslednjih 100 godina“. Zvanično, spoljni i drugi dugovi dostižu 70 milijardi evra, dok pojedini analitičari pominju „celih sto milijardi“. Ove priče se prepliću sa izveštajima o boravku delegacije MMF-a, Svetske banke i evro-vlade, koja na licu mesta ispituje rumunsku stvarnost kako bi se donela odluka o davanju nove (treće) tranše zajma od ukupno 20 milijardi dolara. Od ishoda ove misije, tvrdi se, zavisiće da li će država rumunska imati u decembru čime da isplati plate i penzije.
Pisanija o tome ko će pobediti na izborima, ko će biti novi šef države, da li će „strašni MMF“ otvoriti svoju kasu, hoće li se zaustaviti širenje armije nezaposlenih toliko su preovladala da se u toj propagandnoj halabuci skoro i nije primetio očajnički vapaj ovdašnjih naučnika, koji su krajnje uznemireno ustvrdili da „Crno more brzo izumire“, da ga valja spasti i da je „crnomorska kriza“ mnogo opasnija od svih drugih „ovozemaljskih kriza koje dolaze i prolaze“.
Opširnije u štampanom izdanju