Несвакидашње креације Невенке Унгурјановић из Кучева – свећњаци од тикава, хаљине од српског платна украшене чипком, уникатни маркери за књиге рађени по наруџбини Владе Дивца…

Они који је познају сложиће се да се за учитељицу у пензији Невенку Унгурјановић из Кучева, с правом може рећи да је Дон Кихот 21. века. Бори се против свега што српску традицију баца у засенак. Жена која, како сама каже, ни од чега направи нешто. Али не тек тако „нешто“, већ „нешто“ што има своју употребну вредност, а истовремено може добро и да се прода. Захваљујући многобројним идејама, машти и енергији која јој не фали ни под старе дане, Невенка последњих 12 година издржава породицу.

– Учитељска пензија је била премала да би се колико-толико нормално живело. Уштеђевине нисам имала и – шта ћу?! Окренем се око себе и схватим да толико имам старих ствари које су остале од мајке и баке, а вуку се по сандуцима и купе прашину, да ако их мало оплеменим, исцртам, освежим, можда могу некоме да се допадну, па и да их купи. И тако сам буквално и почела. Ни од чега – прича Невенка у разговору за Економетар и наставља:

– Иако су ме у Кучеву сви знали као учитељицу, нисам избегавала да изађем на улицу када је пијачни дан или вашар и понудим неку од својих креација. Све су биле уникатне и искључиво од природних материјала – српско платно, кудеља, канап, дрво, каменчићи, тикве, босиљак, вунени конац у свим бојама… Вештачки материјали никада нису долазили у обзир. Циљ јој је био, каже, да очува културну баштину не само Кучева и Хомоља, већ југа Србије и да по узору на старо и изворно, направи нешто ново, допадљиво, уникатно.

– Нисам имала било какав почетни капитал. Стартовала сам тако што сам се растрчала по селима око Кучева, сакупљајући тикве које сам почела да осликавам. Али, пошто нисам имала пара ни за сликарске боје, премазивала сам их густом темпером. Тако су украсне тикве којима сам секла врх и у њих стављала свеће, убрзо постале прави хит – прича Невенка.

До данас их је, што на Хомољу што у Београду, продала на стотине. И свака је другачија, а још се траже, јер свеће које пливају у удубљеним тиквама праве интимну атмосферу.