Фирме воле да запошљавају људе са завршеним МБА степеном, јер знају да су дипломци обучени да пословање направе што ефикаснијим, а профит и раст фирми што већим
Зашто се каже да пословни успех лежи у МБА степену?
Често чујемо изјаве да су људи једна од најважнијих компетитивних предности Србије. Уствари, ову фразу смо чули толико пута да смо је сви прихватили као потпуну и стварну истину. Но, не заборавимо да је Јозеф Гебелс, министар пропаганда нацистичке Немачке рекао да „ако се лаж понови довољно пута, постаје истина“. Многи инострани послодавци неће се сложити да су наши људски ресурси добро обучени и одлично мотивисани. Истини за вољу, сложиће се да нисмо претерано скупи.
У чему је проблем? Млади људи се са 18-19 година одлучују шта ће да буду „кад порасту“. Бирају факултете по склоностима или случајно и онда када се запосле (и ако се запосле) открију да „није то – то“ или пак да су им потребне неке друге вештине и нека друга знања. То се зове „reality check“. Доктори постају продавци, инжењери менаџери, филозофи се баве маркетингом, економисти људским ресурсима, правници производњом. Нема ништа у томе лоше – живот нам пружа разне прилике и ми их „хватамо“, да бисмо онда открили да нам нешто недостаје да бисмо били веома добри и веома ефективни у томе што радимо. Срби су коначно открили да је добро (и да се мора) учити и после завршетка факултета. Узимамо курсеве, овладавамо новим вештинама, уписујемо последипломске студије, све у жељи да будемо бољи и успешнији.
Американци су то рекли први, а од 60-их година Европљани се сложили, да је најважнији корак који пословна жена или мушкарац може урадити за своју каријеру да упише и заврши што престижнији МБА програм и добије назив Master of Business Administration (магистар пословних студија). Фокус МБА студија није на научноистраживачком и академском раду него на овладавању практичним знањима у области менаџмента, финансија, аналитичког размишљања, људских ресурса, организације предузећа, стратегије, маркетинга и способности успешног решавања комплексних пословних проблема кроз групне пројекте и case study. Поред ових формалних предмета, уче се и “меке” вештине тимског рада, ефективности, комуникације, лидерства, итд. Полазници су економисти, инжењери, доктори, правници, хемичари, дипломирани менаџери и други који на редовним студијама нису добили неопходна знања у обиму и садржају који им је потребан за успешно вођење бизниса.
Фирме воле да запошљавају људе са завршеним МБА степеном, јер знају да су дипломци обучени да пословање направе што ефикаснијим, менаџерске одлуке што ефективнијим, а профит и раст фирми што већим. Жеља свих МБА студената јесте да буду успешни у ономе што раде и да што пре, кроз већу плату и друге надокнаде, поврате новац који су инвестирали у своје образовање. Готово сви МБА програми захтевају да полазници поседују неколико година практичног искуства, имају завршен факултет и добро знају енглески језик, јер већину предавања изводе страни предавачи. Програм типично траје од годину и по до две године пошто је то углавном учење уз рад, увече и преко викенда. Цене МБА варирају од десетак хиљада евра до тридесет или више што зависи од метода рада, реномеа школе, предавача и полазника.
Тренутно у Србији послује или је активно око петнаестак универзитета и пословних школа (business school) и претпоставља се да више од 300 особа похађа један од тих програма. Потенцијални студенти могу да се сретну са школама и сазнају све о њиховим програмима на сајму образовања MBAfair™ (www.mbafair.net) 14. марта од 14 до 18 часова у хотелу Хајат у Београду. Организатор овог сајма је консултантска фирма Оививио која је посвећена повећању личне и организационе продуктивности и ефективности запослених и помагању младим људима да пронађу себе и открију и развију своје таленте и способности.
Проф. Данило Голијанин, PhD
danilo@oivivio.com
