Динамичан привредни раст по стопи од седам одсто, уз неминован наставак реформи, подићи ће домаћу економију на знатно виши ниво и припремити је за ЕУ

Са завршетком друге фазе транзиције и економијом подигнутом на виши ниво, на коме је могуће имати доходак по становнику од 8.000 долара, крајем 2012. године, може се значајније смањити јаз између Србије и новопримљених чланица Европске уније. Посебно је значајно то што ћемо тада заиста бити економски спремни за улазак у ЕУ. Да ли ћемо се у тој години наћи у том друштву или не, то зависи од политичких фактора, али је за Србију важно да је завршила припремни део свог посла.

Овако је, у интервјуу за Економетар, др Едвард Јакопин, директор Републичког завода за развој, који је био и координатор рада на Националној стратегији привредног развоја од 2006 до 2012. године, издвојио само неке од њених домета. А они су вишеструки и баш зато што су тако важни и далекосежни за будућност Србије, наш саговорник је више пута поновио да је сада кључна њена примена.

После више од 20 година Србија је добила Стратегију привредног развоја коју су годинама призивали и многи економисти и привредници. На чему се заснивају тврдње аутора Стратегије да су предвиђања реална и остварива?

– Кад се зна шта се жели, и при томе има сасвим прецизан скенер стања у коме смо и какве су наше могућности, то увек даје добре пројекције развоја. Наравно, ту су изузетно важне и смернице за оно што ваља урадити. У томе су важне две ствари: прво, генерално гледано, најтежих шест година већ је прошло и сада смо на прагу друге фазе транзиције. Врло је важно да становништво то зна, да ће ових наредних шест година бити лакше јер су већ зацртани институционални путеви. Постоје, наравно, сегменти у којима су неопходне дубље промене али је и ту на неки начин рашчишћен терен. И друго, наша стартна основа је и даље ниска кад се упореди са оним што смо имали 1990. године, иако је нешто поправљена после 2001. године. Наиме, последњи подаци из децембра показују да се по достигнутом БДП Србија налази на 62 посто оног који смо имали 1990. године. Индустрија је највише пала, па је она сада на 48 одсто остварене у посматраној години. То опет значи да имамо резерви за већи раст, па су у том погледу добри и тренд и тенденције. У 2006. индустријска производња ‘’прокњижиће’’ стопу од око пет посто, што је јако добар резултат, будући да је она ретко кад могла да пређе два или три посто раста. Већ у претходној години БДП ће, према прелиминарним подацима, бити већи за око 6,7 посто, што се уклапа у седмогодишњи сценарио стратегије.

Троугао приоритета

Како се дошло до комбинације три основна стратешка правца развоја?

– Пошло се од тога да је кључни развојни циљ Србије веће благостање становништва. То се не може постићи без динамичног привредног развоја као основе повећања стандарда грађана, смањења незапослености и сиромаштва. Имајући то у виду и, наравно постојеће стање, дефинисали смо троугао приоритетних циљева, а то су конкурентност, економија заснована на знању и развој инфраструктуре. Чини ми се да то и не треба много објашњавати. Јер, без стварања атрактивног пословног амбијента за већи прилив страних директних инвестиција и већу националну конкурентност, нема напретка. Или, данас у свету знање све више постаје основни развојни фактор. У неким земљама то је био и основни циљ, па су оне након 5-6 година постигле висок раст. Србија, тим пре, свој развој мора да заснива на људском капиталу који има, што захтева реформе у области образовања и запошљавања. И трећа ствар је развој ефикасне привредне инфраструктуре који укључује саобраћај, телекомуникације, енергетику и водопривреду. Она пружа услуге које су од кључног значаја и за становништво и за развој индустријског сектора и трговине.

Пораст запослености

Пошто је незапосленост један од највећих економских и социјалних проблема, ту се не могу очекивати неки спектакуларни резултати, па наше процене казују да ће до 2012. године бити новозапослених (нето запослених) само око 130.000. Ово отуд што се у наредним годинама очекују драматичне промене. До 2008. гаси се друштвени сектор, који запошљава преко 600.000 људи, а до 2010. и мешовита предузећа са друштвеним капиталом. Највећи терет делимичног преузимања и новог запошљавања пада на приватни сектор у коме ће се број запослених попети на 1,6 милиона. Истовремено ће у тзв. буџетском сектору, у јавним предузећима, доћи до благог пада запослености са око 500.000 на око 480.000. У пољопривреди ће се, према овим проценама, број запослених смањити са 640.000 на 580.000.
Укупна анкетна незапосленост смањиће се са садашњих 600.000 на 300.000 људи. Што се тиче укупне запослености, она ће се, према нашим пројекцијама, повећати са око 2,7 милиона на 2,83 милиона и то је тих 130.000 нето повећања – објашњава др Едвард Јакопин.

Кад је реч о основним пројекцијама, ту се могу запазити два сценарија – један који полази од просечног раста БДП од седам посто и други од пет одсто?

– Наш основни сценарио јесте онај са просечном стопом раста БДП од седам посто. Он подразумева висок обим инвестиција, брз раст извоза, смањивање инфлације, као и учешћа потрошње у БДП, уз мањи спољнотрговински и платни дефицит. Или конкретније, учешће фиксних инвестиција у БДП повећало би се са садашњих 17,3 на 25 одсто у 2012. години. Стране директне инвестиције не би смеле да буду мање од 2,5 милијарди долара годишње. Удео извоза у БДП, уз његов просечан раст од најмање 17 процената, повећао би се на 40 одсто у 2010. и свих 45 одсто у 2012. години. Таква динамика извоза, уз просечан раст увоза од 15,3 одсто, водила би смањењу дефицита у билансу текућих трансакција, односно његовог учешћа у БДП, на око 8,3 одсто.

Конкурентност и извоз

– Полази се и од значајне промене у самој структури употребе оствареног БДП у виду повећања инвестиција на рачун потрошње. То, наравно, не значи да нема простора за раст личне и колективне потрошње која би просечно реално расла за шест посто. Све ово о чему говорим казује да су две кључне речи у самој стратегији конкурентност и извоз.

Моје је дубоко уверење да Србија може да оствари сценарио динамичног развоја уколико га буде доследно спроводила, уз пуну политичку подршку, али и нову улогу државе. А то би омогућило да се БДП, посматран у сталним ценама, повећа у 2012. на 56,6 милијарди долара или на 8.000 долара по становнику. Ако се има у виду да је, према последњим званичним подацима, у 2005. БДП по становнику износио 3.526 долара и да је лане био око 4.000 долара, наш циљ није недостижан.

Инфлација испод пет посто

У Стратегији се полази од тога да ћемо имати макроекономску стабилност, с тим што је циљ да инфлација буде испод пет посто. Када је реч о овој 2007. години, зна се да је НБС пројектовала базну инфлацију на 4-8 посто. Моје је мишљење да она не би смела да буде изнад седам одсто. Већ крајем 2008. инфлација не би требало да буде изнад пет посто, а после 2009. мора да је испод тога. Тако би се ушло у зону ниских инфлација, какве имају и развијене европске земље – каже др Јакопин.

Онај други, условно речено, конзервативни сценарио, са просечном стопом раста од пет одсто, даје мање могућности. Зато је у Стратегији до детаља разрађен онај основни сценарио, без обзира на то што нас ММФ види са оном мањом стопом. Ипак, и сам Фонд је то неко своје раније виђење касније нешто кориговао на 5,5 одсто. Вероватно ће се опет кориговати навише. Постоји, изгледа, нека скепса кад је реч о привреди Србије, па се тако, рецимо, на Савету страних инвеститора опет помињала стопа раста од пет одсто. По мојој процени, могућности Србије су знатно веће и треба их оснажити. Тим пре, што све наше анализе показују да ефекти бржег развоја надмашују напоре које ваља уложити.

Извозни лидери

Каква је, у свему томе, позиција индустрије Србије?

– Ако се погледа структура бруто додате вредности у периоду 2001-2005. године видљиво је да се она мењала у корист услуга које учествују са 57 посто. Њихово учешће ће се и даље повећавати, све до неких 63-64 процената, на крају посматраног периода. У исто време, учешће индустрије је опало на 24,4 одсто у 2005. као последица реструктурисања и својинске трансформације. Пољопривреда је задржала своје учешће од око 15 одсто, са одређеним варијацијама.

Мора се признати да индустрија са својим учешћем од 22 посто, има страховите мултипликоване ефекте, јер одатле иде гро извоза. А у тој индустрији, кад се мало „зачепрка“, осам грана даје 78 посто укупног извоза. Назвали смо их пропулзивним гранама које ће, са аспекта продуктивности и конкурентности, морати да вуку у годинама које долазе. То су прехрамбена индустрија, која је и даље веома значајна извозна грана, као и тзв. европске пропулзивне гране као што су машине и уређаји, саобраћајна средства, гуме и пластика и хемија. У самој структури извоза високотехнолошке гране повећаће своје учешће са 13,5 на 20 посто, али ће услуге и даље доминирати.

Велике регионалне разлике

– Наш велики проблем су и велике регионалне разлике у развијености, које се крећу у распону 1:7. Најразвијенији су београдски и новосадски округ где се реализује више од 16 одсто укупног прихода Србије. С друге стране, у многим окрузима остварује се тек по четири или пет процената прихода Републике. Најнеразвијенији је Топлички округ. Или, прецизније речено, на дну лествице развијености су три округа – Топлички, Пчињски и Јабланички, јер су разлике између њих у зарезима. Утолико пре је заиста од изузетног значаја недавно усвојена Стратегија регионалног развоја, коју имамо први пут. Јер, активности које се предлажу воде смањивању постојећих разлика, што је јако тешко у транзицији. У тој функцији је и већ позната одлука претходне владе да и прописом уобличи статус 12 градова, општинских центара, који би постали носиоци развоја ширег подручја. Крајњи циљ јесте да се постојеће разлике преполове у наредних шест година – истиче др Јакопин.

Споменуо бих и металски сектор који су многи олако отписали а ту имамо и квалификовану радну снагу, имамо искуство, па и ресурсе – производне хале. Наравно, мислим на битно другачији сектор од оног некадашњег, са мноштво мањих приватних фирми које производе делове који се траже. Изгледа да се сада, на неким програмима ‘’увезују’’ и бивше ју-републике. Тако ће се, рецимо, делови за „пунто“ производити у Хрватској. Код нас данас бродоградња преживљава своје најтеже дане, ту је нека нула, али ми смо ту имали неке компаративне предности. Ту постоје и неки програми, имамо и људе, па се део тога може „пробудити“.

Кад је реч о смањењу незапослености у предизборним обраћањима могла су се чути и обећања да ће се незапосленост преполовити. Како то коментаришете?

– То је игра бројки, у зависности од чега се полази. Познато је да је у Србији стопа статистичке незапослености 30,1 одсто, а по Анкети о радној снази 21 посто. При томе, није уопште спорно да су обе високе и да Србија има највишу стопу дугорочне незапослености у поређењу са земљама евро-зоне и са земљама у окружењу. Ми смо у Стратегији пошли од анкетне незапослености јер сматрамо да је она реалнија и циљано ишли на њено смањење до 2012. године на 15,5 процената. Али, ако се пође од стопе од 30 одсто и дође до ових 15,5 одсто, то би онда било оно о чему је говорио лидер Г17 плус Млађан Динкић.

Значајна улагања предвиђају се и у инфраструктуру. Како изгледа структура тих инвестиција?

– Ту су укупна инвестициона улагања до 2012. пројектована на око 70 милијарди долара, а од тога ће две трећине отићи у реални сектор, у предузећа, док негде око једне трећине иде, условно речено, у екологију. У тзв. базичну инфраструктуру отићи ће, појединачно гледано, највећи део тог колача – око 20 посто или 20 милијарди долара, у саобраћај и телекомуникације 18 посто, а у енергетику девет посто. Водопривреда може да рачуна са око два посто а заштита животне средине са око четири процента.

Аранжман са ММФ

Већ смо закорачили у 2007. Шта бисте, са аспекта Стратегије привредног развоја, издвојили као неодложне послове?

– Неки општи репер би морао да буде просечан раст од седам посто. Иначе, приоритети у 2007. су јасни: мора да се завршава приватизација друштвених предузећа и да се ради на реструктурисању оних јавних. При томе је суштински проблем у преосталој приватизацији некадашњих великих система у реструктурисању, којих је око 100 (укључујући и зависна предузећа) са преко 120.000 запослених. До сада се решење нашло за свега петнаестак оваквих предузећа, што само по себи казује колики је то проблем.

Ја се лично залажем да се поново направи аранжман са ММФ јер ћемо онда имати прецизне смернице које се морају поштовати. На бази претходног споразума имали смо добре резултате.

А кад је реч о Стратегији, за мене је од изузетне важности то што је постигнут консензус око њених циљева. То су подржали држава, синдикати и послодавци. Зато стално и наглашавам да је сада кључно доследно је спроводити. Републички завод за развој пратиће њено спровођење и у годишњим извештајима влади рећи: остварено је то и то, проблеми су ти и ти, а ово није урађено, због тога и тога…

Имате ли неке процене нашег економског приближавања земљама ЕУ-10 и земљама у окружењу?

– Симулирали смо нашу Стратегију и погледали све оне са којима смо хтели да се упоређујемо. Србија се сада налази на 43 посто нивоа економског и укупног развоја земаља ЕУ-10. Наравно, ни оне нису компактна група, али смо посматрали просек. Тако гледано, Србија ће 2012. бити на 73 процената ове групе и то би био изузетан напредак. Што се тиче Румуније и Бугарске, Србија је и сад по неким индикаторима боља од њих, а по неким знатно слабија. И ту ће доћи до значајнијег приближавања, као и у односу на економију Хрватске. Од Босне и Херцеговине и Македоније бољи смо по свим индикаторима.

Катарина Секулић