Najteže posledice finansijske krize bi bile kada bi se raspala evrozona i kada bi evro bio povučen iz upotrebe, što se može desiti. To bi uticalo na zemlje članice evrozone, ali i na Srbiju i na sve koji zavise od trgovine i podrške ovih zemalja. Evropski problemi će se kontinuirano nastaviti, sve dok ne dođe do privrednog rasta

Edvard Altman

Za ekonomski oporavak Evrope ključno je da dođe do povećanja privrednog rasta u sledećih 12 do 18 meseci. Ukoliko se to ne desi, moglo bi da dođe do urušavanja evra i evrozone, i to već do kraja sledeće godine. Neizvesno je šta bi još loše moglo iz toga nastati. U narednom periodu će biti jasno koje mere će prevagnuti, videćemo šta će se desiti i da li ćemo biti izloženi daljim potresima.

Ovako je Edvard Altman, profesor finansija na Njujorškom univerzitetu, odgovorio na pitanje Magazina Biznis o tome da li ima kraja sadašnjoj ekonomskoj krizi ili će svet biti stalno izložen cikličnim ekonomsko-finansijskim potresima. Ovaj ugledni predavač gostovao je na Drugoj konferenciji o upravljanju kreditnim rizikom, koja je krajem oktobra održana u Beogradu, u organizaciji kompanije ICAP Srbija, članice ICAP grupe, najveće grupacije u oblasti poslovnih usluga u jugoistočnoj Evropi, čija je delatnost procena kreditnog rejtinga.

• Koje su najteže posledice savremene svetske finansijske krize i kako se mogu prevazići?

– Najteže posledice finansijske krize bi bile kada bi se raspala evrozona i kada bi evro bio povučen iz upotrebe, što se može desiti. To bi uticalo na zemlje članice evrozone, ali i na Srbiju i druge države, koje zavise od trgovine i podrške ovih zemalja. Da bi se raspad onemogućio, Španija i druge velike zemlje bi morale da naprave preokret, odnosno da počnu da ostvaruju rast i povećaju zaposlenost. Evropski problemi će se kontinuirano nastaviti, sve dok ne dođe do privrednog rasta.

Opširnije u štampanom izdanju