Na pitanje: Šta mislite da li se Rumunija kreće u dobrom pravcu – većina Rumuna, njih preko 65 odsto, veruje da je pravac pogrešan, odnosno da ne odgovara njihovim očekivanjima

Piše: Milan Petrović

Rumunija je u previranju – političkom, ekonomskom, moralnom. Navršava se 20 godina tranzicije, tj. od Čaušeskuovog zbacivanja i uvođenja „novog kapitalizma“. Svode se rezultati te tranzicije i novi putevi traže u punom jeku duboke recesije. To se dešava u atmosferi burne predizborne kampanje za određivanje novog šefa države (22. novembra). Odmah da kažemo da ta kampanja zamagljuje racionalna razmišljanja i analize u svakojakim medijima. Pa, ipak, naziru se glavne „rezultante“. Na pitanje: Šta mislite da li se Rumunija kreće u dobrom pravcu – većina Rumuna, njih preko 65 odsto, veruje da je pravac pogrešan, odnosno da ne odgovara njihovim očekivanjima.

Uopšte, zapažaju se pesimistički tonovi. Tvrdi se: sa nama nešto nije u redu. Jedna smo od najbogatijih evropskih zemalja. Skoro sve imamo u izobilju, pa ipak smo i dalje na repu evropskog razvoja. Imamo neverovatno plodne njive, možemo da ishranimo 80 miliona ljudi (četiri puta više od sadašnjeg broja stanovnika), a uvozimo preko 70 odsto potrebne hrane. Imamo svoju naftu, svoj plin, svoj ugalj, drva koliko hoćeš (jedna četvrtina Rumunije je pod šumama), so „gazimo“ (postoje čitave planine od soli), brojne reke i veliki hidropotencijal, imamo izlazak na more, Dunavsku deltu i ribe koliko ti duša želi. Imamo skoro sve, pa ipak nam ne ide.

U toj sveopštoj (glasnoj i neglasnoj) polemici čuju se krajnje oprečne ocene. Jedni tvrde, kao primerice istaknuti pisac i mislilac Horija Roman Patapijević, inače direktor uglednog Rumunskog kulturnog instituta, zaduženog za unapređivanje rumunske kulture u svetu, da su Rumuni niko i ništa, „najobičniji ljudski otpad“ (on je upotrebio još težu reč). Naravno, mnogi se sa njim nisu složili i tu mu ocenu nisu oprostili. Sa druge, pak, strane postoje i oni koji vele da su „Rumuni jedan od najinteligentnijih naroda“. Ni sa njima se mnogi nisu složili.

Pa, šta je onda razlog što „Rumunima ništa ne ide“? Na to pitanje ovde ima više konvergentnih odgovora koji dolaze i iz slojeva koje Rumuni nazivaju „đonom nacije“ odnosno sa tradicionalnog sela.

Opširnije u štampanom izdanju