Menadžere je najviše zanimalo ko diriguje kursom dinara koji je u prva dva meseca ove godine izgubio gotovo pet odsto vrednosti, na šta im je guverner odgovorio isto što i do sada: „Ponuda i tražnja“
Pad dinara koji se od februara produžio i na početak marta, bila je dovoljno provokativna tema da guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić bude specijalni gost XII Velikog foruma Srpske asocijacije menadžera koji je održan 1. marta u Beogradu. U prepunoj konferencijskoj dvorani hotela Hajat, pred oko 300 članova i prijatelja SAM-a, u panel diskusiji sa guvernerom učestvovali su Miodrag Kostić, predsednik MK Grupe, Branko Radujko, generalni direktor Telekoma Srbija, i Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke. Ukoliko bi se tražila zajednička ocena ove rasprave, mogla bi ukratko da glasi: privredi je potreban stabilan kurs, ali koji – ne zna se. Jer, guverner Šoškić je ostao pri stavu da se vrednost dinara određuje ponudom i tražnjom deviza na tržištu, što znači da, ako nema dovoljno deviza, vrednost dinara će padati. Miodrag Kostić, kao naš najveći neto izvoznik je smatrao da je dinar i dalje precenjen i da bi vrednost evra trebalo da bude između 130 i 150 dinara. Branko Radujko je podsetio da Telekom Srbija 90 odsto prihoda ostvaruje u dinarima, što znači da gubi mnogo pri svakom, pa i minimalnom padu dinara. Slavko Carić je podsetio na probleme koje banke imaju zbog kašnjenja u otplati kredita. Svi panelisti su, dakle, gledali iz svog ugla na problem slabog dinara i svako je ostao u svom „rovu“. Verovatno je tako bilo i sa svakim od prisutnih menadžera, ali je sve zajedno i sledećeg dana, 2. marta ujutro, čekao slab dinar.
Prema rečima guvernera Šoškića, kurs dinara je logična posledica odnosa ponude i tražnje na deviznom tržištu. Na tako loše okolnosti po dinar svakako je uticalo i zamrzavanje aranžmana sa MMF-om kao i odlazak Ju-Es-stila iz Srbije, pa su investitori postali oprezniji i manje se pojavljuju na našem deviznom tržištu, smatra Šoškić. On je podsetio da se Narodna banka Srbije opredelila za politiku vođenja fluktuirajućeg kursa kao manje lošeg rešenja za ekonomiju Srbije, od fiksnog kursa.
– Fiksiranje kursa podrazumeva nisku inflaciju, kontrolisanu državnu potrošnju i relativno stabilne prilive kapitala. Siguran sam da režim plivajućeg kursa nije idealan, ali je najmanje loše rešenje. Sve velike krize dogodile su se u zemljama u kojima je kurs bio fiksiran. Jer, nacionalne valute su se branile tako što su se trošile devizne rezerve. U trenutku kada kurs više nije mogao da se brani, dolazilo je do ogromnog slabljenja kursa – rekao je Šoškić.
Opširnije u štampanom izdanju
