Otkako je vihor američke finansijske krize prerastao u globalnu oluju, iz dana u dan na internetu se mogu pročitati duhovite dosetke i novi vicevi
Kapitalizam je u najvećoj krizi od tridesetih godina prošlog veka. Marks je bio u pravu. Amerika postaje socijalistička država. Bogati su postali siromašniji za hiljade milijardi dolara. Kriza nikoga neće poštedeti. Ovo su, nasumice nabrojane, glavne poruke, zaključci i ocene koji se iz dana u dan mogu čuti i pročitati otkako je vihor finansijske krize, koji se prvo podigao u srcu američkog kapitalizma, na Volstritu, prerastao u globalnu oluju. Situacija je zaista teška: oni koji su već pogođeni grozničavo tragaju za načinima kako da se izvuku, oni koji nalet tek očekuju, nastoje da se „ukopaju” i kalkulišu šta bi sve moglo da im pomogne da prođu sa što manje štete. Naravno, nije pošteđen ni ovaj prostor, mada nam se čini da nam je nekako lakše, jer, eto, i to što nismo sasvim uključeni u globalne finansijske tokove i berzanske igre, pruža nam neku vrstu zaklona. Ili nam se to samo čini.
Kriza je stvarna i zaista velika, ali to ne znači da i ovo sumorno stanje, kao i svaka druga situacija u životu, ne može da bude olakšano – vedrim duhom. Koliko i analitičare, kriza na Volstritu je mobilisala i one čijim delima aplaudiramo, iako im nikad ne saznamo imena. One koji – smišljaju viceve.
Majmuni na berzi
Zahvaljujući internetu, distribucija aktuelnih viceva je olakšana: svaka iskra duha ima šanse da postane „viralna”, da se sajber-prostorom proširi isto tako brzo kao i virus prehlade u velikom gradu. Ovoga puta, vicevi nisu samo karikiranje situacije, nego često i njeno mnogo razumnije objašnjavanje od onog stručnog. Između ostalog i zato što su u temeljima ove finansijske zavrzlame bankarske akrobacije koje zaista mogu da se porede sa šemama za nuklearnu fisiju. Šta su to „sabprajm” krediti, „svapovi”, „bankarski derivati”, ko je to sve prodavao, a ko to i zašto kupovao, kako se ni iz čega pravilo nešto – zaista nije lako dokučiti. Možda je zato anonimni autor posegao za jednom starom pričom, kažu poreklom iz Kine, i prilagodio je novoj situaciji.
Elem, jednog dana stiže jedan gospodin u selo sa puno velikih kaveza, i na glavnom trgu postavi veliki plakat: svakog majmuna koga mu uhvate seljani, platiće 10 dolara (juana, jena, rupija – svejedno).
Opširnije u štampanom izdanju
