Ланац ресторана „Два штапића“ настао је пре једанаест година из љубави према кулинарству и кинеској кухињи. У посао је укључена цела породица Савчић, родитељи и две ћерке. Данас у њиховим ресторанима у Новом Саду и Београду ради 100 запослених који услуже до 2.000 људи дневно, а следећи корак Савчића је да се прошире широм Србије и ван граница земље
Тата и мама: Драган и Добрислава Савчић и ћерке Оливера (лево) и Јелена (десно)
У Београду и Новом Саду ретки су они који нису чули за ресторане кинеске хране „Два штапића“. Многи помисле да је реч о страном бренду чије је име прилагођено локалном тржишту. Међутим, власник овог, данас већ ланца ресторана, јесте породица Савчић, родитељи и две ћерке, пореклом из Новог Сада. Од првог дана, како сами кажу, људи су заволели њихове ресторане те не чуди што су за нешто више од једне деценије пословања отворили пет ресторана „Два штапића“, а ускоро се очекује отварање нових.
Иако је компанија „Два штапића“ основана 2005. године идеја о ресторану у којем би се спремала кинеска храна настала је много раније. Наиме, Драган Савчић, глава породице, волео је да кува, а након једне пословне посете Кини јако му се свидела кинеска кухиња.
– Тада сам већ почео код куће да спремам деци кинеску храну коју су ћерке Јелена и Оливера обожавале – каже он.
Два Кинеза за „Два штапића“
У то време, Драган и његова тадашња супруга Добрислава Боба Савчић, бавили су се другим пословима, углавном трговином. Послови у трговини су у међувремену почели драстично да падају а љубав према кулинарству, посебно према кинеској кухињи, је расла што је довело до коначне одлуке да се покрену „Два штапића“. Први ресторан је отворен 8. фебруара 2005. године.
Први ресторан „Два штапића“ отворен је 2005. године у Новом Саду, на углу улица Цара Лазара и Фрушкогорске
– Послови у трговини су толико пали да чак нисмо били ни кредитно способни, а довољно уштеђевине нисмо имали. Кредит за покретање посла је подигла Бобина сестра и са тим скромним буџетом смо отворили први „а ла карт“ ресторан „Два штапића“ у Новом Саду, који и данас послује само на другој локацији – присећа се Драган.
У почетку нису могли да ангажују професионални тим људи који би им помогао око опремања локала, али су имали велику подршку породице, родбине, кумова и пријатеља.
– Наш пријатељ је радио при једном познатом кинеском ресторану у Београду, те нам је његова саветодавна подршка у погледу опреме, набавке намирница и ангажовања кувара веома много значила – наглашава Драган.
Првобитни мени је, за разлику од данашњег, био сажет. Два кувара су стигла по препоруци из Кине.
– Замислите ситуацију у којој вам стижу два кувара Кинеза који не говоре енглески, српски поготово, а ми слабо причамо кинески… У почетку их је надгледао искусни кувар из Београда који је, када је имао слободне дане, долазио да им помаже, преводи и пише шта да кувају – објашњава Драган како је све изгледало на почетку.
Првих дана ресторан је био пун, посебно за Дан Светог Трифуна односно Валентина.
– Без обира на то што је био празник када многи излазе у ресторане, већ тада сам био сигуран да смо урадили праву ствар – каже Драган.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- Фијат и даље највећи извозник у Србији
- Раст тржишта финансијског лизинга
- Апатинска пивара донирала 26 алкометара
- „Нова енергија“ у новом погледу на свет
- ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ: РЕГИОНАЛНЕ ПОСЕТЕ ПРЕДСЕДНИКА ПКС МАРКА ЧАДЕЖА
- РИЧАРД ТЕМПЛАР: Потребне су три године да постанете профитабилни
- Следећи број Економетра излази 4. октобра 2016.
