Синан Марку, рођен у Ђаковици, одрастао у Београду, у своја два ресторана, поред специјалитета за које понекад и сам смишља рецепте, пружа могућност госту да понесе стару комоду, лампу, сто, сат, слику које он лично рестаурира

Ако сте у неком фином ресторану задовољни услугом, наградићете конобара пристојном напојницом. Уколико вам се изузетно допадне специјалитет локала похвалићете кувара и, евентуално, нешто у виду „доги бега“ понети кући. Мало је прилика, међутим, да са собом понесете сто, столице, слику, лампу, саставни део ентеријера у којем сте провели пријатне тренутке у друштву пријатеља. Таква шанса је могућа у два женевска ресторана, „La Sixieme Heure“ („Шести сат“) и „Coup de Girafe“ („Шут жирафе“), оба у власништву Синана Маркуа, човека са наших простора који се на обали Леманског језера, стицајем најразличитијих животних околности, обрео пре две деценије.

Почетни ентузијазам

Син оца Пашка, католика с Косова, и мајке Милијане, Црногорке, рођен у Ђаковици пре 42 године, детињство и највећи део ране младости провео је у Београду, где се после очеве смрти из већ тада усталасалог окружења преселио са мајком, две сестре и два брата.

Није био само пуки осећај нелагодности да ће се у његовој домовини догађати немиле промене, већ и младалачка знатижеља да упозна свет, тек на самом преласку осамдесетих у деведесете дошао је у Нојшател, на обали истоименог језера, са намером да студира француски језик и књижевност. Борио се у туђем свету да пронађе удобно место за живот и за непуне четири године стекао диплому предавача француског језика.

Опширније у штампаном издању