Да би очували традицију старог заната пећари и шамотери Србије основали су удружење које строгим правилима штити и муштерије и умеће пећара од заборава

Када смо пошли на разговор код Драгана Д. Војиновића, мајстора заната производње и уградње каљевих пећи, шамота и шамотних материјала, надали смо се романтичној причи о породичној традицији коју је пре више од осам деценија утемељио Радуле Војиновић, деда нашег саговорника. Чули смо, међутим, невеселу причу, типичну за актуелно време домаће транзиције, у којем се вредни, надарени и искусни људи од заната боре да одрже егзистенцију своје и породица радника запослених у радионици „Два каља“, код Панчевачког моста.

Када је 1927. године Радуле Војиновић на београдској Карабурми основао „Два каља“, није то била само занатска радња из које су излазиле квалитетне, лепе и корисне каљеве пећи, већ и место окупљања мајстора и будућих муштерија које су на лицу места могле да виде све оне несвакидашње калупе и алате који су под вештим рукама пећара постајале темељ грејних тела до којих су држали сви љубитељи удобног грејања својих домова.

Замрла током Другог светског рата, радионица је делимично обновљена после ослобођења, када су главни мајстори били Радуле и његов син Душан, да би их, у трећој генерацији, наследио унук и син Драган, данашњи власник, уз помоћ брата Дејана.

Опширније у штампаном издању