Dun & Bradstreet (D&B), najveća bonitetna kuća na svetu, u aprilskom izveštaju svrstava Srbiju u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja.
Rejting koji se dodeljuje nekoj državi ukazuje na rizik poslovanja u toj zemlji i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija. Istoj grupi u regionu pripadaju i Hrvatska, Bugarska, Mađarska, Makedonija i Albanija. Bolji rejting u regionu imaju Slovenija i Rumunija, koje su okarakterisane kao zemlje blagog rizika. Firma Bisnode iz Beograda je zastupnik bonitetne kuće D&B u Srbiji. Niži rejting od Srbije u regionu ima Bosna i Hercegovina kao zemlja vrlo visokog rizika.
Nakon godišnjeg rasta od 2,5 odsto u zadnjem kvartalu 2016. godini izgledi za srpsku privredu su poboljšani i Dun&Bradstreet predviđa rast od tri odsto u 2017. godini i 3,3 odsto sledeće godine. To podrazumeva povećanje prodajne aktivnosti u Srbiji
I pored pozitivnih komponenti BDP-a, glavni pokretač rasta tokom prognoziranog perioda su investicije (koje su u porastu po godišnjoj stopi od 2,6 odsto) finansirane prilivom stranih direktnih investicija (1,9 milijardi evra u 2016.) i poboljšanim kreditnim uslovima u zemlji.
Drugi izvor rasta BDP-a je neto izvoz. Izvoz robe i usluga raste po godišnjoj stopi od 13,8 odsto, zahvaljujući povećanom potražnjom za srpsku robu u Nemačkoj i Austriji i stalnom širenju izvozno orijentisanog proizvodnog sektora Srbije. To prevazilazi godišnji rast uvoza od 5,8 odsto iz četvrtog kvartala 2016. Postoje i spoljni rizici, naročito obnovljen finansijski stres u Italiji i u drugim delovima evrozone, što bi moglo da uspori rast izvoza. Treći pokretač rasta je potrošnja javnog sektora što je u skladu sa planovima vlade da ublaži štednju i podigne potrošnju za dva odsto u 2017. i 1,9 odsto u 2018. godini, dok je sa druge strane potrošnja domaćinstava porasla za samo jedan odsto u četvrtom kvartalu 2016. Pad stope nezaposlenosti (najniža od 2009. godine), porast realnih zarada (u okruženju niske inflacije) i porast prihoda od dijaspore (2,6 milijardi evra u 2016.) pospešiće potrošnju domaćinstava. Usporiti je može potreba smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru za 25 do30 hiljada ljudi godišnje u skladu sa sporazumom vlade i MMF-a.
Iako razvijena, saobraćajna infrastruktura u Srbiji nije modernizovana još od raspada Jugoslavije, tako da je kvalitet puteva loš. Srbija privlači značajne investicije za razvoj puteva, železničkih i vazduhoplovnih sistema, kao i u energetski sektor. U martu ove godine počeli su radovi na novoj 17,6 kilometara dugačkoj deonici Koridora 11, autoputu između Surčina i Obrenovca, koji će na kraju povezati Srbiju sa Crnom Gorom. Počeli radovi na 17,7 kilometara dugom delu pruge Koridora 10, koji je finansira Rusija, koji će povezati Salzburg u Austriji sa Solunom u Grčkoj preko Srbije, a otvaranje se očekuje ove godine.
U međuvremenu, vlade Srbije i Rumunije su potpisae memorandum o izgradnji autoputa između Pančeva i Temišvara koji treba da bude završen sredinom naredne decenije. Zajedno sa drugim projektima i naftovodom, ove inicijative će pomoći povezivanju Srbije sa njenim glavnim trgovinskim partnerima i značajno olakšati uvoz i izvoz robe. Sporazum Srbije o stabilizaciji i pridruživanju EU ukida carinjenje za većinu robe uvezene iz Unije. Srbija ima i slobodne trgovinske sporazume sa skoro svim susedima, sa EFTA i Evroazijskom ekonomskom unijom.
Izvoznici iz ostatka sveta suočavaju se sa ponderisanom prosečnom carinskom stopom od 5,4 odsto, koja se verovatno neće sniziti sve dok Srbija ne pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
